Straža

ћрој 233

СТРАЖА

/I Л 'Т' Стрпа 3

вору аа ноту Сила Споразуна. Г. П, Мцтнковић Наш посланик на букурешкон двору, г. Павле Маринковић, који се некЈлико дана бавио у Нишу важним послом отпутовао је јуче по подне на своју дужност. Нод бадшјгког посланока француски посланик г. Боп В бугарски г. Чапрашвков посстили су бел~вјског посланикз и са њиме имали дужи разговор. Крвтање војнкх аташеја Енглески војнв аташе ко јв се бавво извесао време у нозам крајевима вратио се јуче у Ниш. Грчкн војнв агаше, допутовао је вз А тине у Ниш. № ШВД1ТВ1 ПР!ВД8 Дознајемо да се у мини старству поавде приводи крају указ о унапређењу и размештају нажег судск^г особља. Руш шоИор Главна одборза набавку •животних намаркнца наручио је у Русији већу пар тију шећера у коцкамз и глави. Аутонобш Поштанско - телеграфско одељење минисгарства грађевина поручало је у Француској 30 аутомобида. Ови ће се аутомобили уиотребити за пренос поште у нОвим крајевима

ћишиио Зштсш Шкоп Упис у Уметнвчко-Занатску школу вршиће се од 20. ов. месеца. За нове ученике примаће се они којима је признато да су свршили четири разреда гим нази е. реалке илв више женске шксле. Ако се при-

јави око 10новахи бар 15 до 20 старих ученика, школа ће отпочети свој рад у месецу септембру. Упис се врши у школској згради: Краља Петра улица број 4, |сваког оана од 8—10 чавова пре подне.

1УДА

Лекари овдашње фран» цуске масије г- г. д-р Дежанкур и д-р Есклаз унапређени су у више чинове и то д-р Дежанкур унзпре* ђен је за потауковника, а д-р Есклиз за мајора. „Југовдоинш Гшин“ Друга свеска „Југословенског Гласнвка" изашла је из штамае и разаслата је већ прегплатницима.

— бугдаа јв занљуммла Сва штампа коментарише вест о закључењу турскобугарског споразума. Некв лнстови расположени Бугарској предоручују да се сач ка потврда те веств пре негс што би се изјасаили. ; Међутии, већина листова ' оцењује са строгошћу др! жање бугарске владе и на |лазе да су предлози Чет ворног Споразума дади маха Бугарској да врши при тисак на Турску нако би добила што веће кораста за себе. Бугари ће гим споргзумом са Турском покушати да врше притисак на Србију да би добилиодње што веће концесије ако ба она била расположена да их чини. Овде се и даље тврди да још нема никакве потврде о закључењу спо разума. Међутим, једна депеша из Софнје ксјује објавио .Матен" јавља да су протоколи већ потписани по којима Турска уступа Бугарској 10 км тераторије источно од Аннса, железничка станица Карагач остаје Бугарској, има још да се уклоне неке телкоће у питању тераторије у праЕ« цу Мнднје. Хакн паша са дашња амбасадор Турски у Берлину взјавао је како се тврди да још није добво званичну потврду да је споразум већ потписан, али он зна да споразум постоји; што се његове садржине таче кеможе ништа рсћи јер споразум остаје тајна за сад. Стефан Пашон ко-

споразјгм са Тураком ПАРИЗ, 16 азгуста. ментаришућизакључење бу* гврско-турског споркзума изјављује да Турска не би чивила Бугарској тако зна* чајне коипесвје без вкаквих обавеза са бугарске стра* не, и да турско бугарски спсразум о коме се преговаралс преко Немачке и који има за осНову знатне турске уступке баш у тре ■ нутку када Савезници воде преговоре са балканским државама за васпостављање Балканског Савеза показује да бугарска влада није покушавала да ступи у какве обавезе противу Турске или да се ослободи герман ских утицаја. Остала листови се питају зашто је генерал Фичев замењен Жековом и виде у тој промени неку хотимичну манифестацију пошто се зна, да је Фичев одбио да суделује у нападу од 16 Јуна 1913 год. против Ср бије и Грчке. Напротив генерал Жеков, има ноторне симаатије према Турској. Одлазак Фичева је дакле врло необичан у треаутку када је пигање о ускрснућу балканског савеза. Из рашхе шоакце Забелешке једиог ндредника Киша је била престала. А благо се пролегње сунце усуди да појави. Војници се опет разиђоше из куће, сваки је узео по нешто да ради. Диже се граја. Али одједном ту грају надвиси пуцањ аустријског топа, и граната прелете преко

наших глава, паде недалеко од нас и зари се у земљу. — Шта је то? — поаикаше нехи. Уамуваше се, појурише код топова очекујући наредбу, да и они нзбаце неколико зрна. Само се каплар Милојко, не узнемири.

— Што сге се узмували? псчием корити другове. Та зар нисте видели мало пре да је падала киша. Па зато Шваба и пуца, јер се боји да му не зарђају цеки. А еио аиш да је граната мокра, јер није експл одирала.

