Stražilovo

313

идејама давао је жива израза др. Милан ЂорђевиЛ у листовима, које је уређивао. Он је био веран и речит тумач начела српске слободоумне странке. * * * Прелазећи на садржину листова, које је уређивао др. Милан ЂорђевиЛ, имамо пре свега напоменути, да садржина повременог политичког листа, ако ће овај да одговара захтевима, који се стављају на сваки орган општих иитереса једног народа, да садржина, велимо, мора бити такова, да су у листу у обзир узете и заступљене све нужде и потребе друштва не само у иолитичком, но и у културном, материјалмом и друштвеном погледу. Ово имају на уму и у овоме се слажу сви повремени политички часописи образованијих, напреднијих народа. Они се разликују једино у томе, што једни у обзир узимају више интересе човечанства, а други више интересе свога народа. Тако Њмци, који у свему, па и својој дневној политичној књижевности космополитизму нагињу у својим листовима доносе вести и претресају питања и предмете општег светског значаја, а дабогме и такове, који се ли немачког народа тичу и у коло његових интереса захватају. Французи, који своју дивну и у свему напредну отаџбину сматрају за свет у маломе, пажњу своју обраћају много више својим стварима, те ове расветљују, и — што више могу — унапређују. И нама Србима ваљало би пре свега да стоје потребе и интереси нашег у сваком погледу запуштеног и уназађеног народа. Поред политичких питања ваљало би у нас највећу пажњу обратити просвети, без које ни једном народу нема бољег ни срЉгајег живота, и материјалном благостању, које је основица свакој просветној и политичној радњи, јер без развијене привреде, без довољних привредних средстава не мозке се ни најузвишенија политичка замисао остварити ни најплеменитија просветна тежња постигнути. Ево како о тој ствари зрело и темељно умује и др. Ђорђешћ: „Кад би" — рече он — „наш народ обратио своју позорност на материјално благостање, могао би за саразмерно кратко време створити на своме земљишту богат и еилан врт и тада би и у политичном погледу поред све горке судбине, која га кроз векове прати, стојао друкчије и кадар би био, да самосталније и сигурније свој удес удешава, своју срећу кује. У неједнакој борби са толиким незгодама бар би сковао себи једнако оружје, које би поред нраведне му ствари ускорило коначну ње-

гову нобеду. На модерном уставном пољу такођер може само онај иарод истрајно и доследно војевати, који стоји на чврстом материјалном темељу. Само тако може с извесним рачуном напред корачати, не падајући ни у очајни бес ни у равнодушну апатију". Тако Милан ђорђевић. Исто тако не може ни један народ ни на којем, па ни на политичном пољу свога јавног рада далеко дотерати, који V друштвеном и иородичном животу своме не крепи и развија честитост и поштење, савесност и уредност, вредноћу и штедљивост и друге врлине и лепе стране људског карактера. Породице су темељни састојци. из којих је састављен цео народ, ако дакле не ваља темељ, не ваља онда ни цела зграда на трошном темељу нодигнута. Нашој српској дневној књижевности — па и листовима, које је уређивао др. Милан Ђор/ЈевиЛ то се баш с правом замерити може, што скоро искључиву пажњу политичиим, а слабију другим питањима поклањају, те им је садржина до(;та једнострана. Прилике нашег новинарства морале би се пуно променити, на да у овом обзиру боља времена настану. Наша читалачка публика морала би се пре свега живље и свесрдније одазивати нашим новинарским солидним подузећима. У нас не би требало још да је престало оно сретно доба, када се из родољубља куповале српске књиге и листови. Али ми се канда и у овом — као и у многом другом обзиру сувише одајемо грешном и за нас врло опасном космополитизму, те немилице трошимо на стране књижевне производе — а кад би тај силни новац својим српским писцима и новинарима у ру^е давали, они би могли своја подузећа разгранати и усавршити тиме, што би узимали више писаца, ови би се у својим струкама извежбали, постали би стални раденици, а не привремени, који само чекају, да им се прилика јави, па да ноиинарству за свагда леђа окрену. Од тако извежбаних писаца добијали би ми онда на нашем лепом српском језику ону поуку и забаву,. коју сада већином тражимо у списима туђинских писаца, који непријатељским духом нрема нама дишу, па нам за наше рођене, драге новце враћају често највећу поругу и презрење. *• Како се ЂорђевиИ уживео био у писање и уређивање политичких листова, види се најбоље из овога. Када је из Новог Сада преселио се у Руму. он је то учинио с том тврдом одлуком, да се ода адвокатској радњи. Али шта после неког времена видимо? Видимо то, да, као што се орање Краљевића Марка преметло у бојеве са Турцима, тако се и адвокација ђорђевићева, прелила у издавање и уре-