Stražilovo

413

ОТРАЖИЛОВО. БР. 13.

414

ван ље. По свима већим местима: у Шадцу, Смедереву, Ужици, Неготину, Пожаревцу, Крушевцу, Параћину, Нишу, Трстенику и т. д. основаше се певачка друштва. У самом Београду поникоше још више певачких друштава тако, да данас у Београду, ван „београдског певачког друштва - , постоје још и ова певачка друштва: „Даворје", „Корнелије^, „Академијско певачко друштво" т „Српско-јеврејско певачко друштво", „Радничко иевачко друнггво". И данас „београдско певачко друштво" шири српску песму на све начине. Тако, поред разашиљања песама српских на све стране, поред отварања школе за певање, поред кадикадашњег шиљања питомаца на сграну ради изучавања музичке вештине, „београдско певачко друштво" шири песму нашу и словенску и самим одлажењем у поједина места српска. Год. 1883. ишло је у Смедерево, Карловце, Нови Сад, год. 1884. у Шабац, а ове године намерно је да иде у Ниш. Последице тога могу бити само добре, јер се у народу буди воља ка певању и песми, а „ко пева, тај зло не мисли", вели наша народна пословица. Дан. Нед. (Чешко народно позорпште у Прагу.) Управа чешког народног позоришта у Прагу добила је допис из Чикега, у коме се јавља, да ће на посебној лађи доћи најмање њих 200 гостију, да походе чешко народно позориште. Лађа ће се кренути концем маја или почетком јунија из ТБујоршког залива. Ексекутивни одбор иште од управе три представе и то једна да буде Сметанина „Иродана невеста" а друга два комада може изабрати управа, само се жели, да буде још једна опера и једна народна драма. — Месеца марта о. г. играло се на чешком народном позоришту свега 37 пута. Даване су 22 глуме, од тих су биле 14 домаћих (Халек 3, Дурдик 2, Ту1 6, Јержабек 1 и Коларж 2). Од страних глума пало је на Шекспира 1, на Сардуа 2, на Онета 5, на Блументала 1, на Најрона 1. Опера се давало свега 15 и то 7 чешких (Розкошни 3, Сметана 2, Дворжак 2) и 8 страних (Вагнер 4, Обе 1, Росини 1, Флотов 1, Верди 1.)

ЕЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Јован М. Поповић, приправник у Карловцу, иозива на претплату на изворну приповетку из народног живота под наеловом „Невенка". Приповетка је већ у штампи а изнеће 4 штампана табака Цена је 40 новчића или 80 пара динарских Ко скупи 10 претплатника, добиће 1 књигу на дар. Претплата се шаље на самог писца у Карловац. — У петом броју нашег листа јавили смо, да у Марибору изла8и „1|јш1зка кпјј/шса" сваки месец дава у свескама од два до четир табака. Од оно је доба изигала још 3., 4, 5. и 6 свеска. У трећој је свесци свргаетак Малавагаићевог превода Чокеове приповетке: „Ваз О-оШтасћеДог^" („21а4а уаз"). У четвртој су „Кга4ке роуев(;1 га кга^ек саа" од Ј. С. 1'омбарева. Има их на броју 15, а прештампане су из „Угкеса" и неких других часописа. Нису изворне али имају, као што вели „Кгез", леп словеначки облик. У петој су свесци „КгаЉосазпе роуев1а", које је покупио Лавослав Кордеш, издавач „ТЈЈи^аке кпјмтсе 1 ", а у шестој „13 роћогшћ рпроуе<1ек т роуез(;у", које је удесио Ј. С. Гомбаров. То су народне легенде и приповетке а и из других језика преведене повести побоашог садржаја.

0 М Е 0 И Ц Е. (Нашли наново мамута) и он јако занима у овај мах учене главе. Управо тај је мамут виђен још пре двадесет

седам година на једном острву реке Лене у Сибирији, али од тога доба па до данас није се ништа радило, да се извади из леда. Можда се вато није на томе ништа радило, што је тамо земља тврда као шећер, ледене санте грдне, а и сами тамошњи становници Јакути вал>да нису дали, јер се боје, празноверни су, ако се мамут ослободи. Сада се са поларне штације „Усти Лена" (72° сев. ширине) кренула експедиција, да вади тога мамута, и вођа њезин, др. Бунге, саградио је већ шупу у околини мамутовој, далеко од штације 37 километара. Исти се нада, да ће ту грдоеију одживотиње пет и по метара високу читаву, онаку какваје, моћи извадити напоље. На тој животињи све је сачувано осим једне предње ноге и дроба. У овој прилици смемо наноменути, да су досада виђена три таква Фосилна слона (мамут је изумрла врста слонова), чији се грдни зуби налазе у немачким, руским, сибирским и угарским разним дилувијалним Формацијама и као Фосилна слонова кост важан су трго вачки артикел. Први мамутов примерак, који је нађен на обалама Ј[ене (64° сев. шир.) био је сасвим иструо. Други је примерак онај, чији је костур сада у петроградској збирци. Што је сачуван има се захвалити природњаку Адамсу, који га је могао тек 1806. добити, ма да га је већ 1799 изнела вода на ЈЕенино ушће. И онда урођеници Тунгузи из сујеверја нису дали, да се мамут дира. И, ма да су свашта о њему држали, ипак се нашло између њих и таквих, који су колосалне његове зубе секли и ва различити еспап давали. ЈЕешину су јако биле већ исквариле разне грабљиве животиње. Кад су лешину јеле изгазиле су нешто његове длаке, К0 Ј а Ј* е У вемљи нађена, па су је сачували, исто су тако нашли и једно око, мозак и коже, па су сачували. Од трећег мамута магистар Шмит могао је врло мало сачувати. Набрзо је била лешина засута. Због тога овај четврти мамут заслужује особиту пажњу, и за то, што се необично добро одржао ; добро би било да се неповређеп извади и једном читав дође у руке ученом свету, како би што више могли знати о тој препотопској животињи. (Женидба — посредно.) У Фрајденталу, у Шлезији, догодило се чудновато венчање. Август Крајтнер, познати путник, који је пратио гроФа Сечењија у источно -азијској експедицији, запросио је лане госпођицу Кобер у Фрајденталу. Међутим буде исти Крајтнер наименован за аустроугарског конзула у Јокохами. Пошто је пак од Јокохаме до Фрајдентала бар толико миља колико одавде до Јерусалима, то Крајтнер није могао доћи на венчање, него га је пред олтаром заступао невестин брат од ујака. Невесга је о Божићу отпутовала у нову своју домовину своме ђувегији — мужу. (Тургењсв и јодан млади песпик.) Кад се једном Тургењев неколико недеља бавио у Москви, докотурао се до њега један млад песник, да му прочата неку своју страшну трагедују и да замоли Тургељева, да изрече свој суд о њој. Млади овај човек са највећим одушевљењем читао је своју трагедију. Сав се био запурио од читања, а никад није погледао Тургењева. Кад је дошао до свргаетка другога чина, учини му се, да 'Гургењев бригае сузе са очију, па погледи на њега и са највећим изненађењем повиче: „Иване Сергијевићу! Ви сте плакали?" — „О, не", одговори Тургењев, „само сам се овнојио". (Добар ударац.) Један песник, о коме је свако знао, да своје драме из туђих дела плагизује, дошао једном у добро расположено друштво, које баш њега спомињаше. „Ха, бапг добро. што долаоите", рече један господин опака је-