Доедедњб веети Наше бојиште — Утврђивање Јарка. КРАГУЈЕВАЦ, ј 9 августа. — У току 17 аарала спречено је непрајатељу утврђивање код Јарка |одакле је непријатељ изнео 17 тешко рањених и погинулих својих војника као што је то примећено са наше стране. — Краљ Никола на фронту. ЦЕТИЊЕ, 17 августа! — Краљ Никола је јуче посетио херцеговачки фронт црногорске војске. У н»еговој пратњи налазио се српски посланик г. Махајловвћ. Краљ је ебашао више положаја а провео је једаи дан и једну ноћ међу трупама које је храбрио и одушевљавао за нове жртве поткрепљујући у војнике победу наших моћних савезника над непријатељем чиј* је слом неманован. Краљ је овом прилнком посетио и нека од онах места на херцеговачкој граници кОЈа су тесно спојена с многоброј-им успоменама на његове ратне успезе вз младости. На западу — Прса у прса. — Артиљериске борбе у Белгији — Акција на француском бојишту. -г ПАРИЗ. 19 августа. — Веома јаке зртјљериске акције у Белгији на фронту Стенстрете, Хепе и у Артоа између Невила и Араса. Немци су азбациви на варош Арас неколико граната великог калвбра. Канонада је бнла такође веома јака на северном Везру као и шуми Апрмон и Сероно од Флинеја. Примирје (?) Између Русије и Немачке Г1ЕТРОГРАД, 19’августа. — Холандски лист[ ? Мазбонд* вели да је сазнао из доброг извора да је могућно прамирје између Русије а Немачке. То обавештење 1е засновазо на чињеници што на сбјавама за одсуство немачких официра, којн додазе са источног фронта стоји. да се на случај закљученог примирја са Русијом за време њиховег одсусгва не морају више враћати на фронт него огићн резервнвм батаљонима по гарнизонима.Ј .Еверпенк' 1 је овлашћен да најкатегоричкије де< мантује весг о могућности прнмирја на које Русаја в

не помишља.

је извештаје, али шифрвра* не, које берлвнска полиција наје могла решити. Требало је пронаћи с киме се он дружа из конгреса, ко* ји би му те извештаје мо> гао дати, јер са улице их нвје могао сазнати. Он је становао у једком из првих берлинских хотела. Један виши полициски чиновник прерушен је био у келнера дотнчнога хотела, који је и најмањи по крет известиочев пратио. Али он на њему ништа ни)е приметао, нати је видио, да се с њиме ико саСтајао, који ба му могао што нз седнаца доказати, а апак је сваки дан у „Тајмсу* излазио највернаји игвештај о току седница. Кел* нер детектив, мотао је само нзвеститн, да иЗвестилац долази редовно по ручкуу хител, ту затнорен у својој соби ради до пред вече, за-

тим нде на централнн телеграф, ту преда врло дугу шифровану депешу, коју у Берлину никз не разуме; затим се шета по ул^.цама. па затам дође у хотел и легне, без да сс и с ким састане. Али сутра на вече се д у Берлину попуно верпо и всцрпно чига ток извештаја са Берланског Кокгреса. Известилац ручавао је у једном фином рестаурану, у непосредној блазини зграде, у којој се одржаваху Седнице БерлинСкога конгреса. Требало га је и ту шпијонирвтн за келнера, који га је послуживао, постављен је опет један ваши полициски чановник. Осим тога, аустрискм аташе при ау стро• уг арском послан ству, у Берлану, одј>еђен је бао, да обојицу шиијонише са Једним чииовником из истога посланства. Нишга иису иогли да примете Из-

аесталац „Тајмсов“ долазио је редовно и увек у исто време на ручак. Скинуо је Свој шешир и свешао га на вешалицу, која је била мало даље од његовога Стола, па је онца узео новине у руке и задубивши се у њих, нвје никако очи ни дизао, нити је икога посматрао, него је поред читања појео ручак свој и одмах отвшао. Али у »Тајмсу* су ре довно изалазали взвештаји, а Бизмарк и Андраши ска кали су од љугине. У истоме хотелу ручавао је а један секретар конгреса, чиновнвк, кзји је уживао поверење у немачаом министарству иностраних дела, бар Бизмарк је у њему имао поверење. И он је редовно долазио на ручак, скидао је свој шешир и вешао га о чивилук, о коме Је вешао свој шешир

и известилац „Тајмсов". И он је мврно седио за својим столом, који је био удаљен неколико метара од известиочевог стола, и задубивши се у новине јео је поручено јело и није о чију својих дизао, нитИ је икога поглсдао, а камо ли с киме проговорио. Аустрвскр аташе, као шпијун, не само да наје могао на том секретару опазвти што сумњиво, него је држао, да тај секретар има исгу шпијунску дужаост, као и он. Ништа се није могло по» стаћи, а извештаји у „Тајмсу* су редовно изилазили и то опширнв и потпуно нстинити, да је Солсбери, делегат енглеске владе, ко;и је предложно окупацију Босне и Херцеговине, рекао: „Ја не треба да шаљем нзвештаје својОј влади, „Тајмс* нк опшврнвје доностн, него што би вх могао ја слати.*

Тај злосретни Берлинскж Конгрес довршен је, а у „Тајмсу“ су редовно изилазили извештаји са тајних седиица, а известиоца нису могли цронаћа. Тек после десе 1 годана, решена је та тајна. Известилац и онај секретар имали су савршено исте шешвре, које су вешали о једном чивилику. При одласку известилац је узимао секретаров шешир а секретар известночев. Кад су дошли у своје стаиове, свакк је од њах распорио свилене поставе у шешира ма; взвестилац је нашао аспод поставе опширан азвештај седнице, којег је известилац шифрарао и по слао „Тајмсу*, а секретар је нашао у своме шеширу пемачке вредности. Та је тајна откривена. Али тајна садржине тајнил седница открива се данас у овоме европскоме рату