Straža

^огм 237

С Т Р А Ж А*

РСтпа«« 3

Нц г. Ји. ЈонтмН! Јуче су били у зваиичној ^јосети код г. Јов. Јовано вића, ауноиоћника министра саољн0Х послова, посланнпи Русије, Евглеске, Црне Горе и Бугарске. Од|»нован>в Велики добротвор Српсксг Народа чувини аме рачки милијардер Рокфелер биће одликован великим ордзном од стране на ше владе као и Др Стрснг шеф свиЈу америчких мвсија у Србвји. Боласт г. П&чуа Како се болест г. Пачуа нагло погоршала то је он одустао од намераваног одласка у бању. Д808Ш8 38 ШВАЈЦЗРКНУ Све депеше које се из Србије огправљају за Швајцарску морају бита написане искључиво францускии језнком ДомзИ поштан!ко-Т8лаграф. уч8»«цнма Поштанско - 'Гелеграфгка Управа решвла је. да из своје употребе изда 500 динара на вме помоћв сиромашним ученицима По шганско-Телеграфског курса у Нашу. Матураишн нур< Матурантски курс која почиже у месецу септем<5ру трајаће самр три месеца, а не шест, каб што је било ранаје јављено. Одобрвн нредхт за помоћ офнцнрима Анкетни Одбор народних посланкка за контролу ттрошка од зајма од 250 малијона динара, одобрио је мвнистру војаом тражени кредит од пола милајона динара, који ће се употребитн на давање помоћи прездравелим, рањеним [и болесним официрима за опсрављење и накнадно ле> чење.

Копарм и тнфус Како су у Бугарској заразне болести узеле маха, то је министарство унутра шњвх дела наредило пограничним властвма да пре. дунму свз мере предострожности како зараза не би прешла и код нас. Бензин мавто пса Ових дана добила је Уппава Монопола у Нишу 274 сандука гаса за Ниш. Пуким случајем иарођено је да се отаора један сандук ради контроле каиав је гас. Кад је саадук био отвсрен на грозно изаенађењс сввју у њему је био бензин место гаса. Сретан случај је хтео да се није десила никаква не срећа за време транспорта.

Дапас обустављамо слање листа свима оним ревазорима који се нн до данас ча све н*ше молбе нису одазвали и новац нам послали. ! Наше читаоце у там ме стима молимо да се пре трпе за дан два док не на ђемо цоштеног реввзора.

Јагодина. Иов. позориште, „Стерија* управник Крсмановнћ. Игра се у .Шареној кафани“ — од ччан. Кр. Позоришта су г. г. чика Илија Станојевић, и Сланкаменац. Посета доста добра, игра? Г. Крсмановић верио се са г-ђицом Бакаловићком. Нрагујевац. Пов .позориште „К/нудулић” управници Д. Топаловић и Љ. Рајчевић. Игра се код „Тајпаре‘ труна веома слаба — без декора и гардеробе — преставе су испод сваке критнке. Посета је међутим одлична. Гостовао је чича Илија Станојевић. Врњачка Бања. Пов. позориште “Јоаким Вуич“, управник К. Делини — наредник. Заменик г-ђа Делини. Од чланова Кр Срп. Иар. Позоришта Димитрнје Спасић врши дужност редитеља. Одличан глумац, који је био упр. Срп. Нар. Поворишта у Новом Саду. Трупа нгра у аренн „Орловца” нредставе теку релативно добро. Репертоар биран. Посрта одлична. — Ова се дружина I. септембра сели за Крушевац.

Ог« В»|с: Озакви смо (АФОРИЗМИ) Ко много од живога научи, много којечега се одлучи. Маса никзд не може да нојми, да један моћан човек у исто време може да буде и највећи глупак.

