Stražilovo

315

316

1/ивање „Српског Глаеа", који је мушки заступао права п интересе ерпског народа у опште, а оног у тројној краљевини посебице. У место приватног браниоца постао је дакле ђорђевић браниоцем нолитичке странке, која се зове — српски народ! Но ЂорђевиЛ не само да је извежбао се за вештог. за писање вазда спремног новинара — он је кадар био језгровите чланке без поправљања писати у сред разговора и немира других особа, које се обично у уредништву скупљаху — но у њему се није изгубио ни онај пређашњи философски образовани научењак, она „философска глава", која о свима појавама живота дубље размишља, и сваком удесном приликомсвојиммислима речита израза даје. Тако поред силних ваљаних чланака, у којима претреса политична питања, налазимо доста пута и на саставке, у којима чини философска расматрања о животу и о разним појавама у свету. Ради потврде ових наших речи навешћемо више места из таких његових саставака. „Кад се човек" — вели он у једном таком чланку — „обазре по свету, по бескрајној васиони, те кад сравни *све страсти, сву борбу и читав немир свој са неизмерном просторијом васионском и вечним непроменљивим законима природе, онда му и нехотице на растужено чело пасти мора суморни облачак очајности, помислити мора: колико је ништавно створење на овом шару земаљском и колико јадна му борба изгледа иапрема вечној бесконачности. У том осећају своме само му једна божанствена искрица светлуца и путе озарава, која га изводи из лавиринта, из очаја. Поред све растрзаности и скучености своје осећа и слути у уму своме оиу снагу, која га са бесконачношћу и вечношћу везује. Слути царство од другог и друкчијег света, где влада мир и љубав несебична, узвишена, бескрајна. И то му се приказује као мета, којој му свеудиљ тежити ваља, вредна живота једног." У другом чланку, у коме говори о „идеалности у овом добу" између осталог и ово вели:

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Срп. нар. позориштс у Панчеву.) XXVI. предст. (у II. претпл. 5.) ирви пут: 21-ог Фебр „Р у д а р". Позоришна игра у 4 чина, а 5 слика, написао Жорзк Онб, превео М. Ђ Глишић. (М. ЦветиК редитељ кр. срп. нар. повор у Београду као гост.) Смемо слободно рећи, да нас је ова позоришна игра од свију досадањих најпријатније и забавила и поучила. Жорж Онб постао је чувен, ивврстан је повнавалац .т>уди и

„У томе ће лежати највећа добит за човечанство, кад једном целим светом буде овладало уверење, да само они материјални пробитци имају за народе трајне и истините вредности, који су поникли из словеене мисли, који су се зачели у оправданој и сретној идеји, а да проста себичиост без духовног освећења не рађа добрим плодом, а свакако понизкава човека, јер му поглед са небеских висина прикива ропски за земаљске низипе. Наравно да ће још много времена протећи реком вечности, док једном то начело у опште овлада, ал' тако је исто и то сигурно, да то начело већ почиње овлађивати и да ће најзад и до своје потпуне победе доспети. Српски народ, који толико имаде духовног полета у својој нарави, не треба да малакше у овом добу себичности и материјализма". У једном ускршњем чланку, између осталог, и ово каже: „У општем празновању и радовању лежи вера, да ће се људски род непрестанце развијати и усавршавати, ма да пут његова развијања и усавршавања јесте пут беде и невоље људске. На свака два корака, које чоиечанство напред учини, долази можда по једаи и пб, којим се у назадак враћа. Па то споро и скоро очајничким напрезањем постигнуто напредовање, колико је крви и суза стало? Но ваља знати, да је свака кап мученички проливене крви била семе, из које је ницало дрво напретка општег, а свака суза патње људске, да је залила и до листа доводила то дрво. Из муке и патње рађа се нов живот, из великих потреса, који се у грозничавом стању производе — у грозничавом с тога, што се поремећава дотадања равнотежа — из таких потреса стварају се нови облици, нови и неслућени идеали задивљеном свету. Та вера у бесконачност људског рода и у непрекидност његова усавршивања и облагорођавања, та се вера преноси са целине на појединце, са човечанства и на народе, те шаровите удове, у које се прелива и прелама човечанство." (Свршиће се.) шшшш 1 (У2И

живота. Мајстореком кичицом уме сликати људске страсти, и слабости и душевне борбе. Рекли бисмо, да су у њему сва својства, којима ће моћи дуго владати светским репертоаром. Захвални можемо бити и М. Ђ. Глишићу на овако лепом ивбору и преводу, којим је ваиста обогатио позоришни репертоар. Заплети су у овој игри врло интересантни, вештачки и мајсторски ивведени, карактери верно нацртани, а базирају на моралу. Прикав глумаца беше врло добар. Ми-