Straža

Број 184

С Т Р А Ж А

Стрбиа 3

/УЧ С/

пола динарз. У поменутом часопису третираће се сзвреме на питања Српско хрватскословенског Народа на основу идеје ослобођења и уједвње* ња пелога нашег »ап»аа у

културном, политичком, нациовалном а државном смислу. Адреса: „ЈугословенскиГла сник’, Ниш. Фах бр. 19. Пошта. Велики руски успех — На фронту од 400 километра задржана немачка офанзива БУКУРЕШТ, 8 јула. Из Петрогрвда {*вл>' ју, да су армије еоцхс-рцога Јозефа ■Фриариха. генерал» Макеввевз, генерала Бзм Ермолија и генерала Лизингена које су оаеригаве на фронту од близо 400 километр*, у својој снажас.ј сфавзи‘ и потауио заустављене и привољене у оојед<ним сект<Јрима на пов г, ачење. Слом I фанзиве г» нерааа Макензенз, која је у последњој успешно| војии биза најчкгивчија, кз^звао је у немачкнм војннм круговкма велику забрвнутост. Јон.

1и|и т и иики — Краљ Емануело командовао је последњим бор бама око Горице. СОЛУН, 8. јула Из Рима јављају, да је у посзедњим борбама око Горице, ксје су би/:е необапно крваве командозао лччно ита лијансаи краљ Емануело. Око двадгсег упорних јуриш» из вршено је његовом командом. Озај срч.-н аостуаак краља Е*а?уела примљен је код целокупне взјске са необачно^велвком радстћу. _____

— Веа* ивнеђу Битоља и Драча —

Битољске Новиае доносе под Горшнм насловом ов : »Према споразуму са Есад Пашом, као што смо већ раније јавали, усгансв«ће се ускоро стална комун?каци;а из међу Бшоља и Драча. Телс графска веза са Елбасзнои већ је успссгављеи ) Ја тесефонска н са Тираном и Доачем. Друм, коЈ и води из Ћа фа-Сане преко Ћукуса за Ел4асан гр<ди се а ускоро са градиће се и колски пут од Елбасава до Тиране, одакле вода аутом /билски пут за Драч. Култура сеаа<ле||зља и стара VII Е^ла^^а, ксја је водила од Битоља старе Хе раклеје за Драч понова ће васкрсаути!“ Претплата на „Стражу“ 1 дин?р месечно.

ЦЗ Ј8УТРЗШ10СТВ ПЕ 5 МЧЊ 1 ЦИ... (Шећерунјама на Крагујевца) Док се са сзнју страна осећа нзјвећа оскудица у ше ћеру, к.?ји је иостао -јед-а на сушва потреба за сваку кућу, дотлг извесаи нашп м тргов ци,“ хоћ« преко св ?је општи* не да ћаре, н, шпекулишући наносе осетну штету својим еснафшјама, а клевете пред ставнику општане. Алн, да пређемо одмах на главну ствар. Општина крагујевачка да би са шећером осигурала сгадеж, коме је о н нај »отребнији каф-.џчје, хотелијере и механ џије своје, иззшла је на сусрет неколицина Од њих, да оаи при&упе новац за 1 вагон шећера; а општина да вм га ка бави и раздела- али тако, да се снакоме од чланова егнафа изда поеребпа количина према количина потрошње. Прикуп-

— РОМАН из београдског живота -

У том се Ержика вратгла носећк столицу вз Јовицу. Јо аица јг се.) поред Лгле и ћутао. Настала је тгшина. Једдо и друго су осећали да има једно другоме да кажу много, али су ћутали. Она је чекала да јој ј вица што каже; ме ђутим, он је, тааође счекивао да му оиа још што рекне, како би он био у могућности да јој да ма какав одговор. Док је Јовица блудио иогледом у башта г. Перића, дотле јеЛеда Перићева час гле* дала у њега час опет иреда се. — Па драги г. Јовацешто сте се ућугали? — прекиде Лела Пераћева тишину. И уСтајући љугито са столице приђе прозору и стаде на окно својим лепам и малим

