Stražilovo

923

СТРАЖИЛОВО. БР. 29.

924

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Нарочита комисија за ивдавање свих деда Вука СтеФановића Караџића, којој је нредседник г. Ј. Бошковић, а чланови гг. Св. Вуловић и «7Б Ковачевић, израдила је план за издавање свих скупљених дела и поднела га је г. министру просвете на одобрење, који је како распоред тако и ред издавања одобрио, актом својим од 13. Фебруара о. г. По томе плану сва дела изаћи ће у 17 књига У првих девет књига биће народне умотворине: песме. приповетке, пословице, живот и обичаји народни; 10-та до 12-те донеће речник и остало о језику; 13-та до 15гте исгоријске и земљописне списе; 16-та нови завет а 17-та животиње, лик, првине, огледе, писма и остале ситне с.писе. Прва књига почеће са јуначким песмама и то н? јстаријима. До сад је комисија прикупљала сва старија издања и припремала прву књигу за штампу и да није ј<~*дан од чланова морао ићи на пут службеним послоМ, започело би се штампање прве књиге. Међу гим нећемо дуго чекати ни на то и кад буде пренос Вукових костију из Беча у Београд, у друг.»ј половини месеца септембра, гости и домаћи имаће прву књигу свих Вукових дела у рукама. Од проФ. Миклошића изаћи ће скоро руско-блгарскосрпско-ческо-пољски речник У првом реду моћи ће се Руси њиме хаенити. — Коципињсково дело о песмама руског народа у Подолији, Украјини и Малоруској права је бисер збирка народног песништва Малоруса. Песме њихове су махом лирске, пуне осећаја и нежности, и пуне суморног расположења. — Скупљена дела руског пиеца, П Д. Боборикина угледала су света. Нисац је познати новелиста и публициста — Петар Хмјеловски, пољски еететичар, доврши-о је опширну биограФију и критичку студију о Адаму Мицкијевићу. На скоро ће дело угледати света. — У Бугарској, и једној и другој, излази 31 часопис; у Пловдиву 11, у Софији 10, у Рушчуку 4, у Варни, Сливну и Старој Загори по 2. — Читамо у „Угепси": „Министар просвете кнежевине Бугареке обратио се брзојавом на нашу академију с питањем, хоће ли се библиотека покојнога гтроф др. Л Гајтлера продавати, јер би је вољна била набавити бугарска влада за јавну библиотеку у Софији". — У Пловдиву је изашао каталог јавне библиотеке тамошње. Библиотека је основана 1881. а има 10.000 дела и лепу збирку рукописа, — Накладом књижаре Фрајтага и Темпског у Љпском и Прагу изаћи ће скоро II. део књиге: „!Виб81ап(1, Етпсћ^ип^еп, ЗИзћеп ии(1 О-еТзгаисће" од Фр. Мајер-Валдека. Садржај I. дела овај је: „Држава и њени становници"; II. пак: „Државна управа и домобранство, црква и свештенство, народ и сталежи у њему. — У Америци се у новије доба појавила списатељка, која показује тако ванредан дар, да је називају женским Брет Хартом. Име јој је МигЈтее а пише под именом Сгас!<1ос. Велики део њених приноведака има за предмет живот у КалиФорнији. С таким је приповеткама почео да пише и сам Брет Харт. — Енглески генерал Гордон, који је погинуо у Хартуму, у Египгу, оставио је дневник. Тај је пре кратког времена у Лондону изашао на јавност. Прво издање је штампано у 10.000 примерака и распродано је за неколико сахата ма да му је цена велика, 21 шилинг (12 Фор.). — Талијански државник Марко Мингети, има поред свег трудног државничког живота, још времена да ради и на

књижевном пољу. Пре кратког времена издао је дело о 8наменитом сликару-уметнику РаФајилу Санчију. Та књига није му нрво дело о том славном уметнику. — Славна певачица Аделина Патијева пише читав низ својих личних успомена, који ће скоро угледати света. Биће ту много интересантних а за цело и много пикантних ствари. — У здруженим државама северне Америке излази 570 немачких новина равног еадржаја и правцај највише их има у држави Њу Јорк (89ј, за тим у Пенсилванији (76) итд. — Руски нихилизам има свог писца, Степњака, који је још пре две године написао дело „Подземна Русија", у ком се опиеују покрети у пос.дедње доба Сад је пак нагшсао књигу „Русија под царевима", која је на енглеском преводу у Лондону угледала света. — Рекламова „Универзална библиотека" издала је под бр 1941 — 1945 „Лексикон немачких песника и прозаисга од најсгаријих времена па до сврпгетка 18. века". Нод бр. 1981 1990. пак „Лексикон немачких песника и прозајиста 19. векаЧ То је дело иврадио Фрања Бример (Вгиттег). Дело о писцима 19. века (који није ни свршен), још једаред је тако велико него дело о писцима прошлих векова. На сваки начин књига од вредности, коју би требао да има сваки, који се бави књижевношћу Цело дело стоји невезано 1 Фор. 80 новч. а увевано 2 Фор. 40 новч. — Слично дело али на опширнијој, скроз научној основи, издаје на шведеком језику др. Б. Мајерс (МеЈјегв) „8уепзк1з Б1иега1зиг-1-Јех1коп и , накладом Селигмана у Стокхолму. Дакле не само књижевнички, него и књижевни речник, нека врста књижевно-историјски конверзациони речник. — Славни историк Теодор Момзен издао је 5. књигу своје „Ри.мске историје", и то „Провинције од Цевара до Диоклецијана", са дееет мапа од X. Киперта, Берлин, Вајдманова књижара. Момвен је издао 5. књигу ире 4. по свој прилици за то, што спољашњи, провинцијални, одношаји римске државе нису још тако научно расветљени као унутрашњи, средиштни. Римска се држава од Цезара много слабије ширила него до Цезара, за време републике Смер римских царева био је, да учврсте међе и да романизирају и најдаље провинције. Та два процеса да расветли хтео је Момзен. — Павле Хајзе довршио је нову трагедију „Сватови на Авентину". Песник је своје дело пре кратког времена чи тао у кругу својих пријатеља. — Немачки месечни часопис „№ог<1 ип(1 8ис1 и навршио је свој 100. број. Уредник тог часописа ивнео је у том броју све своје сараденике, од гдекојих омање прилоге а од гдекојих изреке и аФорисме у стиху и у прови. Повиву уредниковом одазвали су се сви — који су још у животу, а има их 147. Леп број и поносита имена. — Нознати слависта, Францус Људевит Леже, издао је дело: „Бе топ<1е 81ауе аи XIX. б1ес1е."

0 М Е 0 Н Д Е, Удружени штампарски радници славили су спомен првог српског штампара, јеромонаха Макарија. Ово њихово дело заслужује свако признање. Бити захвалан претходницима, који с.у утрли пут данашњем нашем пословању, то је црта душа топлих и племенитих Данас је штампареки рад олакшан свима могућним начинима, па онет сп&да међу теже и пипавије; а како ли је тек било у прво време после изналаска ливених слова? Заиста је морало бити ванредно стрпљење које је савлађивало све муке око слагања слова и печатања; ва то су се тога посла и могли прихватити