Straža

С1рач*'2

СТПЖА*

Бсој 233

Србија је учинила своје!!! — Ако дође до неспоразума на Ралкану Бугарска ће бити одговорча БУКУРШ1Т, 19 августа. У Букурешту се вгћ неко. п ико дана бави једиа уг ледна политичка личност вео*а блискз данашњој влади у Француској. Пред коргс^ондентом Дајмса" иста је лачност изјавила, како јс француском посланику у Букурешгу из Софаје сгигао поверљив извештај, да је српски посланик иа софијском двору г. Бошко ЧолакАнтић, покушао по упуствима из Ннша да поведе не посредне преговоре са бугарском владом о компензацајама које Бугарска од Србаје тража. Г. др. Радославов, председник бугарске владе одбио је г. ЧолакАнтића, изјављујући да не може са Србијом непосредно да преговара. После овог грубог одбијања, које мора учинити веома тежак утисак на владе СилаСпоразума Бугарска је изгубила и оно мало самратија, и ако не дође до споразума међу балказским држави цама, одговорност ће пасти на Бугарску! —

Бомбардован Дилиж — Успех француских аероплана ПАРИЗ, 18. августа. Једна ескадрила од 62 француска аероцлана подељена у чегири групе бомбардовала је јуче шћи а топилницу мегала у Далажу бацивша на њах око 150 граната од којих 30 великог калибра

СРБИ I №99 Л0Ш9Ј! Ш|10ј II Свакоме аоле образованом човеку у Аустрији врло добро су познате услуге којима је српски народ за> дужио Хабзбургову царевину, у току новије исто* рвје и у многим приликама и сасвим је природно било очеквватн да ће се влада> јући кругови и владајућа дмнасгија у Аустрији на један очигледно захвалан и поштен начин одужата том српском народу. Али, Аустрија којз је научила да редовно зачуђава в зграњава свет својом фамозном незахвалношћу, лицемерношћу а перфадношћу и у овој прилици н у овом кон кретном случају поступила је по своме правилу. Она

је у место*награде српском народу за његово у свана приликама одано и лојално држаље, тај народ негирала, требила и уништавала. Нису ретки примери у истораја који на еклатангат начин показују сиСтематско и прорачунато запостављање и уништава ње српског народа у границама двојне монархије. Сви знамо за несумњиве и стварно корисне услуге које је српскв народ у XVII веку учинио поменутој монархија, у њеној тешкој борби са тада силном турском анперијом, и Аустрија се о дужила тим начином што је у даном кратичном тренутку осгавила свога савезаика на милост и немилост обести и дивљачком инстик ту фанатизованих Турака. Затим је ноторно аозна та корист и услуга коју је Аустрија имала од српске

акције и интервенцшг у мађарској побунаод 1848 године; уједињени прекосавски српско хрватски и сј> бијански пукови, уз ефика сну покоћ Русије, спасли су монархију од сигурне пропасти и слсма. У тој побуни Србн су се, скоро у национглном заносу, бо рили за ствар АустриЈе, као за своју сопствену. И у ме сто обећане награде: сгва рања сраске војчодине, долази предавање Срба такоНе на милост и немалост противнику, у овом случа* ју, Мађарима. И тако је стално у место награде долазила казна! Увек најдубље рззочарење! Таква би се првмери могли наводити у бесконачност. Да не помињемо услуге које јој срп ски карод учинио у другим развим ратовима, специјално у аустро-вталијанском или аустро пруском укојима су се Срби борили херојски и најбоље од целокуоне аустријске војске. И тај народ који је у свима приликама толико лојализма а поданвчке верности показао био је увек у пониженом и готово беспрзвном воложају у аустријсксј монарха)и. Хшалпјака у 9ардахедпма — 40 бродова се кренуло н а Дарданеле Софаји, 19. авг, „Балканској Трибуни" телеграфишу из Дедеагача, да путници који су тамо ствгли пре два дана причају, да су видели у Белом мору око 40 италијанских бродова, којн путују за Д а Р'! данеле.

Код Риге ј - Члаиак „Новог Вреаена* Изгубивши пралично од својих бојних јединнца прилпком уклањања минских

заграда, немачка је флота | са великем снагама ушла уј залив Риге. Наравно, пре-; трпљени губитци у лађама, I као и они које ће немачча; флота прегрпети у будућ ности, нису жртзовани у- ј залуд, услед чега и улаззк флоте у залив не треба сматрати као демонстрашв ну вгћ као најозбиљнију намеру да развију морску| операцију прогив иге и источне обале тога залива. Претрпевши велики неуспех у свима операцијама против Риге на суву, са за падних и јужних прилаза к њој, Немци су се одлучили да те операције потпомогну са северне стране. Немцима је врло потребан обухват, без којега они нису деј' ствовали нв на једном фрон ту, а овде се он показао могућан у виду десанта са севера. У тој намери је немачка флота и ушла у залав Риге, да својим господзрењем на мору осигура и чак прикрије искрцавања на ма ком месту у позаднни Риге. Али извршењу тога задатка немачке флоте јако смета наша Балтичка флота, која јој је нанела озбиљне губатке још ари форсирању пролаза у залив Раге. Буаући привуђена, услед надмсћности непријатеља, да се држи одбранбене акције, наша ће флста све феме, водећи 6ој са немач (ом флотом, бити за њу ,гвек велвка опасност у слугају да Немци предузму оЈерације са десантом. Нала)ећи се на хрилу н чак у Јалеђу немачке флоте, она фек може својим јаким -Јадаодним и подводним на* гетима пробити морску завтитвицу десаита и потојити десант. Стога се мо«е закључити, да ће се учешће немачке флоте поглавито изразити у гађању гешком флотском артилеријом обалског пута који :а запада води у Рагу. Па рпак, појава немачке флоте у заливу Риге, у вези са развајањем знатнвх немачких снага кол Ланова. лс-

