Straža

&ОЛ' 2

.СРПГКЛ дрл жл« I 11111 I

п

Сто»лч ?

Радоспавов код цара

— „Сае је у крал»евој руци*

СОФИЈА, 1 азгуста. ПоСЛ« ауднјенције руског посланика краљ је позаао др. Радослаазиа у даор. Коаференцијз је бала веома дугачка и при изласку из двора Рааославов је рекао једнои страном кореспонденту: ,Све се налази у краљеаој руци. Ми с*о своју аужност уч 1 нили! и Ове се речи разно комеатаришу а држи се као сигурнс да је Радославоа предложио крал»у да Бугарска пристане на предлог Сила Четаооног Саоразума и да објави аентрал ним држазама рат. Борко.

Бажна конференција

— Специјалан телеграм —

преко и»ега нпаац, карте и аисиа за наше з»роољен кеу Атстро Угарској нита да се ао томе гбраћа питзњнма истом Друштву, већ с1ар бл»е вцчкој Команди у Нишу прв к >јој је према решењу Господина Министра Војног од 14 мзјт текуће годнне № 4533 образован нарочити тзв Из всштајви Баро за оае послове

БУКУРЕШТ, 1 августа. У кзбивету шефа глзвног штаба одржзна је веома; ва>:(на минестарска сезнапа. По доброобавештеним лачно стинз, решбзано је о операаионом плану Румули.е према| А.-Угарсој. После све седнице Братијано је отишао у двор да крзл»у реферише, а минисгар војни у присуству шефа| штаба примио ;е војие аташеје Споразумнах сила и са

Еетлвш шји Др. Шарте и боте.-с, ен глески лекари дспутовала су јутрос иа Ниша уД^рград. Одјинмш Кзмтнм Змим За покззану храброст у гон»ењу непријатељск^х аероплана престолонаследннк је одликовао Карађорђеаом Звездом капетана пил таЛујаПолава, и каплара пилота Лесградеја. ШХ1 |1»1 Окружни Одбор округа београдског иаГавво је 10 вагс на соли. Ова ће се со раздата народу у округу.

заааљене зграде ни|е могло ии мнслитв.

«3 ШММЕ'

Шш шш Од поручених тридесет ва> гона плавбг камена, у Ниш је до сада стигло свега четири вагона. Управа Земљорзд ничких Задруга учинила је нужне кораке код инспекције да се и за осталу количину ставе на расположењу потреб на вбгони.

ЗГавара у плшгху

њвма је дуго •'Онферисао!

ЈОН.

8

Кшх нхтаоци«

У данашњем броју аочиње мо да доносемо интересантан ролан чуЕеног писпа Пјера Лот:'а - МаЈагае Нгузап^еше. Роман је пунЈдивних сцена, и м,: га најтоплнје препору чур:мо пажњи наших читалзца.

•л задрж-о Се код њега дуже ј време У диплоибтским се кругоаима говори да је на овсм Сг стзн>-у гоаорено о питањимг, кој« засецају у иагересе ! Собије и Румуније.

Нацддна Снупшт т Сутра у 9 часовз пре подне одржаће се седаиаа Народве Скупштнне.

Аштгм Одјор Јуче је у ггради Народне

Сикоћ је исгорела Бајдонова пивара Синоћ ско 9 и по часова појавао се пож р у пивари И. Бајлони и Синови. Пожар се појавио у одељ?њу, где је б 10 смештен јеча’/, а ироу зрокован је јгдном вапаљеном свећом коју је заборавио један од момака, а која је пала у јечам. Пожар се невероватном брзуиом развијао, тзко да је после пола часа, када су стигли пожараиаи, цела страна у којој су машине, из Скадарске улице била у п)амену. Пожарниаи су се зздржалн само на локализовању пожаоа. пошто се о саасавгњу, већ

