Stražilovo

637

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

638

Међутим у овој студији нема ништа о основпим школама по српској краљевини. На месту на двали спомињу се школе у Београду, па и у опште све школе, где год их има. Ту се вели: „које су школе — свуда а нарочито у Београду испод сваке критике." Као што каже иисад, тако кажемо и ми а каже тако и сваки прави пријатељ свог подмлатка и читавог народа, да на здравље дечије у школама треба јако пазити. Деца полазе у школу, — писац вели рано —, кад се највећма развијају. На развитак им и умни и телесни треба бодро пазити, јер школа утиче јако на њега. Не може се истина све школи приписати, али ипак много. Шта више велим, да многи највише школу криве због какве несреће у детета. Ал ти претерују: и кућа је многоме злу крива. У основним школама је највише деце. Туда су прошла скоро сва деца наша; у гимназије, реалке и друге више школе доспу тек некоја. Са. погледом иа основне школе треба почети. Основне школе треба добро проучити. Проучити треба, да-л су те школе добро уређене, да-л се ту деци даје много, да уче, да-л је туда чистог ваздуха и колико га треба, да-л деца у тим школама седе по хигијенским захтевима, да-л је доста светлости у соби и да-л им згодно долази, и т. д. Кад су школе у Београду испод сваке критике, а да какве су по другим варошима и варошицама и селима и раштрканим сеоцетима! Ништа не би илеменитије било него само једну једину школу, па била то и београдска, кад неваља, верно описати. Описати је баш онако, каква је; па је прегледати

од најмање ситнице и све, што не ваља набројати. То би више помогло, у приликама нашим, него набрајати по туђим испитивањима, како се добија кратковидост у школама а особито у заиадним државама, како се једнострано криви кичма, како се добија катар желудца, бледоћа, главобоља и т. д. — па онда морати рећи, да се у нас ова ил она аномалија не виђа у тој мери или да се није ни опазила још. На што нам говорити о несрећама но туђим школама, кад имамо својих несрећа и то колико још. На што нам писати о туђем злу а наше заборавити. Зашто да лекар лечи на мени туђу болест а моју да и не гледи. Писац је хтео, да нас упозна са болестима, које се у школи захватају ал којих још није толико у нас. Он нам износи готове већ болести ал слабо и непотпуно у опште тражи томе узрока а најмање у нашим школама. Он се вије по школама туђим. Зар нам не би знао ни могао писац набрајати, каква се све зла легу онде у нас, где у школи пуно деце предане, па ту, како чујемо, и преноће, где шта више и једу и пију па се и облаче. А учитељ поред тога или не зна или неће да пази на све то, како треба. Иисац нам доказује, по др. Лоринзеру и другима, да је свему злу, свима болестима у школи, легло једино у претоваривању. У том му дајемо доста за право ал опет не толико, колико би он хтео јер злу, по школама има још много узрока поред претварања. Држимо, да је ова студија промашила своју цељ, што се тиче наших школа. с. И.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско народно позоришто у Митровици.) Од последњег нашег извешт&ја амо приказала је дружина народног поворишта Халмовог „Стрелана" са Т. Лукићком и Ружићем у главним улогама и „Наше сељане" од Мите Поповића. „Наши сељани" приказани су били у корист дружине српсксг народног позоришта а И. Волф , ликовођа митровачког певачког друпггва пратио је из љубави према народном позоришту на глаеовиру песме у „Нашим сељанима", које је компоновао др. Јован Пачу. Даван је осим тога још Диманоаров „Дон Цевар од Бавана" и Онетов „Рудар". У обеје те представе гостовао Милош Цветић из Београда. Као последња представа у Митровици приказани су „Ђаволови 8аписници м са Ружићем, Динићком и Хаџићевом у главним улогама. Сутрадан иза последње представе, приредила је митровачка српска грађанска читаоница у свези са певачким друштвом банкет у читаоничкој дворлни у опроштај и по-

част позоришној дружини а прексутрадан се дружина жељезничким влаком кренула у Земун. Као што смо иввештени, Митровчани се тако лепо одазвали, да позориште није имало никакве штете, него је шта више преостало нешто и сувишка. (Чешко пародно позориште у Прагу.) Розкошњијева оиера „Роре1ка а приказаће се крајем овог месеца; дириговаће је капелник Чех а редитељ ће бити Фр. Коларж. (Пољека оперета.) У Варшави се пре једно две недеље дана давала оперета Ј. К. Кратохвила под насловом: „8епа1;ог ша1е§;о ипаб^есгка" Текст је оперети тој пун карактеристичних типова и хумора а музика је ванредно мелодијозна. (Даворин Јенко.) Поводом* двадесетгхетгодишњице песми „Напреј, застава славе"—доноси Љубљански „81оуап" у 10. броју своме на првој страни лик познатог складатеља Даворина Јенка, и саопштава главне црте из његовог жи