прстићима да добује. — То ми се допада. И ви сте ми леп кавзљер. У место да ме завамате, да ћаскате по вашем обичвју, а вн сте се ућутани. Разумете ли ие, ја взс ирззм, јо се оутим мн го на «ас! И поносно забааујући г аву Лсла ј? пажљиво посматрала испод очију, какав ће утисз« све њенс ргчи учинити н> Јовицу. — Доста за гме Бога, не мучиге ме тако вам Бога. Зар вам још није доста! Госпођ:сђе Лела... више ваје могао речи да каже. Ућутао је нагло и главу Је заронио у шаке! Лела је била узбуђгна, њени мали прстићи пОчеше још нервозније да лупзју у окно, а својим малим и као бисер сочним и белим зубаћима гриц кала је своје • румене усне, тако, да је изгледзло дз ће из њих сваког часа да шакне млаз вруће румене крви. — Гоепођаце Лгла, рече

љеви новац од распродаје истог. имао би да се одмах врати људама, која су га попожила. Дакле, ту је општина преко неколипине, требала да помогне једном реду људг, најпотребитијим за шећер. А што пзк одсвакога кафеџије понаособ није узимат новац за шећер, тиме се је саио из бегла једна аећа излишна ад министрација. Али тако нису мислили Ла-; зар Милосављевић, и Светозгр Ђ. Милетић (овај је ста реш»на механско ■ кафанског есн?фа) каф<џ. овд. Они су на тај посао гледали, са чисто шпекулативног гледишта; као арави себичњвци. Тражили су људи ту ћара. И, кад је приспео вагон шећера, нааали су на чзсиике општинске, како они свеју да дају шећера и људимз, ескафлијама њ-:ховим, који вису дали унапред новап! Као да ови други не би дали нозац да им се је овај тражио, а као да су само њ х двојица имзси пара, — нико више! На протссте осталвх кафе* џчја, онн су свечано изјавили, да је шећер требзо њвма да се да, па дага они послекрчме. Глете вас! И то ко радч на штету својих људ::: Лазар Мидосављевић, који јако ми лује давање пара по М мали“ интерес. на сигурну подлогу, и сгарешинз еснафа 'Све 10 зар Ђ. Мчлегић, који је га умесио пребацивзње од наД' лежних, због таквог његовог радз, добецио вредседнику опшгине г. Сази ЈанковиНу, једноме од идеадно честитих људи, -- да је лажов и лопов!! На ове себичњаке, и шећерџијг наше, ми ћемосејош навратпти. А што се пак оп цпиле тиче, она би тргбала да предузне корак, да се г. Милетић од једне супер-рева звоне комисије поегледа, и о тера на в^јну дужзосг. А не да седа млад и зарав код куће, да тргује и купује има ња онда. када новац сваки чува као своје оти у глав«. . -с.-

Ратна торбида Како се немарно отлранља и строго цензурише заробљеннчка аошта од сгране аустоиског Цр-

Јоваца гоасом воји је дрхтао и истовремено асказивао бол и очаЈ. Госсођице Л.*ла, што ме мучате?! Шга с;м в^м ј <1 грешиик нажао учинио. Јели само зато што вас волим. Л;по, тргжи.е све од мене, тражите да умрем, тражи.е да идем у свет, тражите др- се одрекнем, света огаџЧине, ро дитељсног дома, једном речју тражвте да се одречем свега и свачега све ћу учнниги, самв ми дозволите да вас волем, да сам уз вас, да гледам вас. Дозволите да будем ваш роб. Само погледајте ме тоало, оогледајте ме вашам цр ии и оком аа ће ми лакше бити. Ево, дајем вам часну реч, да ћу одмах отићи, само ми обећајте да ме више нећете мучати и дозволите ми да вам кажем колшсо вас волем. — Наставиће се —

веног Крста, већ је свима врло добро познато. Овога пута доносимо један изврстан трик једног нашег заробљеног капегана, којим је дотични успео да изигра строгост аусгриске цензуре. Овај наш официр запазио је према писмима која је добијао од својих из Ссбије, да његова писма никако не стижу. Шта да ради? Његови брину. мисле није жив, а он се уби пишући. Мислно, мислио и најзад врло паметно смислио. Он јеувек пнсао поред осталога и о томе како је положај у коме се налази необично бедан. Аустриска цензура је због тога ништила свако његово нисмо. Стога се он реши да од сад пише о своме положају и животу на увијен начин. И ево како. Описао је све оно што сада тамо доживљује у таком облику као да пише успомене о ономе што се некад догађало док је још био у Србији. Писао је о глади, поплави и многим жргвама које је тобож било пг>е I, екелико година у Љубичеау. Помињао је суровост управника, немослушност потчињених и т. д. све оно што доживљује сад у ропству. И онда пошаље писмо. Нзегвви добњу исто и онда му одговоре и питају га шта оио значи, они не разумеју, нека им он пише о животу у ропству а не о Љубичеву. И сад заробљени капетан одговори својима само оволико: „Здраво сам. Овде је исго каоиуЉубичеву.“ мисли — Скупља Вер Данас се љубав може купити за новац. Сваки глас бола може се заглушити новцем. Највише обожавалаца има новац. Моћ новца је највећа. Он је у стању да расветли најмрачнију ствар, а и да замрачи најсветлиј/ ствар.

