Stražilovo

287

ОТРАЖИЛОВО. БР. 9.

288

шинлв^ —-ш-т-—

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Срп. нар. позориште у Панчеву.) XXII. предст. (у II. иретпл. 2-га) 14. Фебруара: „Она је луда" Драма у две радње по Мелвиљу, с немачког превео Д Јокеић. (Тоша Јовановић као гост). Комад овај може се с правом уврстити у ред бољих драматских дела. Карактери су с малом ивнимком врло добро ивведени. Т. Јовановић (лорд Бернхард Харлиј) у својој ваиста тешкој улови потпуно нас је вадовољио вештачким прикавивањем својим. Једино, што би му могли 8америти, тоје сувишно брвање у говору, услед чега слушалац крај све пажње не може лако да га схвати, а често се вавршне му речи и не чују. С осталима овога вечера могли би смо бити вадовољнији, а и комад би сасвим друкчије испао, да су прикавивачи били чвршћи у знању улога својих; овога с.е вечера то јако повнало, а свакако не служи им на похвалу. Носета беше врло добра, — XXIII. предст. (у II. претпл. 3.) 16. фебр. „Лудвиг XI." Трагедија у 5 чинова, написао Кавимир Делавињ, с Француског превео Ј. Ђорђевић. Трагедија је ова ивврсна, Догађаји нам се ивносе ив француске историје, И8 времена, када владаше смели, подузетни, али лукави и бестидни тиран, као што нам га историја светска вабележила — Лудвпг XI , који под обравином јежовитске побожности хришћанске — са чега му је аар папа Павле II. подарио наслов: „Кех сћпз11аш881ти8" (1461 г.) — најгнуснија и најнечовечнија дела починио и са кога је ФранЦуска тако дуго патила и страдала Носилац главне улоге у овој трагедији, М. Цветић (Лудвиг XI.), који је овога вечера гостовао, простудирао је своју улогу добро и извеоју је до краја с пуно осећаја и вештине. Ми смо у овој улови ва прве претплате гледали Ружића. Нека нам се не 8амери, али наше је немеродавно мњење, да је Ружић као Лудвиг XI прави вештак, мајстор, каквог би требало тражити на великим и светским поворницама. За све остале овога вечера можемо рећи, да су нас потпуно вадовољили Посета је била врло добра. — XXIV. нредст. (ван претплате) 17. Фебр.: „Каплар Симон", карактеристична црта у 5 делова од Карла Жунија и Рајнхарда, с немачког превео Д. Јоксић, мувика од Ивана пл. Зајца. (М. Цветић као гост) Стари је ово, али врло добар комад. ког ће свет наш још дуго и радо гледати. Каилара Симона одиграо је М. Цветић добро, а и остали с малом изнимком беху у својим улогама на свом месту. У овој представи суделовало је из љубави према нашем народном поворишту и наше срп. цркв. невачко друштво. Морамо искрени бити и рећи, да су песме могле бити боље отпеване. Дворана беше дупком пуна. — XXV. предст. (у II. претпл. 4.) 19 Фебр.: „Јевуита и његов питомац." Шаљива игра у 4 чина, нанисао А. Шрајбер, превео А М. (Милка Максимо-

вићева, члан кр. срп. нар. повор. у Београду као гост). Радо гледамо ову игру са занимљиве јој Фине и лепе шале. 17-годишњег Шарла приказала нам је М. Максимовићева. Добро схваћена и добро научена улога, слободно и живо кретање, чист и равговетан ивговор, једном речи: прикав јој беше ивврстан. Публици се веома допала, и више је пути била иваавана. Рушић (Рафаило д' Арбо) беше у улови својој врло добар, исто тако и Лукић (барон Карбоне), а и остали и остале играли су овога вечера с вољом, те им прикав беше хвале вредан. Посета беше врло добра.— Као што смо иввештени, 8а ове друге претплате имаћемо прилике видети још неколико нових комада, ув гостовање чланова кр. срп. нар. повор. београдског, чему се нанред радујемо. —О (Српско народно краљевско повориште у Београду.) У прошли четвртак, 14. о. м., прикавана је на београдској поворници први пут шаљива игра Стевана Ј. ЈеФтића под насловом: „Четир милијуна рубаља". Као што смо иавештени, комад је лепо успео. Критика додуше има много штошта да вамери, али тек ипак привнаје писцу одлучан дар. — Тај ЈеФтићев комад добио је јесенае од „Матице Српске" награде 200 Фор а. вр. У први мах му је био наслов „Најбогатији." Тургењевљев комад један, блијета у једном чину под насловом: „Ноћ у Соренту" приказана је била 30. јануара о. г. први пут на руском дворском по8орипггу у Петрограду. Комад је нанисан још 1852. године али се никад досад није давао на поворници. (Представа у спомеп Сметани ) У чешком народном поворишту у Прагу даје се сваке годиие 12. маја свечава нредстава у спомен дану, када је умрво велики шаез1:го Сметана. Ове ће се године тога дана давати дело једно Сметанино, које још никад досад није било прикавано

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА С П. у Р Ни „Сан" ни ,.Маћију" не можемо штампати, јер је и једно и друго сувише почетничка работа. Рукописи вам по жељи у свако доба стоје на расположењу. Лист ће вам се шил»ати у пола цене. Божидару Н. Вршчанииу у Сарајеву. Оба ће ваша прилога ући, кад дође на њих ред. Очекујемо како длље ваше прилоге, тако и народне песме, које сте тамо скупили. Немачка приповетка „ТаиЂз^шпт" — ако мислите Улову приповетку, која је угледала света у Фогловим новинама јопг 1852. гТГд. — преведена је на српски и превод је ивашао у „Јавору а 1876. у бројевима 25, 26, 27 и 28. под насловом: „Немакиња".

САДРЖАЈ : *ј* Трифун Вујин. Некролог. Написао АлексанДар Сандић.— Кнез у купатилу. Приповетка Јаше Игњатовића. (Наставак.) — Кумаш. Пеема Н. В. Ђорића. — Равни путеви. Приповетка Милана Савића. (Настакак.) Певачи. (Ив „Ловчевих ваписника"). Приповетка И. С. Тургењева. С рускога Бранко В. Константиновић. (На ставак). — Поуке из медицине. Саопштава др. Кода. II. Предохрана од варазе. — Књижевност: Аи^из^ §епоа. 8а1згапе рпроу1еб1з1. Оцена Милана Савића. (Свршетак) — Листићи: Позориште и уметност. — Одговори уредништва. „СТРАЖИЛОВО" ивлави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА IIIТАМПАРИ.ТА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.