Stražilovo

533

СТРАЖИЛОВО. БР. 17.

534

Соломон. Но, но, ал' канда није старац то, Што већма вуче нег' Јерусалим И ја? Јеровоам. Та што бих, царе, тајао? Ти знаш, та ја бих лакше језиком И гвожђе гриз'о, нег о љубави Да причам цури. Царе, пође-л' пут, Не прођи: Сврни к мени у госте Нек буде одмах, може данас још ПривепЉу теби цуру дивотну, Најмлађу кћер чувара Јефрема. Соломон. Јел Суламку?

Јеровоам. Г1а ти је, царе, знаш ? И име знаш већ, је-ли царе, знаш? Соломон. Де даље, ти си име рек'о сам! Јеровоам. Да, н>у привешћу, царе, Суламку, У тебе да ј' за љубу заиштем. Соломон. Но да-л' те љуби? — Доћ' ћу, доћи ћу! Јеровоам. Е хвала, царе! (Поклони се.) Соломои. Збогом пошао! (Леровоам и траоанти оду на десно. Трубе засвирају.) Л.Х1/1 -7/7/7/1 ГФГ.Гјулг /. (Наставиће се.)

ПУТОПИСНЕ ЦРТЕ. УСПОМЕНЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ. ИЗ ПОМПЕЈЕ ПРЕКО КАОТЕЛАМАРЕ И СОРЕНТА НА КАПРИ. ''Х (Свршетак.)

I оренто је познато са песника Таса, који се тамо родио год. 1544. Тасо сггада међу великане песнике у историји талијанске књижевности. Романтички му спев „Сгеги8а1етте Н1>ега*а" — „Ослобођени Јерусалим" — сачуваће му вечит сномен и у светској књижевности. Нарочито вреди читати красни тај еп, који провејава благи дух најлепших хришћанских и човечанских врлина, у ово данашње материјалистичко доба, што се тако јако коси са вишим идеалним тежњама, те је па велику штету лепој књижевпости. Показаше нам место, на коме је стајала некад Тасова кућа. Стена, подлокана водом, срушила се заједно са том кућом у морску дубину, у којој им се и данас виде развалине. Сврнемо у гостионицу и доручкујемо, а за тим се спустимо доле на обалу, где стоје чамци, што превозе еа Капри. Погодимо чамац с два веслача и отиснемо се у море пут острва. Море било сасвим тихо и мирно, глатко као огледало, те се нисмо бојалИ морске болести, која лако спопадне путника, чим омањи ветрић заталаса воду. 1Пто се даље одмицасмо од обале, тим боље могосмо да прегледнмо сав напољски залив од РшПа ЈеПа СашрапеПа и још даље, јужно од Сорента, па све до обале некадашњих Баја и острва Рккије, што из далека изгледаше као увијепо у танку магловиту коирену. Сред те красне панораме диже се Везув, новрх ког се сиваста пара вила небеском илаветнилу. Леп, неисказано леп беше тај иаш иут

на мору, где нам очи слооодно, без икакве препреке до миле воље могоше лутати по целом напољском заливу; ваздух биб чист и свеж, прави мелем за нас након оног мучног пењања на Везув. Позовемо веслаче, да нам певају мало, обећавајући им за то добру напојницу. Нису се дали молити. Певали су различне талијанске народне песме, а за тим и арије из познатијих талијанских опера. Талијани су народ, који страсно милује песму и музику. А да се и нрост свет у њих тако јако разуме у певању, да пева и најтеже арије, том се свак мора чудити. Наши веслачи су певали више песама народних и уметничких, и то све тако тачно и вешто, као да им је баш певање прави иозив, који их храни и у ком се веЖбају целог свог века. Сећам се, да сам читао некад, како су позната певачица 11ати и њен муж Николини, ти слављеници и први уметници у певању, били извиждани у позоришту 8. Саг1о у Напољу. Томе је дало повода, што су они, иевајући у некој талијанској онери, изоставили поједина места, како би је скратили. То певачи могу чинити у другим земљама. где се то или неће приметити, или ако се баш и примети, неће то ипак јако замерити публика. Али то никако не иде у Италији и тешко сваком певачу и певачици, који то покуша учинити. Талијани, па и простији у љих, знају у прсте све арије својих опера, иа ће пемилосрдно извиждати и најчувенијег иевача или певачицу, кад ови хоће да скрате из које опере, као што се ето до-