Тамо амо Забадешке једног цуњада Сад ћу да вам испричам један догађај који се пре неколико дана десио у једној општини. Главне личности у овом дегађају су г. председник општине, поп Марко, и неколико жена. Елем: као што сам рекао то је било пре неколико дана. Још изјутра рано, почеле су се у дворишту оп птине скупљати жене, које су дошле да питају, кад ће добити помоћ. Чиновници општине трудили су се да жене увере да новац још није стигао, и да према томе не могу још добити новац. Али жене ко жене нису хтеле да слушају, већ су само одговарале: „Чекаћемо г. председника, док не дође!“ И чекале су све дотле док се председник у друштву са поп Марком нијепојрвио пред општином, и тада су све заједнички гракнуле: — Поцркасмо од глади! Дајте нам новац Председник је покушао да каже коју у своју одбран/, али му оае својом лармом не дадоше. Затим је покушао да узме реч поп Марко, али он још горе лрође. Неке жене које су биле у његовој близини, почеше га вући за мантијуПоп вадећи да може доћи до „густог* отме се из руку жена, повуче за собом председника, те нобегоше у зграду. Жене видећи да нм је пљен по* бегао из руку, још се више ражештише. апи иницијатнвом власти, оне се лагано рагиђоше кућама. Многа је узвикнула, са уздигнутом песннцом, у правцу где су председник и поп Марко побегли: | — Ђаво ће вас однети ако нам Iновац не дате! Зли јез» цч говоре да се г. предјседник од страха сакрио у једав ј орман, у својој канцеларнји Олим..

Доедедње веети

Са талијанског фронта — Званични извештаји са свију фронтова —

РИМ, 6. ј'у/;а Док ее настављају паше акцаје у зон :1 К.доре ачсохој долзни а.чци;а у зови Ф»нц;реко наилззећи н* ја* отзор неаријат-љз, наши одреди којч нзступају лвнијом која се Миаурине силази на Комизан (Шаудербзх) напалс су нејфи аЈељеве труае утврђене код брда Маргарета и осво јиле су на бајонет три карауле. У КарниЈ« је огпочело и убрзо постало прецазно гађање угврђења Хермзн северо источно од Бовца и причииило је утврђењу зиатну штету, Дуж границе Соче офанз ва коју тамо наше труае тгчно развпјају уз упорнуи^не пргкидну борбу посгвгла је јуче осегне успехе. После Р-дне одчучне нрваве акције ва зреме које се показала савршена сзгласност и између наступања пешадије и потп 'ма г зња тешких и брзометних б?терија ■ роширали смо нашу скупацију на висоравни Кпаса. Заузели смо на јуртп једну за другом неколико линија ровова созидно блии* диразих и ззштићеним бодљикавим жицама. Непријатељ нам ј<: оставип 2000 заробљсника од којих 30 офвцира, 6 митраљеза 1500 пушака и велику количвну муницвје. Јутрос смј обнсвили енергичан напад на целом фронту Соче. Са Запада — Бомбардовање Ренса — Акција једног дирижабла ПАРИЗ, 6, јула. У Артоа вођене су артиљериске акпије пешадијских нвје би; о. Приликом јаког бомбгрдовзња Ренса било је жртава у грађанском стангпнаштву. Ивмеђу Мезе и Могела у Епзржу у сбласти Фе Авс и У шуми Ле оретр вођена је веома јака каиоњ да. Ноћу између 6 и 7 јула један «аш дирижабл је бацио 23 гранате на војну станицу и на маг?цин за муннц^ју у Вин» Ле Апон Шатеа. Апарвт се вргт;:.? не штећен у наше редзве.