Stražilovo

181

(ЈТРАЖИЛОВО БР. 6.

182

Чим то чула Дона, оде матери и каже јој, шта јој је речено, те матери наручује, какав гроб да јој прави и како да ју сарани. (Ова песма, како изгледа, није довршена.) У другој опет песми: Неда и Самовила, ишла је Неда на воду у планину, да опере руво, и да у чисто обуче своју браћу. Набаса на жуто цвеће самовилско (самогорско), напије се ладне -=ОезС—

1 тШћ олико се слажу тешки метали и силикати у мери топлоте, коју требају да се истопе, тако ^ се исто јако разликују међу собом по њиховој иосебној тежини или густини. Док тешки метали имају знатну посебну тежину, ко.ја код неких од њих долази до 20 и преко 20, не и.таоси она за силикате више од 2 или нешто мало преко тог броја. Важпо је, да се има на уму тај одношај између тешких метала и силиката, јер само тако разумеће се поредак, који заузимају та тела у грађи наше земље. Чим су нека тела у магми очврснула и из ње се оделила, бивала је густина заостале магме све мања и мања. Како су тела, која су најпре и прилично у исто доба чврснула, били тешки метали и силикати, то је густина свагдање магме заостајала у опште иза густине тешких метала, који су се из ње оделили, али је остајала увек знатно већа од густине силиката, који су из ње изашли. Посљедида тога одношаја била је, да су тешки метали, чим су очвренули, као тела тежа од магме, тонули у истој. Истина да су они са спуштањем долазили у све топлије слојеве магме, али за то се они ипак нису по нојш истопили, јер што дубље бивао је и притисак већи и тако су тешки метали, кад су једном на површини очврснули, без застајања тонули у магми и зауставили су се истом у њеној средини, где су на тај начин начинили прву чврсту језгру наше земЉе. Друкчији је био удес силиката. Пошто су они били лакши од магме, остајали су као чврста тела на њеној површини и начинили су мало ио мало прву чврсту кору иаше земље. Тако је земља чврснула изнутра и споља. Унутра су се куиили тешки метали, споља силикати. Процесје тај све даље напредовао. И језгра и кора непрестано су јачале. Пајпосле је морао преостати саразмерно танак слој магме између чврсте језгре и чврсте коре.

воде и погази цвеће, а виле од ње за то искале црне очи. Водене виле, како рекосмо, зле су и опасне и код Бугара. Тому нам је доказом бугарска песма: „Ангелина и морска Самовила", која је љубила Ангелининог брата. Зато она оде вили у гору и лепо јој рече, да јој пусти брата, а вила се толико наљутила, Да ЈОЈ је брата ИЗМрВИЛа. (Наставиће се.)

Магма у том слоју имала је већ много мању густину, него првобитна магма. Саставци њени морали су бити како још заостали тешки метали, тако и неки елементи силиката, који још нису ушли у чврсту спољашњу кору и то уједињењима, којих се густина налази у средини између густина једних и других. Еад носмотримо минерале на земљи, онда ћемо наћи, да од спега познатог нам камења оливини најбоље одговарају том увету. Не само да густина оливина лежи између најмање густине тешких метала и густине силиката. него се као доказ, да се то камење палази у знатнијој дубини у земљи, може сматрати и то, што га нигде нема у горњим наслагама наше земље. Ако узмемо, као што геолози опште мисле, да се земљина кора састоји поглавито из гранита, онда је оливинима место још испод тог гранитног слоја. Тако се оливин редовио налази у базалту, камену, који је свакако испод гранитног слоја избио на површину земље. На сваки начин је оливин јако распрострањен камен унутра у земљи и по свему, што о њему знамо, можемо закључивати, да се из оливина састоји онај слој унутра у земљи, који дели металну језгру од силикатне коре наше земље. Остаје нам још, да кажемо, у каквом се сгању налази данас тај средњи слој у нашој земљи. Ако је земља већ скроз и скроз очврснула, а за то говоре јаки аетрономски разлози, онда мора и слој оливина бити у чврстом стању. Неки опет мисле, да се он налази још у стању, које је прелаз из течнога у чврсто, да је т. ј. као тесто. Било овако или онако, свакако је тај слој наше земље последњи очврснуо. С тога се он налази најближе температури топљења, најлакше је топљив од свих других слојева. Саразмерно мали прирастак топлоте довео би га опет у течно стање. Али то исто могло би да се догоди и попуштањем притиска или кад неки део тога слоја дође покретањем до вишега места, на ком је мањи притисак.

КАКО ЈЕ УНУТРА У ЗЕМЉИ.

ОД М. ПЕТРОВИБА (Свршетак.)