казује да се ма налазимо уочи много Всћих и жешћих бојева, него што су били Они који с/ Се водили између Буга и Вјепржа, а сада се воде на путевимЈ ка Бјелостску, Бјелску и Брест-Литозску. Из груписања немачках трупа које се врши између Риге и Ввлаје, као и ксд Козаа. мо же се видета да немачке коњичке масе гене рала Шметова потпомогнуте лаком пешадвјом, прикривају од стране Двинска операцају обухвата нашег десног кргла у опшге и операцију у* прављену на опкољавање наше Ковенске груае труаа на по се...

Енглеских подводних бродов* Солун, 19. <ВГ. Јављају из Цараграда да се Султан јуче преселио из своје омиљене палате Долма Бекче дубље у варош Оза мера је предузета из бојазни да енглески подводни бродови, који се стално појављују пред Цариградом, не би једног дана бомбардовали и његову палату.

11881

— Успех еиглеског хидроплана у Мрамориои Мору Рнм, 18 августа Итал. Телегр. Агенцији саопштавају из Атине, да је један енглески хидроплан успео да потопи у Мраморном Мору један турски транспорт всцске.

Мнккстарска евдница Јуче по подне одржзна је у министарству иностраних дела министарска седница под председништвом г. Пашића. На овој се седнипи конфервсало о одго-

ПОДЛИСТАК

РХетге и>п: МаЛате Нгузап!ете Ив ужвва у мојој жени, радује се кад је у њеној блазанн, исто онако као дете што се радјгје играчки па ме непрестано уверава како је дргжесна. А мени је већ постала досадна... И 'кад се нађем на само совим малимство ром. који без престанка удара у гнтар, ја се тад загледам у даљину, у далека брда и долине — тада бих се најрадије заплакао од жалости... ...13. јула Ноћас, док смо лежали у нашој хућвци, око 2 сата зашушта иешто по крову. — Нидзуми*) прошапута *) .Нмдаумм' ннич* миш.

Хризантема. И одједном паде ми на памет друга једна реч из једног сасвим различитог језика, којим се говори да леко одавде: — „Сечам!*... Реч, коју сам као и све друге сличне ствари научио налазећо се у пријатном друштву једне давне жене, исто овако у глуво доба ноћи као данас. „Сечам!\.. Једне од првих стамбулских ноћа, под кро вом тајанствеиог Ејуба**) кад нам је са свију страна претила опасност, зачујемо на дрвенви басамацама неко трчкарање, које ме весма узнемири, док ме моја драга Неджиба нвје умирила једном речи свога чаробног језика: „Сечам!* (машева)... И при самој овој помисли свога ме подиђу жмарци. Причин п ло ми се као **) Описаао у ромхиу »У хареиу*.

да сам се тргао из неког цесетогодишњег сна. С неком мржњом погледао сам на лутку, која је лежала поред мене, запитао сам се за цаљ овога брака, а испуњен срџбом и", самооптужбом — дигОх се, да изађем испод плааог шатора.. Поћем право на веранду... погледам на звездано небо. Дубоко испод мене саавао је мирао и у дубоком сау Нагасаки, а под бледом месечином зујали су најразличитвји цврчци. Иза мојих Л(ђа угледам нашег позлаћеног буду, пред којим су подрхтавала кандилца. И он се смеје оним несноснвм будистичким смехом... Његова присутност ствара ми непријатност в одвратност, која ме свог прожима можда и због тога, шго још никада нисам спдвао под заштигом овога бога...

Усред ове мртве тишине и дубоко-црне ноћи трудим Се да прикупвм мисли, које ме непрестано одводе у Сгамбул... Ах, како је тешко сневати о Стамбулу, о његовнм тајанственам вртовама и харемима, о цариградском Златном Рогу У овој јапанској околини! Кроз плавичасту маглу, која влада у соби, видим тело моје мале Јапанке, која се грациозно испружила у својој нсћној хаљини.. — Наставиће се —^ Не1ш1ин шјн — Црта са Берлвнског Коигреса 1878 Седнице Берлинског Кон* греса држане су унајвећој тајносги. Свакоме делегату забрањено је, да ишта икоме саопштаза о току дебате, а најмање, да сме неко

нешто новинама саопштввата. Исто је то забрањено секретарвма конгреса, а за одржање те наредбе, секре таре је пратило небројено детектива. И крај светолике обазривоств, у ЛондонСкоме „Тајмсу* взашлису сваки дан нгјвсрнији извештаји о пслокупном току и ре* шавању конгрескихседница. Бизмарк када је читаоЈто, скакао је добеснила, Сви делегати су бвли узрујани, а војни аташеји заступљених сила на Конгресу, примили су самв на себе дуж* ност шаијулаже, не би ли само пронашли онога, ко гок седница издаје. »Тајмс* је у Берлину Вмао свога известиоца и на њега се сва пажња обрати. Сматрало се, да не може нико други то достввљатн, до ла он. Истина, он је редовно свака дан своме листу слао нз Берлина свс*