Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 2.

биља и благосдова домаћину или оному, кому певају, а то могу бити: домаћица, девојка, снаха — па се не застане код њих, већ иду по кући и певају своје коледске песме и животиљама: волу, петлу итд. Кад те песме отпевају, очекују колеђани од домаћина или домаћиде, да их дарују. Ево потврде за то у неким коледским песмама. Кад колеђани долазо пред кућу. Отворите врата, Врата су ви златна Шиком шикосана, Перјем искићена, Перјем и ковиљем, Смиљем и босиљем. Кад колеђани улазе у кућу. Добар вече коледо ! Домаћине коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда. Краве ти се истелиле, Кобиле се иждребиле, Све коњице иутоноге; Овце ти се изјатњиле, Све овчице свилоруне и т. д. Домаћину. Домаћине господине, коледо! Пловка шета по палати, Није пловка, мила снаја Свекра буди: „Дигни ми се, Мили свекре, ето теби Добри гости, чим Лемо их Даривати ?" Ал говори Мили свекар: „Ето, снајо, Ето чоја нерезана, Ето блага небројена, Ето коаа нејахана, Даруј ти њи. чим ти драго." А сад прочитајмо ову коледску песму: Домаћине, коледо, господине коледо! Застасмо те за вечером, Где вечеру ти вечераш, Белим грлом вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем' ћемо Бога молит' За старога за Бадњака, За младога за Божића; Ђожић баје ио свем свету,

По свем свету, по овоме. Слава и част домаћииу! 'Гебе на част, господине! Код ове ћемо се песме задржати, да сазнамо, шта значе оне речи у песми, где веле колеђани, да ће Бога молити: За старога Бадњака, за младога Божића; Божић баје по свем свету. Вук нам казује у својим песмама овом приликом само ово: „Овдје се бадњак спомиње као некакав ч о в ј е к или Б о г (као и Божић)!" Вук нам дакле рече, да се бадњак у тој песми спомиње као ч о в е к или као Б о г. Како је то ? Ево како се доказује! Стари народи, па и Словени су особито поштовали природне елементе. За то су им ватра, вода, ваздух и земља били као неке божанствене ствари, јер су то знаци натприродних божанствених бића, — као неких богова. Поштујући давле та виша бића, поштовали су и њихова знамења, славећи их, приносећи им жртве и служећи им обреде. Много од тих старих обреда и обичаја није се могло изгубити преласком Словена из своје старе поганске вере у хришћанску, јер се такови обреди одржаше и данас, кад смо Хришћани. — Ево ћемо то наћи у нашим коледама. — Ватру сматраху Словени као део велике сунчане ватре, а тој ватри посветише три велика благдана у години: 1.) Благдан новорођена сунца или сунчанога бога, — а то су наша коледа. 2.) Мај ске светковине иЗ.) Летни сунцоврет, што пада у лето, кад нам се сунце увазује у свом величанству. Као што данас прослављамо благе дане песмама, таво се то и у сгаро време чинило приливом споменутих веливих светвовина. Између тавових песама су ево и в о л е д с в е. Словени давле имадоше бога сунца. Тај бог називао се код појединих словенсвих племена Г1 е р у н. Не представља ли наш можда б адњ а в старога, претхришћансвога бога: сунца? Ево шта се мисли о том. Раст и ораси беху света дрва бога громовника Перуна. Тако замишљаху стари Словени. Код Словена па и нас Срба је обичај, да се бадњак посипа ораси и прелива вином. Посипање и преливање подсећа нас на небеску воду, која пада из црних облака и коју пије индијски бог Индра. У индијским митима се мисли, да су црни облаци краве, пак из тих крава — облака — пусти воду бог Индра својим муње-