Stražilovo

457 СТРАЖИЛОВО. БР. 15. 458

г

Па гледните, гледните светло лице, ведро чело у добротвора старца, и на устих мј благ осмејак радости и среће добра дела његова, задужбине сјајне открише вам ето и срце и душу великога, свом народу доброчинца Гереског. Олава му!

Частан и сјајан погреб беше од старина у свакојег народа највећа пажња и признање — и јесте први и праведни суд живих мртвима. И покојна душа човеку, који за живота праведни и добри дели заслужи на том суду припознања и хвале, срдачне захвале и славе! Погреб часног старине Гереског ниј • био тек погреб, већ онако светињски: права литија народна •— од дома старчева до саборне цркве на опело, и с опела дунавском улицом кроз истом пролистало шеталиште па на пароброд на Дунаво и отуд том реком плахом до вечне куће добротвора старца, оног света, до гробнице му украј цркве светосавске у Черевићу! Ноћас, тај дан, блага дажда оросила лисје и травицу и цветиће туд, јутрос огрануло сунце јарко и пролеће осијало — те си помислио, гледајући сјајан погреб добротвора Гереског — да сузе за њим рони и лисје по дрвећу и травица с цвећем . . . До тридесет звона са цркава новосадских без разлике пратило је тужним звонопојем дивну песму ускршњу: „Христос воскресе" за сјајном пратњом погреба тог; дуг предуг низ ученика и ученица школа основних ученица српске више школе девојачке и васколикг омладина српске гимназије велике и силан свет — славопојем ускршњим пратио је и допратио добротвора свог до Дунава, до преноса земљаних му остатака кући вечној — те ће добро тубити и другима казивати: каква је част и почаст дата по самрти добричини старцу Гереском. * Недеље страсне, помена страдања богочовека — није можда добри старац ни помишљао, да је то и недеља његова пострадања и самрти. На бденију, у помен последњег дана на земљи великог спаса и највећег добротвора свету, у очи петка великог и на вечерњу сутра дан био старац здрав и побожан у саборној цркви на молитви. Оуботе велике у јутру уранио богомољац он и дошао у цркву на тугопој, плач мајке божје и помен погреба Христова. Назебао старац, у болест тешку пао напречац! . , . Болан дочекао побожни старина Герески благ дан Ускрс — по Ускрсу трећи дан издахнуо : умрг>о је. . . ускрсао је ... да живи живот вечни у народу свом, задужбинама доброчинства свог . . . За живота у срцу носио је народ свој, по смрти — у срцима носиће га народ сав . . . Олава му!

У Новом Оаду, погребна дне добротвора Гереског, 1885. Јк. </)ЕК.С АН ДА.Р РаНДИЂ,