Stražilovo

857

858

дан једва по метар, мада је како брзо јурила у почетку. А што се тиче тога, кад ће се лава охладити, и то је различито. Некад брже, некад спорије. Ако је изађе много, треба јој врло много времена, па да је сасвим хладна. На неким местима у лави са Везува од 1858. године могло се кувати јело још 1804. године. 6. Гетко, врло ретко који вулкан баца ватру непрестано. Сваки је неко време вредан. Ради па се и умори. Треба му затим одмора и одмара се, купи тако нове снаге. Прибира се, па ће опет за које време на посао, на рад. Не дангубе сви вулкани једнако дуго време: једиом се свиди па ћути дуже а другом опет да мирује краће време. Један се дуже справља а други краће. У једном се кува дуго а у другом кратко време. Одмара-л се који брег дуго, јаче и страшније баца ватру. ћути-ли вулкан дуже, већма прска, већма се разбаца. И ћуталица-човек већи гњев сипа него онај, који увек псује и грди. Испод мире три ђавола вире. Везув је вулкан близу Наиуља. Стари нису ни знали, да је то вулкан, јер никад није ватру бацао. 11о врху је био раван и говори се, да је Сиартак године 72. пре Христа на њему табор ударио. Тек 03. године носле Христа почео се будити: био је јак земљотрес и кратер се отворио. Затим се тресла земља више иута а 79. године беснио је вулкан. Тако је пустошио и покора чинио, да те страхоте ваљда никад није било. Тога чуда није нико упамтио па ни прибележио. 7. Нећу ти, читаоче, криво учинити, уверен сам, ако коју више рекнем о Везуву и о првом бацању његову. За време географа Страбона по Везуву су биле лепе пољане и ледине ал на врху није ништа напревало, мада је лепо раван био; шта више по врху том виђале се неке бразде, зато је Страбон и питао а да није брег кадгод ватру сипао. По Марцијалу су били на Везуву, пре него што се повулканио, лепи виногради и гајеви а посвећени су били Венери и Херкулу. Подземне снаге јављале се и тада, тресле су земљу, ал није никакве штете бивало. Тек, као што рекосмо, године 63. иосле Христа био је јачи земљетрес а годину дана доцније беснио је земљетрес у Грчкој и у Маћедонији. Зацело је морало бити тада више земљетреса, ал није забележено.

Фебруара трећег године 63. дошао је ред на Херкуланум. Од јаког земљетреса порушио се један део вароши а други готово да се сруши. И Наиуљ је нешто страдао. Тресла се затим земља на више места и близу и далеко и уништавала се тако места и вароши. У том дошла и година 79. после Христа. Пре него што ће вулкан ватру сипати, тресла се земља свуд у около, ал људи нису већ много о том бригу водили, јер се навикли на земљетресе. Не само да се земља тресла пре избацивања везувова, него, — приповетка је само, наводи ју Дио Еасије, — било је ту и других знакова, да ће <е чудо догодити. Већ у јесен виђала се разна привиђења и дању и ноћу: ишле пеке грдосије од људи по ваздуху па и близу вароши долазиле. Сад је насгупила неиеказана суша и онда се стаде земља тако трести, да се равница све таласала а врхови од брегова падали. Под земљом је грмило, над земљом је хујало; море је беснило, небо одјекивало, и на један мах чу се страшна тутњава као да се брегови руше. Сад полети грдно камење у вис па указа се ватра ал тако се задимило, да је сунце помрчало и небо поцрнило. Од дана постаде ноћ а ноћну таму нрекидало је пламење. Неки помислише, да се нотукли гиганти, голијати, грдосије од људи, па и додадоше, како су чули убојну трубу у ваздуху. Други судише, да је већ крај свету: земља ће прећи у хаос и ватра ју уништити. Људи се унлашили. Од страха бегали су из кућа на поље, од страха су бегали и са ноља у куће. Нигде нису били сигурни, свуд их је пепео нашао. Штете је било грдне. Пропало је и људи и марве, чак и тица и риба. Длиније млађи гледао је својим очима ту страхоту па ју је и описао сасвим потанко.*) По њему је почео Везув бацати или 24. октобра или 1. новембра Још није јасно, ког баш дана а важно би било да се знаде због тог, што је 1. новембар те године био три и по дана после уштапа а месец је најближе био земљи. Тако би се могло више знати, да-л месец утиче што на вулкане.' *) Упореди „Српске илустроваве новине'" I. стр. 35.: два писма и т. д. у преводу др. С. П. (Нас/гавиће се.)

/