Stražilovo

639

вота. Даворин се Јенко родио 10. Новембра 1835. у Дворју крај Церкљана на Горељском. Дољњу је гимнавију свршио у Љубљани а горњу у Трсту. Кад је довршио гимназију, отишао је 1861 год. у Беч, да учи права. Покрај свих наука свагда је занимала Јенка највећма музика. Још док је био у Љубљани учио је приватно музику и тада је већудесио неколико славенских песама, које су његови саученици певали под његовим руководством. Кад је отишао у Трст, нашао је међу музикалним Талијанима већ више прилике, да се у музици даље изобрази. Нарочито је марљиво одлазио на концерте, на којима с.у суделовале боље снаге, и често га је ова или она опера домамила у позориште Учитељи у музици били су му: у Љ^бљани Машек и Рихар, у Трсту Синико и Ричи. Дошавши у Беч бавио се Јенко по читаве дане у дворској књижници изучавајући партиауре разних опера. Нарочито се марљиво изображавао у инструментацији. Кад се на крају године 1859 нарочито на његово заувимање установило „81оуепзко реУбко (1гиз1}УО, и ивабраше га за коровођу. У друштву се томе уз разне српске, словеначке и хрватске песме певале и композиције Јенкове, као н. пр „Хеј ројаки!", „Побратимија." Први нут се јавно од Јенкових композиција певала „Побратимија" и „Морнар" и то на беседи, која је била почетком 1860. год. у Бечу. Те су композиције упозориле бечке музичке кругове на ванредни дар Јенков те кад је год. 1862. било упражњено место коровође код православне црквеношколске општине у Панчеву, понуди тадањи управитељ бечког консерваторија Хелмесбергер Даворину Јенку то место. Јенко се тога прими и дође у Панчево у почетку године 1863. Ту је Јенко ва своје друштво компоновао песме, све једну лепшу од друге. Тако су постале песме: „Сабљо моја димишћијо ! л , „Богови силни," „П1то ћутиш, Србине тужни" и т д. Јенкова се слава нагло проширила међу Србима те му „Београдско певачко друштво" понуди место коровође. Ту је Јенко неуморно радио и даровао је српском народу све нове и нове композиције. Године 1871. позове га управа београдског народног позоришта, да преузме ту место капелника. На том месту Јенко већ четрнаест година ради марљиво и савесно. Највеће му је досад дело оперета „Врачара," коју је сложио године 1882. — „81оуап" завршује са жељом: да би честити Јенко душевно тако чио дочекао и педесетгодишњицу славне евоје складбе, као што је дочекао и двадесетпетгодишњицу. (Лудвиг Барнаји), један од најславнијих трагичних уметника у Немачкој, славио је ово дана двадесетпетгодишњицу свога глумовања. За то је време Барнаји ступио на позорницу свега '2931 пут, дакле је сваки трећи дан излавио на позорницу а то се може рећи да је огроман иосао, јер је Барнаји играо све велике улоге. Највише је изашао на позорницу у Хамбургу, свега 631 пут; у Берлину је ступио 338 пута, у ФранкФурту 336 пута а гостовао је свуда, од Италије па до савевничких држава у Америци, где се год само могло играти немачки. Између својих улога играо је Уријела Акосту 127 пута, Валдемара 126 пута, Хамлета 98 пута, Тела 96 пута, Јулија Цезара 81 пут, Отела 59 пута,

640

Кина 49 пута и т. д. За тих двадесет и пет година оженио се Барнаји на позорници 1042 пута, умр'о је 874 пута, 118 пута су га отровали, 28 пута се удавио у води, 143 пута су га погубили на стратишту, 53 пута су га из пушке убили, 204 пута су га мачем проболи. На друге је начине умр'о 123 пута. КЊИЖЕВНЕ Н0В0СТИ. — Стеван Ј. ЈеФтић позива на претилату на збирку шаљивих и сатиричних својих списа, која ће изаћи под насловом: „Сито и решето" Прва се књига већ штампа. У тој ће првој књизи бити 32 комада разних шаљивих и сатиричних чланака, расправа и приповедака. Цена ће јој бити 75 новч. а за претплатнике до 31. маја о. г. 50 новч. На десет поручених књига даје се једанаеста. Претплата се шаље писцу у Јагодину у Србији. — Од два месеца амо излази у Паризу часопис „Е.еупе ^гап^ахзе," издаје га Едуард Марбо. Главни је смер томе часопису, да Французе упозна са иноземним одношајима и да им омили путовање нарочито по источним земљама Ееропе. Марбо је пре био аудитор код државног савета у Прагу те је проучио народносне одношаје у Чешкој. Из Прага је после ишао у Кракаву, Варшаву, Ригу, Петроград и Москву те је као плод тог свог знанственог путовања издао књигу под насловом: „Теик>п8 е1з 81ауез".

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Људска покољења јесу као лишћо. Ветар обара лишће на земљу, ва тим клија шума и одева се новим лишћем, кад огране пролетње сунце. Тако се рађају и умиру и људска покољења. Омир. Буди спор у давању свог пријатељства; јесил га пак ком дао, труди се, да и истрајеш у њему. Јер ако је срамно, не имати никаква пријатељства, срамно је такођер, често га мењати. Исократ. У људих јевећимделом смелост чедо незнања, а размишљање рађа плашљивост. Духа у истину одважна јесте цигло онај, који јасно зна да разликује, где је уживање, где је мука, па који ипак не преза од погибија. Тукидид Неки Шпартанац, иолазећг! у рат, тужио се својој матери, да му је врло кратак мач; а мати му одговори: „Па продужи га са једним кораком!" Плутарх. Кад небо хоће да кавни кривце, оно им узме најпре памет и вид очњи, како би лудо срљали у своју пропаст, што су је сами себи проувроковали грешним својим умишљајима. Ликург. Не бој се, што ће те ко видити, где чиниш дело, што је по твом мишљењу умесно, ма шта иначе мислио о њему свет. Јер ако је хрђаво то дело, не чини га; је л пак добро, ва што да се бојиш прекора оних, који ће те на правди осудити. Епиктит.

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

САДРЖАЈ: Антологија духовска. Од Александра Сандића. — Сиромах сељанин и богата варошкиња Песма Б. Бранчића. — Братоубица. Приповетка М. Ј. Илијћа. — Асан-ага и његова љуба. Народна песма. Прибиљежио Ђорђе Свитлић, учитељ у Бјелини. — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жалоена игра у пет чинова. Написао Фрања Кајм. Превео Благоје Бранчић (Наставак.) — Најстарије српске народне песме. IV, Легенде. Од про#. Ђ. Магарашевића. (Наставак) - Књижевност. Један поглед на школу. Оцена С. М. — Листићи: Повориште и уметност. — Књижевне новости — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 60 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.