Stražilovo

497

је ноге, да нас не издаду на даљем нашем путовању. И за то закључисмо, да се из Помпеје преко Кастела.маре и Сорента кренемо на острно Капри, а то беше пут, на ком се не мора много пешачити. Врнемо се дакле натраг првим јутрењим нлаком из Помпеје у Торе-Анунциату а одатле одјездисмо побочном пругом у Кастеламаре. То је кратак пут, не траје ни пуна по сахата. Стигнемо тамо рано за јутра и разгледамо мало то место. Кастеламаре ја лепа доста жива варош, броји до 25.000 душа. Има много страна света, особито преко лета док траје време купања. Кастеламаре је по свом положају врло згодно за летње пребивање, а тако исто и суседно "Соренто. Високе горе, што се дижу иза тих места, и море с преда, што им пере обале, јако умерава, жарке зраке талијанског сунца, а то је права благодет за тамошњи свет. Где је сада Кастеламаре, била је саграђена у старо римско доба варошица Стабије. Страшни земљетрес год. 79. пре Христа, који је уништио Помпеју и Херкуланум, разорио је и засуо и Стабије, од ког се места данас виде још само неки незнатни преостатци. Много је света пропало тада у Стабијама. Нашао је тамо своју смрт и чувени римски нриродњак и заиоведник флоте старији Плиније. Рад да изближе посматра и ироучава ужасну ту природну појаву, какве се ретко догађају, и да се кукавном свету на невољи нађе, беше се он сувише изложио ногибији тако, да га је загушио густи непео и силовита пара од сумпора. Жеђ за науком многима је већ дошла главе! Али на то је баш пуним правом дичан и поносит род човечански. То је најплеменитија жртва, што је човек може да принесе на жртвенику блага свеколиког човештва. Кад људи зарад трошних материјалних добара подносе највеће муке и напоре, зар није несравњено лепше и човека достојније, тежити за вишим идеалним благом и у тешкој борби, да умноже своја знања и да одгонену скривене тајне мајке природе, и сам живот прегоревати и смело излагати смрти ? . . . Варошица Стабије, што је засута у ужасном земљетресу године 79, не може да се ископава, јер је саграђено над њом место Кастеламаре, као што и над старим Херкуланумом стоји варош Резина. Опустоши л пак земљетрес опет кад било лепи тај крај на напољском заливу и затрпа л убава му места пепелом и лавом, то ће потоњи свет у једно и исто време моћи ископати и Кастеламаре и Стабије, и Резину и Херкуланум, те изнети на видело споменике два велика културна доба, што су растављена једно од друго знатним размаком од две тисуће година!

498

Из Кастеламаре се мож,е ићи у Соренто на три начина: лађом, на коли и пешице. Да се нисмо пре тога толико морили пењући се на Везув, зиам зацело, да би моји сапутници били за то, да у Соренто идемо пешице. Предложлм у шали свом сапутнику поштару, да, путујемо аиостолски, кад и онако нема ни пуна два сахата хода до Сорента, а моћи ћемо тиме уштедити неколико лира. Јесг, ал мој ти поштар неће за то сада више ни да чује, не даде ми ни изговорити, већ рече, да му је доста и предоста, што се толико мучио пешачећи на Везув. И тако сам се уверио, да је он човек, који уме да се користи горко стеченим искуством; а то му свакако служи на част, јер колико има људи, који неће да се оразуме ни након најљућих патња и страдања! Погодимо кола с два коња за пут у Соренто. Ако је предео што се пружа дуж напољског залина у опште један од најлепших у свој Италији, пут између Кастеламаре и Сорента је баш прави земаљски рај. Не знаш, на коју страну ире да управиш усхићене ногледе: десно, на напољски залив, који красе најлепше обале, или лево, на бајне, китњасте горе, што ти срце и душу пуне неисказаним миљем! Пут од Кастеламаре до Сорента не траје више од једног сахата и четврти на коли а представља нам непрекидан низ најдивнијих живописних призора. Свуда те сусрета бујна вегетација јужног воћа и биљака: неранџе, лимуна, смокве, гранате, агаве, маслине, винове лозе. На нуту расту кактуси и алои, гсао што се код нас уз друмове види трње и чкаљ. Пут се непрестано вијуга; час води равницом, час опет долином, час се пење високо на врлети, са којих је диван поглед на море, час се спушта у дубоке провалије, пуне најпријатиије хладовине. Лепоту тога краја слави и велича овим речима песник Тасо, који је ту угледао света: „0 Ј'ог!ипа1о реПедпп, сш Нсе §шо§еге 111 диек^а 1егга а1ша е ГеНсе !" „Благо путнику, коме је дато, да дође у ову бајну и благословену земљу !" Стигнемо у Соренто. Варош лепа и жива као Кастеламаре. Чудио сам се, кад сам пролазећи кроз место чуо више страних језика. Особито се говори ^ного руски и енглески. Соренто је као место згодно за дуже или краће борављење јако изашло на, глас у најновије време те се живо такмачи у том погледу са Ницом, Монаком, Каном и другим местима на лигурској обали. Предео је диван, поднебље здраво и благо а живот удобан и јевтин. Соренто лежи високо на стени, која се правце диже над напољским заливом. Сгена је с морске стране пуна пећина, што се употребљују за купање. Подземни ходници воде из кућа доле у те бање, у

СТРАЖИЛОВО. БР. 16.