Stražilovo

529

ОТРАЖИЛОВО. ВР. 17.

530

СУЛАМКА. ЖАЛОСНА ИГРА У ПЕТ ЧИНОВА. НАПИСАО ФРАН.А КАЈМ. ПРЕВЕО ВЛАГОЈЕ БРАНЧИЋ.

СОДОМОИ, ЦЧр јудејски, Јсровоам, краљев војвода, ив лове Саулове, Ахија, пророк,

•Л И Ц А: Ееп Јохај, столник, Мемнон, лекар, Јефрем, чувар дарских градина, слеп, Симон, пастир,

Трабант, Балкида, краљица од Сабе. Мирјама, Суламка,

кћери Јефремове.

Свита Соломонова, свита сабске краљице, весници из Арапске, весвици из Мисира, војници, трабанти, дечаци што служе, девојке, народ. Збива се у Јерусалиму и суседним му брдима. Једаред је призориште обала Јордана.

1 Ш Ш ЧЈ ш а ПРИЗОР ИРВИ. (Град Сион. Велика дворана. Излааак десно и лево. У предњем делу нозорнице, публици на лево, узвипген престо. Кроз отворене завесе стразкњег призида гледи се у слободно према храму Соломонову. На пољу многобројна светина. Ч_уј у се поклицавааа и трубље. С обе стране позорнице, понут полукруга, дечаци с харфама деено, девице с палмовим гранчицама лсво, чинећ.и пролаз. У дворану ступа из стражвег дела позорнице) Ахија. Нек грме трубље, кличте славопев, Стерите палме пред њим, клечите! Јер он вам даде дично име то; Израиљ не зна цара мудријег Осана Богу, живео нам цар! НарОД (с поља). Да живи цар Соломон, живео! Ахцја. Довршио нам красни божји храм, Најлепши очев санак испунив; 0 небом се љуби, свима на доглед, Морија горда, божја светиња, Све кедром, палмом храм је опасан, А злато, сребро, патос му је тврд; Па мрамор-стуби, вечни горостас, На улазу се опет дижу, гле! И јечи и сад песма, харфин глас, И мири тамјан, гори свети кад, За принос Богу, силном, свемоћном, Јер победу нам славну даде Бог. Безумна браћа рат зажегоше, Небратски плану осветнички бес, Да сатре драгу снагу народа. Јеровоаме! Ти си дичан ту Јаковљеве си стиш'о синове. — Сад кажи: Јуда — Израиљћанин, Свеједно — одсад нема разлике:

Једно је име, служба, Бог и цар И један избран народ господов. (Трубље јекну.) И Р И 3 0 Р Д Р У Р и. Из стражњег дела позорнице излазе трабанти ? Бен Јохај ? Јеровоам , мачем оружан, најиосле Соломон у царској порфири. Овај се пење на престо. Ахија стаје престолу на десно, Бен Јохај на лево. Јеровоам и трабапти остају сасвим натраг у позорници. Завесе стражњег дела загварају се према средини с обе стране. Ахија. Осана Богу, живео нам цар! Сви. Да живи дични синак Давидов! Соломон. Ахијо, хвала, хвала свима вам Но камо побра, јунак, вођа наш ? Јеровоаме! Јеровоам (излави и клања се). Слушам заповест! Соломон. Не тако скромно! Амо руку дај! Јест лепо: скроман, ал не претеран, Јер то је гордост изнад гордости. Чуј! Ја те љубим, вођо, побро мој, И заслуге ти сад у боју том Високо ценим. Јеровоам. Не застиђуј ме, Ја дужност само, царе, учиних! Соломон. Кам' сретне земље, то да мисле сви! За стотину је један таки свуд И други ту су, ал' си први ти, И теби личи први благослов Мој врли побро, ево срца, на, Избери једну жељу у цара,