Stražilovo

455

ОТРАЖИЛОВО. БР. 15.

■ порода и сећајуки се свога народа и родног места; хо^у како своме народу тако и моме месту благодетним чином спомен да оставим, народу у већој, а моме родном местуу мањој мери. Као оно славни, бесамртни Сава Текелија — посини и старац Герески још за живота свог неколико Српчића дарежљивим даром и наменом, угледном задужбином својом — српској великој гимназији новосадској. „Герес/си Атаиасеум" зове се задужбина та, коју подиже себи за живота ведики добротвор Герески, дне 24. септембра 1878.године: предаде патронату овогимназијском двадесет и једну хиљаду рубаља из свог иметка — приходом отуд да се потпомаже, за први мах четир а после осам Срба питомаца, ученика српске велике гимназије, док се на тој уче, добро владају и у науци напредују. И као оно славни, бесамртни Сава Текелија у свом, још за живота „Текелијануму и — гледао је и Герес/си својим очима те посинке своје и пазио их ка и чеда своја, и радости се науживао у леиом напретку њиховом, за пуне три године, до самрти своје. Има-л веке сласти за човека самртника у старости, нег дочекати рукосада свога да процвета — доброчинства свога да понесе рода и замета од напретка! . . Кућу своју, под бројем 1884 у Новом Саду, у вредности до осам хиљада форинти, остави добричина и сагради себи задужбину: „да се из прихода од исте има давати припомоћ сиротињи, која је, не због своје кривице него због разних неприлика иострадала и оскудицу трпи." Српској православној црквено-школској општини у Черевићу остави две хиљаде форинти, на фонд за српску православну вероисповедну основну школу женску , азаживота још купи старац добротвор тамо лепу кућу и у тој се отвори одмах школа та — и већ увелико напредује. Али, што је алем, бесцен-камен у низу бисера а крст часни у сред бројаница: то су још потоње задужбине две старине Гереског — венац му слави векотрајној, свеколиком доброчинству његову: задужбина за основ оистанку „ Српске више девојачке школе" новосадске и задужбина „ Матици Сриској." Пошто сам тако П0 могу^ству И снази својој завршује до бротвор Герески своју вољу последњу — ПОТПОМОГаО И родбину СВОју и сиротињу, а уједно допринео на ширење просвете и потпомагање мушке младежи српске: рад сам тако исто по могукству да потпомогнем и просвету женске младежи српске а и књижевност српску, те зато наређујем: да се сав остали било покретни, било непокретни иметак мој,*) који по подмирењу напред наведених расположења преостане, подели на две једнаке части и од тога једна половина да иде на фонд српске православне више девојачке школе у Новом Саду, а друга половина на фонд за награђивање српских књижевних дела или на потпомагање заслужних и сиротних књижевника српских,.. , а *) Изпоси до 20.000 рубаља вредности. — Ур.