Stražilovo

953

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ,

IVАМ ТШ8К1. 8УАК01ЛКА МИ БЈЕБА. Кпј1 8 а с1ги§а: КгЈевпЈсе. 1Ј 2адгеђи. 1882. 8-ина, стр. VII. 168. Цена 1 ф. а. вр. У предговору к овој књизи вели Иван Трнски ово: „Сматрам за своју дужност не затајити, како су постале „Кријеснице." Покојни ми врли пријатељ др. Јосип Враницани говораше често. да би ваљало љубовними пјесмами замамит и предобит красотице за нашу књигу и дакако да би такове пјесме имале бит у једну руку лахко појимие и народнога кроја а у другу руку ипак новотом и живошћу замамљиве." Мене је, право да кажем, такав увод у збирку љубавних песама врло изненадио. Песник, Трнски, не пише љубавне песме из унутрашњих побуда; њега нису на писање навели милокрвни погледи лепих Хрватица; у њему није срце јаче закуцало при шапутању нежних речи са румених усана; живци му се нису узбуркали онда, кад је као љубавник руку своју обавио око вита струка девојчице лепе, — не, све то није песнички дух у њему подстицало, свежило и крепило, него просто та околност, „да би ваљало љубавними пјесмами замамит н предобит красавице за нашу књигу", па још више — и ту лежи некако поента — на ту потребу и на тај посао морао га је упозорити други неко. IIо томе се онда се чудим ни најмање што су „Крјеснице" испале такве, какве су за иста. Јер у њима, као у одјеку званичног расположења душе, нема ни трага од правог песничког заноса, од милокрвне струје, од идеалног полета, од хармоничног склада, једном речи, од поезије. Песма, која носи на себи тип тенденције а у једно је без досетке, губи свој мирис и своју лепоту на мах. Не помаже ту онда тенденцију своју и песмом правдати, као што се то хтело у песми „Књизи овој" (стр. 53.) и у песми „Заклињање виле" (стр. С>0) у трећој строви, која овако гласи: „Дај мудрине златна груђа, Дај милина нашег кроја, Милија им него туђа, Нек је сестрам пјесма моја/' да и не споменем, да је први ред прилично неразуман. Ја се нак морам чудити, што конкретни случајеви нису повод овим песмама, јер Хрватице —

знам из сопственог, очигледног искуства — врло су лепе и умиљате. особито у Карловцу, где сам се подуже бавио, и где је и Трнском поникла накаламљена замисао, „да љубавними пјесмами замами и предобије красотице." Да, Хрватице су врло лепе, и ја сам у Карловцу па доцније у Загребу, очаран њиховом лепотом, осећао неко време потребу, да узјахам Пегаза; али је био прилично тврдоуст, те сам опет сишао са седла. Ја сам у свом веку читао многе љубавне песме, и у њима предмете, којима се сравњивао овај или онај део девојачког тела; али на тако претерано топографски опис као у Трнског нисам нашао нигде. По примеру „попјевака" и „Милостница млађенких" и у „Крјесницама" уступљено је достојно место пети, по свој прилици за то, јер је врло песничкога облика. Та се п е т а спомиње на два места: у песми „Она главом" (стр. 11.), и у песми „Кумици" (стр. 83.) У ирвој се вели: „Коса црна, обилата, Каковом се дичи вила, Тја до пете њој се хвата, Мени ум је обхватила." а у другој: „Знадем да си храбро дјете, Кћерка мајци поносита, И од главе тја до иете, Хрватскога цвјећа кита." Осим црне косе, која допире до пете, дознајемо из песме „Она главом" (стр. 11.) још и то, да су јој „очи сјајне тамном бојом", ма да се у свету зна, да оно што је сјајно пе може бити тамно, и оно што је тамно не може бити сјајно; да је лица бјела, усана ружичастих, руку ситних, премеканих као од саме „вуне", и да су те вунене руке. ,,3наци душе сјаја пуне!" Дознајемо даље, да у недрих носи сунце, у руци кључе раја; али „Не ће еунце да ме грије, Нит си раја не добајах . . !" Али најлепше на њој су ноге, јер њима је песник посветио један цео „шестопер", као што те песме на страни 57. назива. Из те песме, „Ножице јој" (стр. 12.), дознајемо, да збиља нема ни више ни мање, него баш две ноге, и да те две ноге „Земљу газе, слуте небо," тим се ногама тепа час „ножице", ножка, нона, или „удо":