ПОЗОРИШТЕ !— Над [1,,кретаи.е нвши.г поаори-; шНих дружииа Скопље. Народно Позориште управник Б. Нушић, од чланова Кр. Срп. Народ. Позоришта прпдодата су г-ђе Паранос П.; Павловићка. Од господе С. То-| доровић. Р. Павловић, П. До- ■ бриновић, Љуб. Станојевић и I М. Гавриловић. Посета је од-1 лична, репергсар биран. Битољ. Управник повл. позоришта Тоша Јзвановић* М. Лазић. Посета добра, трупа слаба репертоар никакав. Ниш. Пов. позориште „Триф-ј ковић' 1 управник Ђ. Јовановић, резервни коњ. капетан I класе. Заменик А. Милојевић, *Јчланј Краљ. Срп Нар. Позоришта.ј Представе се дају код „Евро пе“ од чланова Краљ. Срп. ј Нар. Позоришта г. Шапоњић, Сотировић. од г-ђа Ж. Стокићка. Посета огрсмна, репер-ј тоар слаб, игра глум ца неза- 1 давољавајућа — игра се ва- ј шарски

Најсилнији згкон хигијене: имати на уму да и потоња генерацнја жели да живи.

Анекдоте Из жавота знаменитих људи Приносна галантерија Француски несник.Павле Скарон има да захвати своме бргаом ћздржавању само тадањем францускоме двору, коме је у песничком заносу да излива највише галантерије. У оно доба много се славише особито лепе руке краљице Ане, од Аустрије. Павле Скарон спева једну песму и посвети је краљици, а у песми је заносно опевавао лепоту краљичиних руку и на послетку изрази своју: неодољиву жељу, да би најсретнији био, кад би га та рука ошамарила. Истина Скарон није добио шамар, али је зато добио велику годишњу ренту, на коју је препредени песник и циљао.

РОМАН иа београдског жнвота

Дошао је и дан одласка и сузама радости и жало сти није било краја. За времг ручка, коме су присуствовали само најближи рођаци, и млад* девојка, оало је неколико лепах здразица у ввду савета. Сваки је пожечео срећу и нааредак младим девојкама, које иду далехо од својик родитеља. И млада девојна је говорила. Он* није умела катњасто да* фразира, али је зато говорила лепо, смашљено. Речи су јој биле од срца, она је говорала онако, како говори сироче које чесне за мзтеринском не гом. V 3 сахага сцц су отишли до станаце н испратили су младе пугнице Једно после подне, после тои дана од дана одласка кћера г. пуковнвка дође у Сган'удоввце, пОмајке младе девојке г. Стеван. Затекао је младу девојку саму, баш када је шнла рубље, аа госоођицу Наколићеву, која је имала да се венча кроз четири недеље. — Дошао Сам да вас умолим драга госпоћице 'рече Стеван после поздра !ва и пошго је узео понуђено му место — да будејте тако љубавни те да нам жртвујете једно пре подне. Сестра сејошније вр јтала аз Беча Добиаи смо карту лз ће ге ба»ити тамо нзј-

мање још недељу даиа. Али опет, ја и зет, мушкарци смо, те смо вааравили силан неред! Девојка, међутам, као свака девојка. Кзд госпођа пије ту она ради како она хоће, зато вас ја у име моје в зетово најлепше молим, да нам жртвујете једно пре подне, или и после подне ако вам је згодно те да дочете и да наредите Ержи да под вашнм надзорстзом уведе кућу у ред. Овако, ако сестра дође раз* болеће се! (Наставвћо се)

?аих 2 пошиа Моли се сваки онај, који ма шта зна о Серафиму Т. Стефановићу редову VI пука, родом из села Липе окр. охрид., који се више од године дана није јавио, да јави Живку Чакаревићу, ревизору новина Струга. Шала У Београду је овлада* странан деморал. Један калуђер настојник једног маиастира близу Београда, познат као врло строг у моралноме погледу, сретне Ју Кнез Михајловој улици једну дгму, млађих година и лепшег лика, чије је занимање била несумњива ствар У намери да је мало поучи, и да јој да добре савете, не би ли је скренуо на пут врлине, он је позове да се мало прошетају и лоразговарају. — Изввните, одговори му цурица, такс ме и јуче једак калуђер, звао на разговор, па ми после остао дужан пет динара. |1обДбдње веети Наше бојиште — На Сави и Дунаву. КРАГУЈЕВАЦ, 22 августа. — У току 21 августа на дунавском фроату саречено је кепријатељу Јгтврђивање код села Дивича и на савском фронту према Остружници.

