Stražilovo

49

ОТРАЖИЛОВО. БР. 2.

50

витим чекићем (муњом), те тако сиса своје краве — црне облаке, од којих воду прима. Зову га и пастиром крава. По германским митима музе опет Тунар своје небесне краве облаке, јер се поткрепљује њиховим млеком кишом и росом. Небесну ватру даје громовник, и од те ватре надамо се богатству, срећи и благослову, за то њој и управо богу громоввику — Перуеу жртве приносисмо и данас приносимо, а кому?

бадњаку, који се такођер сија и светли; који је такођер ватра — јер ће се скоро засјати бадњак — та небесна ватра — тај стари бог ватре, громовник Перун. Сад ето мало боље разумемо Вукове речи: „Овдје се бадњак спомиње као некакав човј ек или бог." Тај обичај је и у Литванаца и Лета. То је обичај, кога донесосмо собом из заједнице свих народа, и унесосмо из старе вере у нову веру. (Наставиће се.)

чуј!" у вису ко то кликће, птич'ји клик се ори то; ^Обазирем се: црна врата И мало гробље сеоско.

ПРОСТ мотив. ОД ЈАНА НЕРУДЕ. Наслушкујем и тоне глава И срце лупа на сав мах, И сузне очи немо гледе Тај крст и под њим гробпи прах.

И опет слушам: „Ходи — жури! Та свет је маска, лажан сјај: Прелетео си земљу целу, Па срећних душа нађе л' крај?" С чешкога.

Јест тако. На што пловит морем Уз стрмен гора што се пет' ? Та ето уике тако мале И под њом сасвим „нови свет" !

Н

ПУТОПИСНЕ ЦРТЕ.

»азамићола се диже с обале узбрдице и из'' гледа врло лено с мора. Доле, на обали, су саграђене веће и угледније куће и те су тек незнатно страдале од земљетреса. Које куће и бише нешто оштећене, те су биле већ у велико оправљене. Што сам пак ишао даље у горњи крај варошице, пустош је све то већа и очевиднија. И на оним зградама, које најбоље прођоше од земљетреса, били с-у зидови мање више попуцани, а које нису могле да одоле тешким ударцима, тима се на земљу сурвали кровови, претрнавши иод собом кукавне становиике и њихов иметак. Срушило се близу 500 кућа и пропало је преко 100 људи; још више их је озлеђено. Срећа је још, што се земљетрес догодио дању, у сахат по подне, кад се многи људи, наиме из простијег реда, налазише у пољу, а да се земљетрес догодио ноћу, као и год. 1883., зацело би стао био далеко више жртава. Пролазећи кроз улице, приповедао ми је вођа, колико је у којој кући том приликом иропало света.

УСПОМЕНЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ. ИЗ НАПОЉА У КАЗАМИћОЛУ. (Свршетак.) Уђемо у цркву. Ова је истина етајала, али је била јако оштећена. На црквенај је кули стајао сахат, показујући тачно време, кад се збио земљетрес, а то је било у сахат и пет минута по подне. Кроз зидове црквеног здања јапиле су велике пукотине. У цркви крајњи неред. Клуне, иконе и свете утвари разбачене на све стране. Заиста тужаи призор! Кроз поједине улице, које су јаче страдале, није се могло ни иролазити. Рушевине од кућа беху сасвим претрпале путеве. Једне се куће оправљале а на другима биле прилепљене цедуље, да су на продају. Те се куће након земљетреса јамачно могле купити по врло умерену цену, далеко јефтиније, него кад се куће продају на јавној дражби. Људи, који се спасли из порушених кућа, становаху под шатрама и у баракама. Кад сам пролазио туд, истрчи преда ме гомилица дечице, која се ту играла Деца мора да нису осећала тешку несрећу, што задеси њихово родно место и родитеље им, кад се, невина, безазлена, тако ревно