Stražilovo

855

СТРАЖИЛОВО. БР. 27.

856

У освитку „тудин-дана" поведоше га на стрељање. Беше миран. Проседе власи повијаше децембарски вијор, то на једну, то на другу страну. На себи имађаше доста добар зимски каиут! — Молим, рече после прочитане пресуде, да причекам на жену и деду, да се с њима опростим. — Они неће доћи, рече извршник. — А казали су ми — уздахну осуђеник.. . па добро! Нек их бог благослови!. . . За тим понизним гласом настави: — Немојте ме у каиуту стрељати. Допустите,

да га скинем и оставим деци, да купе за-њ жлеба, да се заране, јер овако ће џабе са мном трунути. И то му нису допустили, а могли су! Умрг.о је од четир хитца. Танета су погодила — срце. Тада сам чуо, где један сељак иза мојих леђа рече: — 0, брате, код нас V селу данас убијају свиње, а овђе људе! Зар оно није верна илустрација народнога карактера? Закон нада пред тако иростим ал логичним појмовима ! (Нлставиће се.)

БРЕГ ВАТРУ БАЦА.

(Наставак.)

4. Са вулкана се често разлива вода, помешана са пепелом. Вода је отуд, што се снег топи по брегу. Така вода а особито пепео затрпали су годиие 79. носле Христа Херкуланум и Помпеји. Така киша са песком покрила је 1822. године сто четрпаест села и велик део лепе обрађене земље на Јави. Са Котоиакси - иулкана је 1877. године страшно ширила се вода и иепео. Све је уништила. Једна се река нагло спуштала ка северу у долину Хило и потонила је сва нижа места; том приликом пропало је сасвим и оно место, на ком се некад Хумболт радо бавио. Око четир стотине људи нестало је а четир иљаде остало је без хлеба. Да је потоп грдан био и отуда се види, што је речица једна јако нарасла на свом ушћу. Друга река с брега јурила је ка западу у равницу Кало па се ту разлила као језеро. Ова долина страдала је већ вшпе пута, зато и није било на њој много становника нит је обрађена била. Река је даље потекла ка југу и упутила се управо на варошицу Латакунгу. Срећа по то место, што се баш пред њим поделила река у три рукава а уништила би га сасвим. И овде је било велике штете: њиве и многе зграде страдале су. Још једна река ваљала се са брега. Та је ишла од југо-истока самог брега и свуд покоре чинила. Где није донрла вода и муљ, дошао је пепео: доста далеко од вулкана нападао је пепео двадесет центиметара дебео. После неколико дана нало је више пљускова и вода је снела пепео. 5. Мање-више видели смо, шта све избаца брег. У самом вулкану главну улогу игра водена пара. Као што је нара и иначе у животу кадра много да креће, тако и овде. Напне се она па диже лаву и баца ју; пара кроз лаву прска и пуца.

У лави је увек водене паре и воде а то се види и отуд, што она доцније из лаве изађе, па се лава испуца као оно црна ритска земља, кад је дуго суша. Осим иаре лете из вулкана и ваздушна соња киселина, наре од сумпора, угљена киселина, водоиик и друга ваздушна тела; излазе из вулкана и спојеви са клором, па глауберова со, горка со, гипс, зелена галица, затим пепео, песак, камење и т. д. и т. д. Не да се рећи, колико ће који брег избацити тих разних ствари. Како који и како кад. Текла је лава у дебљину један до два метра, у ширину тридесет до четрдесет и није река дуга била: онако речица па и поток. А било је бог-ме и правих река, брзих и јаких река. Кад је лава из Етне 1069. године уништила Катанију , рачунају, да је истекло тада из ње до милијарде кубичних метара. На Исланду има читава пољана од саме лаве: у дужину је сто педесет километара, у ширину тридесет до четрдесет километара а у дебљину тридесет метара. Неће бити, да је ово избацио вулкан све једном приликом него у више, и опет Ђишоф вели, да је 1794. године истекло пет стотина милијуна кубичних метара; а то је више него што износи највиши брег у Европи. И не трчи лава једнако брзо под брег. Како кад. Једанпут јој се више зкури а други пут мање. Равна се то по томе, како је брег нагнут, наклоњен па како је лава густа и хоће-л скоро очврснути. Године 1669. прејурила је лава са Етне за првих двадесет дана двадесет и два километра а за даља четир километра затим требало јој је преко двадесет и три дана. Ако ће се лава скоро охладити, прелази на