тодИне! Зар је и тебе смрт посетила?,.. Деде, шта та Је рекла: На то патање одговори младаћ: — Сањао сам као.... да ма је командир дао довволу да видвм стару мајку... Војници прснуше у смех. — Не дарај га, то је овогодншњи регрут! Рече неко. — Устајте млади госпочићу! рече онај што је амао тагрову главу. — Младић устаде. Један млаа месечене се проби баш у тај мах кроз облаке, и кроз бразде од кише, осветла златну косу, дево јачке образе и два мала плава ока.... — Не бој се, мала! храбрио га онај са тигрзвом главом, Можда ти се само првчннало да си видео смрт. — Није ми се причанило расалака се регрут понова.

Видео сам смрт и она ми је рекла да пођем за њом,... Групи приђе један војник који је био мало рањен и, који наје хтео вћи од својих другов*, он рече: — То ми (е сад хвала, што сам се борао прошлих два рата^ Дошла је смрт да ми захвалност искаже! — Мени је рекла да ћу у првој чарци поганути.... — И мени је казааа то исто. Чзк је показала пр стом и на мога поручника који се шета тамо доле! Све се главе окренуше. Тамо доле, шегала се једна Сенка Ишла је поносито, сама, и маслила је нешто, погнуте главе.... Вјјнијди су се шетали тако до саме зоре. Било их је омо тридесет на броју. Око поноћи, командант пролазећи на коњу, прнметио је њихову групу.

— Зашто ови људи не спавају? упитао је он дежурног офпцира. Дежурни официр му је пришао сасвим близу и ка зао му неколико једва чуј них речи. — То ма наје било познато! рекао је на то командант. — Главно да је ствар истината. Сад је ли то ка ква бајка, или су тд људи доиста опоменутн, то се не може знати. Кад би човек нешго у очи бнтке запитао своје војнике, видео би да би му они казала много што шга.... Просте душе предосећају. Командант не одговори ништа. Сутра даи топ загрме у саму зору. Овај батаљон где су ови војнаци бнлн стајали су у полукруг испод једне косе. Командаит, снажан човек,

издао је ову заповест: — Војнаца! говорио је он, борите се до краја. Данас не смемо ни стопу земље изгубити! Војница, бледи, ћутали су. Као неагго тајанствено лебдело је уваздуху. Срца њихова куцала су снажно. Баш у тај пар битка је постала сграшнија. — Наоред! командОвао је комаиданг. Што се више прилазило Аустрајаицама дим од ба рута беше све гушћв. Редови су се један за другим губили. И над њама је азгледало да се поносито шета, она иста прилика из часова кобног предосећања. Тога дааа погинули су, за дивно чудо, сви кој < су видели прошле ноћа смрт.

Из бечијгг скша I Из школе Учитељица: Дакле, Симо, да ! чујем колико зуба има човек? | Сад си сигурно аапамтио поI сле мог голиког објашњавања! Сима: Пуна уста, госпођице! Из задовољства — Али, Стево, зашто сад опет плачеш. — Баш си ти, мама, некаква, недаш ми ништа да радим.

мисли — Скупља Вер Док су осећања незапажена од незаинтересованих - дотле је љубав истднска. Љубав се развија по хиљадама утврђених закона — ма да нико о њнма не води рачуна. Људско срце је камен, кога женске сузе псдгризају.