Милжну „Миха«лу“ Несторовићу, с !агачу. Београд. Користећи се мојим осуством, трагом неисправних људи, ти си самовласко присвојио нашу заједнччку својину лист ,Весел»ак‘'. А да бп иронија и дрскост би-:л већа, ти си ме представио у Јлтности као твог цннкографа. У место оног срамно 1 памфлета што си публиковао у 14 броју „ВеселЈака" боље би било да си ми показао рачуне; }ер ћеш то ча крају крајева морати учинити ако не милом, а оно онда силом судске нравде, и онда ћу ти ставита жнг срама на чело твога лаоименог поштења. !а нмзн уговор а и ти га имаш, из кога се види у првом пасусу да сам ја таој ортак а не циикограф. Не ради ревизора и тебе. зећ ради мојих пријатеља, другова и познаника који су због мог имеиа и добро примили лист .Весељак* публикујем следећи пасус уговора а тебе ћу да завитлавам параграфнмз. Уголор Закључен између г. г Милаиа Несторовића типографа и Жике Павловића цинко г рафз о покретању ортачког листа „Весељак*.

Жш Пшш* .,№|пшн и

Т ») За о*е егвари уредн| говаоа.

во н« оа>

Дхпхоматш 196 ТМ Јуче је био у ауднјениаји к( < ■<Пашића бугарски лошник г Чапрашиков, Код г. Јоце Јоваиовића био је у ЈОсети фрзнцуск« посланив г. Боп.

м«в«т1Ј1бка седмш Јуче пре подае одржана је у I абинету министра председнина илнистарска седница. Оврј седнапи присуствовао је и председник народне скуп штЈше г. Андра Наколић. На сед-зици је решзвано 0 питањи«а ко|а ће бити изнета пред Скупштину.

Лш Пиж Позната цријател»вца нашег народа Л?ди Пеџет, хоја је отаутовалз у Солун у сусрет родитељима пск. болничара — добрсвољца ЧаЈвстра, вра« тила се са њамз у Скопље.

Скупидтине одржзна седница Анкетног Одбора. Седници су ј арисуствовала г. г. Иван Паввћевић, Светоззр 'Борђеаић ■ а Чеда Костаћ

Доедедње веети

Пдалутнш Њ. В. Кње 1 иња Карађорђе« вићева, супруга Кнеза Алексија ороиутовала је кроз НиШ за Врњачту Бању.

Дохву Са, Јш« Коло српсках Сестара у Штипу послало је Дому Св. Јелеве 100 дин као свој прилог за сирочад ааших ратнака Хвала родсљубивим Срп

кнњама.

Наше бојиште

Довутовал« ПјерТомсон дописник .Тајмса" и Драеполи француски лекар допутовалу су из Солуна у Наш.

Кзд Пашхћа Румунскн лосланик г. Филадати. посетио је г. Пашвћа

П§№н>а грађахБтву Српско Друштзо Црвеног Крста понова умољава гра ђанство да внше не шиље

јШз тт Железничка Дирекцаја аоСтавила је по саииа желез ничквм станицз.на нове пумае за воду. Иевлата Анкетни Одбср одббрио је срезу рамском чредитод21000 динара за асплзту хране, коју ! је власт реквирирзла у срезу |рамском

— Црногорски фронт — т ЦЕТИЊЕ. 29 јула. Последњих дана Аустријанцн показују јаку војничку актнвност на целом црногорском фронту нарочнто преаи Грахову у Гацку, на херцеговачком фронту и према прнморском фронту. У Бски често се разнија артвљеријск« двобој праћен пешадијском акцнјом. Наше су трупе с успехом одбијвле непријатељске нападе. Аустрнјскн аероплани сваксд|нг»но лете изнад нашмх положаја у циљу извиђања. Артиљеријскн двобоји повоља с/ се сзршили пс нас.

