Stražilovo

471

ОТРАЖИЛОВО. БР. 15.

472

стојни учесници његових добрих дела, ако узбудемо и 'ми тако свој род љубили, па тако за њ и радили, као што је љубио и као што је радио наш врли покојник Атанасије Петров син Герески. Све нас је без разлике љубио. Доброчинствима је својим обасуо и мушку и женску децу — већу и ман>у, доброчинства његовог биће учесници и људи, који устреба,ју помоћи, пишући народу добре књиге, а на послетку и немоћни старци и старице, који пе могу делом руку својих да заслужују себи свакидањи хлеб. Такви не умиру, као што је наш врли покојник. Такви вечито живе. Радујмо се, што се у средини нашој рађају такви синови, какав је иаш врли покојник Дух његов остаје и лебди над нама и у нама. Његов дух нека пам буде вођа па овом свету, у овоме земном животу. Из књиге живота врлог нам покојника могао сам вам на овоме месту прочитати тек само који лист, јер овде ваља да одамо још последњу ношту његовом телу — духу ћемо се његовом и после клањаги сви: и велико и мало, мушко и женско, старо и младо, здраво и болесно. Врли покојниче! Ти се спремаш па вечан пут, откуда се још нико вратио није; ти одла-

зиш телесно од нас, али нам у аманет оста-

вљаш твој дух и твоје срце. Аманет тај: мисли читавог твога живота чуваћемо у срцу и у души нашој. Свршио си овај кратки живот на овом свету, али да отпочнеш живити живот вечан и на небу и на земљи. Што си учинио српском роду, то је тако велико, да се не може лако исказати са неколико речи, нити се можемо теби захвалити на свима твојим великим даровима, којима си обдарио српски народ. Доста је, што се ево на отвореном још гробу твоме сви заверавамо, да ћемо верно чувати аманет твој, и што ћемо делима својим показати, да смо достојни твојих великих доброчинстава. На подножју дивне Фрушке горе биће ти гроб; у овом убавом месту а уз песму фрушкогорских славуја почиваће твоје мртво и смртно тело. Нека му буде лака та дивна фрушкогорсха земља, а међу пама вечан спомен. Слава Атапасију Петрову сину Гереском!

После тога је спуштено било тело честитога старине Гереског у костурпицу, у којој вечни санак борави и верна сапутница живота покојниковог. Нека му буде земља лака! Бог му племеиитој души дао у рају насеља!

ДЕСИМИРКЕ.

9. КРАТКА СРЕћА везда сјала па је с' иеба спала, |рмало сјала, па је и нестала. а Је ли, дико, да те наша срећа, наша срећа на ту звезду сећа. 10 ВОДА И СУЗЕ Текла вода Текелија, под њом седи млад делија, млад делија, Севделија. Севди-момче тамбур бије, тамбур бије, јасно иева:

Текелија водо пловна, што ти моју башчу рониш, башчу рониш, цвеће иосиш, чим се моје драго кити ? 0 ви њене сузе росне! Што роиите, ромоните, пгго јој румен односите са њенога бајна лица ? Тећ' ће вода, куд је текла, иеће драго сузе лити, већ ће драго с драгим бити. Мита Ка.1н1>.

РАЗНИ ПУТЕ8И. ПРИПОВЕГКА МИЛАНА САБИЕА. (Наставак ) X. није него обично. Али кад га је прочитао, разведри му се лице и он приступи одмах уиравитељу, рече му, да је добио вазкну вест и да још данас мора отиутовати. Унравитељу да богме да то није било право, али срећом, Дражићева улога тог вечера

ражић је добио Драгињино нисмо за време 1;% пробе. Кад га је примио, био се у први мах " уилашио, јер по адреси, која беше оловком иаписана, слутио је, да се догодило нешто ванред-