Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

УРЕђУЈЕ ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 9, у НОВОМ САДУ 28. ФЕБРУАРИЈА 1885. ГОД. I.

ТР И♦VВ 11111 ЦАРСКИ-КРАЉЕВСКИ КАПЕТАН УМИРОВЉЕНИ, ВЕЛЖКИ ДОБРОТВОР ОРПОКЕ ВЕЖКЕ ГИМНАЗЖЈЕ Н0В00АД0КЕ, ПРИЈАТЕЉ НАРОДА СРПСКОГ, промени овај свет оним, бољим, вечним — дне 22. Фебруара ов. год. после дугог и тешког боловања у 66. години старости своје — до гроба и након смрти жарко љубећи народ свој, просвету српску и напредак омладине српске. Неумитна смрт све руши и у прастихије раствара — али не могке понигатити доброчинства људи самртних; часно име човека, срца добра руке дарежљиве, светло име народног добротвора побеђује самрт дуговечношћу! 0 нараштаја једног на други, с колена на колено преноси се и векује славно име добротвора народа свог, унапредника просвете народне, жарца луча безазленог подмлатка — док је годнарода; и након народа, догод књига и просвета вековечи доброчинства и врла дела људска. Љубити народ за живота свог и паштити се по могућству за напредак народни, јесте велика врлина — јесте већа врлина над врлинама: муком при вређено и заштеђено, након себе оставити народу свом зарад нросвете.. . ма и најмањи то дарак био, где је од срца и б благословом божјим. То је задужбина над задужбинама! Скромни покојник ТриФун Вујин — скромно је ал часно живот свој провео : верно служећи цара господара свог, оца земаља и народа, ал и целог века свог жарко љубећи драги народ свој, књигу и просвету, школу и омладину на науци. Од скровитог иметка свог одвојио је дарак и учинио себи задужбину дуговечну — остави тај честити Орбин и пријатељ народа свог пет ТИСућа ФОринти српској православној великој гимназији новосадској, овој јединој вишој просветоноши српској у земљи Угарској. Да свак хоће, колико може; да свак учини добра народу свом, колико му богодано и у могућству: много би те много више добра било у кукавном ал срчаном и усталачком народу српском!