Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 3.

чео је славни Пастер (Разкеиг), тај најнеуморљивији испитивач сићушних бактерија. и беснило да калами и то засада, покушаја ради. само код животиња, али са врло повољним успехом, особито код паса, чија пљувачка носи у себи, кад су болесни, растворену заразну клиду беснила. На који начин произвађа заштитно каламљење то тако звано проражење т. ј. на који начин чува од новога нападаја, не знамо, али држимо, да тело, кроз које је прошла какова заразна материја, изгуби — бар за неко време — оне супстанције, које су нужне за одгајивање дотичних, за. ту прекужену болест особених за ражљивих клица, и за то време је од те заразе сигурно. Код богиња оно траје од прилике 10 година. зато се после тога времена каламљење понавља. По развитку клица заражљивих болести и по начину ширења њиховога делимо их на три групе. У прву групу спадају мијазматичне заражљиве болести Одликују се тиме, што им се клице развијају и множе ван оболелога тела, на извесном земљишту и то само под извесним спољним околностима, као што је влага, топлота, трулеж а кад се пренесу на друго земљиште, угину. Морају те клице у извесном броју удрети у тело, да га окуже и да произведу у њему болест, у истоме се не умножавају даље. С тога тако болесно тело није ни у стању, да окужи друго, здраво. Те болести дакле не прелазе са особе на особу, не пгаре се саобраћајем, него имају одабрана места, где су код куће — епДеппбсћ — и само их добије онај, ко се на таковим местима задржава, промене ли ваздух што но реч — изгуби и болест. Представник тих болести је наступна грозница — та1апа —. Наћићемо, да влада ендемично свугде, где има устојаних баруштина, а највећег маха обузима, кад навале јаке врућине, па се стану барунггине сушити и водене биљке у њима трунути Осим наступне грознице бројимо у ову групу још и гушу (КгорГ) са или без кретенства (нека врста слабоумља и кржљавости тела, која је у планинама ендемична). Другу групу заражљивих болести сачињавају контагијозне болести. Клице истих развијају се и множе баш у оболелом телу. не зависе од спољних уплива, ни времених ни месних. Те клице се налазе у испарењима болеснога тела, у соковима, одлукама или излукама његовим. Тим га путем остављају и распростру се по ваздуху непосредног домашаја болесниковога, падну на све предмете, који се око њега налазе, па чекају, као иза бусије какве, на згодну т. ј. расположену — <1јброшг(, — особу, да је нападну. Прелазе дакле непосредно или посредством другог каквог живога или мртвога тела на здрава, те производе у тима — при сходном распо-

ложењу т. ј. ако се при свом отпору нападнутога тела намнолсе до онога броја, који је нуждан. да човека у болест обали — исту болест, каква је у ономе телу, из кога су изашле. Вогиње имају такву клицу. Дворитељ богињавога може поиајпре добити богиње, јер је у непосредном додиру са заражљивим материјама, које из тела поверенога му болесника излазе и богиње проузрокују. Али може да их добије и когод, ко није никад био у додиру са богињавим и то или од треће особе какве, која се мешала са богињавим, и на чијем се телу и хаљинама клица богиња задржала, или употребом ствари какве, која се налазила у домашају богињавога. Но могу — и то је најглавнија црта контагијозних .<араза — и да се ирекаламе са болеснога на здраве. Калам су разни сокови и одлуке и излуке болесникове и садржавају у себи дотичне особене гљивице — бациле. Контагијозне су заразе, које су саобраћајем разнесене по целоме свету и које се по целом свету од времена на време врло жестоким редњама свете, јер за њихово ширење нису нужне ни времене ни месне околности. Њих има свагде и свугде: зими и лети, кад је влажно и кад је суша, на равници и на брегу, у највеличанственијој палати и у најпростијој колеби. Траг њихов није увек ласно пратити, с тога и не верују многи у заражљиву снагу њихову, па скрштеним рукама гледе, како гдекоја од тих зараза мори покаткад немилице иајлепши подмладак, тешећи се по мухамедски — такова му је судба! Осим богиња имамо као контагијозне болести још да наспоменемо: скрлет (8сћаг1асћ), мрасе (Мазегп), врућицу са оспама (ЕЧесМурћиз), повратну грозницу (КисИаШећег), дифтеритис, суву болест (Тпћегси1о8е), венеричне болести, грозницу код породиља (ШпсЊеИбећег) и од рана (\Уип <1кгаокћеиеп), пламеник (ВоШ1аиС), рикавац (Кеисћћизкеп), беснило (\Уи1ћкгапкћеИ, Г^узза), прострео (црни пришт, МЉћгааа), мисирску окобољу (аедуривсће Аидепеп^гип(1ип§.) У трећу групу бројимо мијазматично-контагијозне заразе. Оне спајају — као што им само име каже — својства прве и друге групе. Њихове клице потребују по томе за свој развитак и ширење две чињенице Једна мора бити сходна — диспонирана — особа, у њој се преуготовљавају; друга мора бити сходно земљиште, под угодним временим приликама, на њему дозревају и постају отровне. Такав појав имамо у природи. Из лептира не постане одмах лептир, већ се из јајаца лептирових излегу прво гусенице, оне се учауре, па тек из чауре излети лептир.