Stražilovo

925 само стари духовници, којима су подвиг и одрицање били садржина живота. Па онда је тај рад у оно време био и врло скуп: ва то се тражило и капитала и родољубља. Прва српска књига печатана је у Млецима, а за тим у нашим крајевима и у Млецима. У нашим земљама прва штампарија беше у граду Ободу, који је сад у раввалама и зове се „Ријечки град". За тим налазимо штампарије у Милешеви, Горажду, Скадру, Рујну, Мркшвној цркви и овде у Београду. Рујан у је округу ужичком, а Мркшина црква у хатару села Косјерића, на реци Скрапежу Вероватно је, да је још и више било штампарија, али се књиге нису сачувале, па тако и спомен изгубио. Штампарије су отворили и новцем потпомагали ови родољуби: Ђурађ Црнојевић, Божидар Вуковић и његов син, Божидар Горажданин, Јероним Загуровић, Радиша Дмитровић и Тројан Гундулић. Осим оца Макарија, заслужују захвалног спомена: Па хомије, који је надвиравао издање књига Божидаревих: Ђорђе Љубавић из Горажда и брат му јероманах Тодор, који је управљао штампом у Горажду, заједно с ђаконом Радојем; даље: поп Теодосије, милешевски параеклисијарах Ђенадије, јерођакон дечански Мојсије, јеромонаси Мардарије и Тодор, ђакон Дамњан и Милан из Обне, СтеФан Скадранин и т. д. Књиге, печатане у старим штампаријама, налазе се свуда где и књиге писане руком. У њима јејезик XV. века, какав је био у црквеним књигама, то јест: српскословенски. Лепота печатања била је на висини оновремене штампарске вештине. Покојни учени словениста Павле Ј. ШаФарик узео је најлепша од ових старих слова и по њима дао салити она слова, којима је печатао своје важно и чувено дело: „Југословенске достопаметности". Та слова рашире се после на све стране и данас их употребљава цео словенски учени свет. Нека је блажен покој а светао спомен свима старим трудбеницима српеке књижевности! — ПроФесор Александар Сандић дао Фотографисати Р аваничку диплому ивелики државни печат. Овај знаменити споменик сТаре српске књижевности и СФрагистике може се видети у излозима овдашњих сриских књижара. Раваничка диплома, ил, како се својим правим именом назива: хризовуља, т. ј. златописано писмо царско са влатним печатом царским — јесте доиста један од најлепших српских споменика старих. Печат тај ФотограФисан је у две слике: с лица и налича (аверс и реверс) и с дипломом ово заједно. Исто је тако диплома ФОтограФисана у два Формата: у величини великог табака и на кварт листу. На оној већој ФотограФија може се садржај лепо прочитати слободним оком, а на овој другој кроз стакло величаво Печат је ФотограФисан онако исто велик, као што је у оригиналу. О печату том био је опширан опис у бр 7. „ Јавора" ов. год а о дипломи овој врло знаменитој, спрема проФ, А. Сандић опширно јавно предавање. Дипломом овом обдарио јеусвоје доба, горе поменуте године 1381. цар Лазар сјајну своју задужбину, свој, те године довшени царски манастир Раваницу у Србији. Од манастира сачуваше до данас се повеће развалине, а црква та цар-Лазарева стоји тамо и дан данас у њој се служи. Црква је ово ремек-работа неимарска. Пријатељи старих споменика и слика могу ове ФотограФије набавити за 2 Фор. а. вр. — У бечквј дворској библиотеци чува се рукопис на пергамеету ив 16. века — зборник немачког цара Карла V. на зборнику се види, да је много употребљен ; местимице уписаше рођаци му своја имена а на једном се месту јасно види ; да је ту цар држао своје наочари. — Г. 1884. издала је Енглеска за библиотеку британског

926

музеја 1,040880 Фор. Француска за народну библотеку у Паризу преко 300,000 Фор. Пруска за допуне свију универзитетских библиотека 75,000 Фор. а 8а поправку кр. библиотеке у Берлину 60,000 Фор. — Неки Елсасац Томас изумео је Машину, којом се свака рачунска задаћа у простору бројева до милијона у сва четир вида ва часак изради и то без погрешке Та маШина је уведена досад у Француској у многим пореским писарницама и све више се уводи, а сад је почињу уводити и Немци, и има сад у Саксонској Фабрика што прави те машине. Једна такова машина стоји засада 450 марака т ј,270фор.

Ч И Т У Љ А. Нагпег уваженог и заслужног школника, г Николу Ђ. Вукићевића, управитеља сомборске препарандије, задесио је претежак удар. Његов син Светислав Свеслав већ момче од 18 година а ученик 7. гимназијског разреда, премииуо је 10. јулија о. г. после дужег и тешког боловања. Опште учешће у народу српском ваљда ће ублажити бол родитељски.

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Ко је зло управљао својом кућом, не може добро управљати државом. Солон. Не завиди судбини оних, који су се обогатили на неправедан начин; претпостављај им оне, који су страдали на правди. Све кад не би имали никакве друге користи људи праведници над неправедницима, имали би бар једно више од њих, а то је: лепе наде. Исократ. Да љубимо човека не ваља љубити ни богатство, ни уживање, ни ташту славу; ваља љубити врлину. Епиктит. Има једна врло мудра пословица, која каже: Живећи са човеком ромим, оромићеш мало по мало и сам. Плутарх Већи део напшх назови мудраца казује најлепше ствари а чини најгаднија дела, те тако праксом утерује у лаж оно, што учи у теорији. Сикулски Диодор. Желиш ли бити слободан, то не тражи нити чини оно, што зависи од других, иначе остајеш вечито туђ роб. Еликтит. Помагала ти ма и сама богиња мудрости, ради ипак својим рукама. Народно. Ох, како је сладак живот ва оног, који га не познаје! Менандар. Платон видев једном Диогена, где пере своје зеље, нриближив му се, рече сасвим тихо: „Да се ти знаш удварати Тирану Дионисију ; не би морао данас прати зеље". — „А ти", одговори му тако нсто Диоген, „да си научио прати 8еље, не би се зацело удварао Дионисију". Диоген из Лаерте. Солон беше предложио кавну против сваког грађана, који се у доба политичких немира не би придружио каквој год странци. Плутарх. Је л подјармљен какав народ, томе није прави кривац угњетач, већ цигло онај, који ропству може да учини крај, а који то не чини. Тукидид. Наука је украс у срећи а уточиште у несрећи. Аристотел. Видели смо два пута, где је пала демократија (народна влада) и два иута нам би одузета слобода. Томе су криви

ОТРАЖИЛОВО. БР. 29.