Stražilovo

1023

СТРАЖИЛОВО. БР. 32.

1024

миелити, и која у Трнсковој поезији велику улогу има. Не разумем, зашто „огањ њенога ока иамук пути и зашто му се онда тамбурица „горопади" (105). Па онда, зашто хоће оној „уздисај да истисне" (167)? Остаје ми још да приметим, да поред тог начина песниковања мора да закржљави свака замисао; оно, што је хтело да буде лепо, постало је ружно; што је хтело да буде узвишено, постало је смешно; што је хтело да буде нежно, постало је незграпно; што је хтело да буде ведро, постало је намргођено. Тајна је постала индискреција, љубавна реч постаде фраза без језгре, похвала постаде

претоварена дикција те тако отужна. Где треба да има смисла, нема га; појам се губи у шупљим бомбастима; лакоћа нестаје поред силом ишчепрканих формула. Од укуса ни разговора, поезије нема никако; али на њиховом је месту неприродно ачење, афектирано осећање и иездрава љубав. Сликови су до душе ту, и то у таквој мери, да би Трнски могао написати и издати натрашке-лексикон, у ком су сликови сложени по реду, и који би будућим неуким, бојазљивим и тромим песницима могао служити за олакшицу и руководство при тој тако тешкој работи за њих. Озбиљно препоручујем тај посао. М. С—ћ.

КЊЖЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Пре у „Црногорци" а сад у „Зети" ивлази чланак „Гете и његова народна евијест", од Лаве Костића. За сад се уздржавамо од сзаке иримедбе; али кад чланку буде крај, изнећемо и своје иримедбе — У 30. броју „Јавора" изашао је чланак „Иравопис и педесетог одишњица препорођаја хрватск& књ ижевно сти" од „Вука Даничића". Чланак тај заслужује сваку иажњу, јер добро илусгрира разне „правописе" у Хрватској. — 3. свеска словачког часописа „81оуеп8ке Роћ1'а(1у и донела је бирани садржај. У првом чланку огшсује Алекс. Ломбардини словачке замке; други чланак је новела „Особењак"; на трећем се месту упоређују две Пушкинове песме на руском и на словачком језику. За тим долазе: „Мајски сан" од Милоа, „Кобна посета" А. Б., „Станислав Вилхелмовић" велетржац из 15. века, нрилог словачкој културној историји од Павла Кришка; „Развитак Кореникове сунчане системе" од Јов. А. Вагнера, „Панонска Мивија" од Фр. В. Сасинка; „Три особите словачке песме", на ново прештампане из алманаха словачке омладине а од трију досад неповнатих песница: „Ноћ", „Успомена" и „Милуј само, милуј!" За тим је библиограФија и на крају позив на издавање ческих религиозних списа. „81оуепзке Роћ1а(1у" су једини књижевни часонис у Словака, и постоје већ 5 година. Часопис је покренуо а уређује га још и сад Светозар Ху р б ан-В ај ан с к и, накладник је пак познати словачки родољуб Павле Мудрон у Турчанском св. Мартину. Тај је часопис ударио са свим

новим правцем у словачкоЈ књижевности а ова се тако почела развијати и ширити, као никад до сад. На збору словачких књижевника, 23. јула (4. авг.) о. г. би решено, да се оснивањем деоничке накладне трговине обезбеди и распространи тај лист. „РоШаДу* би онда излазили двапут месечно и то још илусгровани. Међу сараденицима број, тај часопис и Хвјездослава (Павла Орсага), Змај Јовановића словачке књижевности, чија је песма „Најткоуа /епа" скоро кроз две године излазила у њему. У научном погледу заступају „Роћ1а<1у л летопис негдашње словачке Матице. Поред многих политичких и културно-историјеких радова Вајинскових, којих се ваљаност огледа скоро у сваком броју „1Маго(1ше Коушу", исгиче се као умни и стварни критичар словачких и ческих дела. Самостално је до сад од њега угледало света „Бисћоуја 8ш1оу и ; 2 књиге „Везе(1у а с1иту 4 и сад ради на великом роману. Песме су му у две свеске угледале света „Та1;гу а тоге" и „2 ј рос1 јагта" а нревео је и ШеФлове псалме са горе. — По разним часописима растурена су му овадела: „81го1:у" „Тг1 каћапозку" „Оћгагку 2 1и(1и и , „БаНја" и красна приповетка „КапсИ(1а1з. и — Уредник овог часописа имао је пре више година срећу упознати и опријатељити се са Светозаром Хурбаном, и дан данас броји часове, које је с њиме у друштву провео, међу најмилије у животу свом Светозар је симпатичка нарав, ко се с њиме упозна, не може а да га не заволи. Био здрав и чио још много година на благослов и утеху свом народу!

Нспранка. У 31. бр. на стр. 985. у врсти 24 одозго стоји правилно 1ех ге§;1а и зех ае1за1:1ћи8, а треба по Дучићевом оригиналу да стоји састављено: 1ехге§;1а и зехаебаШша.

САДРЖАЈ: Очи моје. Песма од Љубинка. — Пои Илија и прота Драгач. Приповетка из живота честњејших. Написао Милан Андрић. (Наставак.) — Сеоски суд. Приповетка И. Патапенка. Нревео с руског Бранко В. К. - Из Марловљевог „Фауста". Превео Драгутин Илијћ. — Из Гетеовог „Фауста". II. — Новија пољска књижевносг. I. Књижевност: Солидност књижевног рада г. архимандрита Дучића. Нанисао В. С. Д. (Свршетак.) — 1уап Тгп8к1. 8уакоНка ти (1је1а. Кпј1^а (1ги§;а: Кг1е8П1се. (Свршетак.) — Листићи: — Књижевне новости „СТРАЖИЛОВО" ивлгши сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину Рукописи се шаљу уредништву а претплата админиетрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.