На Западу

— Акција енглеских трупа ЛОНДОН. 28 јула. 27 јула северно и јужно од Илра бида је обос'ранз веома јака артиљериска акција и ил смо бидв у надмоћно-

— РОМАН кз београдсх*г жмаћта -Ј Свадба Павла Перића Стари Перић, као што смо рекли био је удубљен у пиСмО, које беше добио од пријатега. Црте ва лицу беху му се скупиле, а то је био знак. да « у његовој души нешто догађа, кувз. С времена на време он би остављао пасмо и нервозпо ба се шетао тамо амо ао соби. Стао би на прозор е бесвесно би ггедао у даљину. Али није ништа видео. — Дакде, мој свн да ии брука дом. Мој сан! Гов^рио је твДб самоме себи. Ала не, ја то нећу дозво лити. Зар сада под седим власама да ме срам аоједе. И по мисао .на то учинала ба га још аервознајам и он би час

брже час лакше ншао тамо амо до соби. Био је душевно утучен. Осећео је да треба некоме да се изјада. Али коме? Жени? Не, никако. Она је мати, и то је довољно да је у ову ствар не уплеће. Па зар ба Она и могла да каже ма и једну једину речицу њезином љубивцу — Павлу. Или како бн било да ту ствар он, по* вера Лели. Оаа је паметна? Да, да њојзи ће он то и да ■овери. И што је више о томе размишљао, долазмо једо убеђења да је она за то најподеснија. И као да му се беше свалио салан терет са душе. Лепе, старачке прте на лицу раззукоше се и он доби свежији чзглед. Личио је на човека који је после тешког мучења привео кртју посао, и задОвољан је! У тај пар неко закуца. Перић се трже јер га куцање беше арекивуло у мвслима.

Са доста несигурним гласом он рече: слободно, после чега се отвсрише врата и пре* ко прага ступи Лела. Једним дубоким а испитивачким по гледом одмер> ла је Перића од главе до пете, и пошто сеуверила да је расположенијн, но што је био послеш*>их да ва, она му весело приђе н љубећи га по старачком лицу рече му: А татице данас сам нешто страшно снила. Сањам као наша се кућа упалила, и као ми сви се С Јасли, само нам Павла нема Кад после мало а њега извуклн, али јој, татице слаткн, а он као у жасно укакажен! ЈаоЈ, још се бојим. — И она се још више ариби уз њега, као да тражи од њега заштите од рђавог сна! — Ватра није добро. Нешто ће се брзо догодити! рече стари Пераћ више за себе, а затим гласно додаде, — па дете моје добро си спавала, па сн имала времеаа и

> да сањаш тхе, дабогме: Кад; | би та имала мојг муке, неби; могла ни ока да сведеш а I камо ли да сањаш. Него, овајЈ Ја те и не питам шта ти ради муж. Јутрос га не вадех! Је !ли здргв. Него, овај, кад си већ овде, ја сам знаш већ мислио на тебе, имао бих С тобом нешто важно да разговарам. Добро је што си дошла. Ти си татино дете, и татица хоће да чује штз ти о овоме мислаш! И пошто се пажљиво извио из њезиног, загрљаја он приђе столу и ј узе са њега писмо, које једо| мало пре неколико пута читао! I Пружајући јој га он јој рече. | — На видн и расуди дете : моје. Ја сам дуго и дуго мк- ј Слео, већ не умем ваше дај мнслим, реци ми зато ти шта све Јо томе мислиш. Татица хоће да чује твоје мвшљење, јер та се савар не тиче само мене и мог угледа, већ итвог твог доброг гласа. ја нећу

ла ти због њега мораш да обараш свој поглед доле и да црвениш, оа не само та већ и твој муж. Он је човек од будућности, човек кога поштују и уважавају од карвјере. Баш пре неколико дзна Сам амао разговор са њего вим миивстром н он ми је че стигао: Каже, господине Перићу ви сте срећан човек, до били сте зета са којим се мсжете поносити. Он је душа мога ресора! И ето сада одкуда могу да дозволим, да сг он компромитује. Јер мо* же саако да му каже, па какав је брат није боља ни сестра. Можда су им и родигељи били такви, јер ввер не иада даље од клзде! Лела је добро разумела ситуапију, сад јој је бало све јасно. Сад је била начисто са променом која је била наступила код њеног оца. — Наст;в.-.ћг се —