Stražilovo

1076

машину напунити .угљеном и водом, да ли ћемо сахат навити и т. д. онда би истоме одговорио. нека покуша, да остане неколико дана без јела и пића, па ће видети, да ли ће „унутарња побуда" или „животна снага" обављати радњу у телу његрвом. Што је за парну машину угљен и вода, то је за живо јело и.пиће. Други, који би се мало дубље размислио, рекао би ми, кад у живом створу једаред престане радња, да тај створ престаје и бити, да угине, док рукотвор остаје и без радње оно, што је. Сахат остаје сахат, макар га годинама не навијали. Ни тај навод неби ме збунио. На тај би навод приметио, да има таквих организама, чија се животна радња може обуставити, а да не угину. Упознали смо се већ у првом чланку са једном врсгом таквих организама (микрококци, микробацили), а наука о животињама приповеда нам о неким врло малим животињицама, које могу да се тако осуше, да изгледају као прах. У том мртвилу могу те животињице даостану дуго, дуго времена. Поквасимо ли их, опет пливају по води, као да нису никада ни престале пливати. Трећи би се радовао, да ме је ухватио тиме, што би тврдио, да је разлика између живога створа и рукотвора у томе, што се живо плоди, а рукотвор не. Не би могао порицати, да се рукотвор не плоди. Али има и много организама, који изгубе својство плођења, па зато опет остају организми, а има великих одељења организама, којима то својство у опште не припада; тако се пчеле раделице не нлоде, код мрави т. з. војници, а ни копилад разних животиња. Ако би коме пало на ум, да ми рече, да се организми с тога разкикују од механизама, што организми произлазе од себи равних, а механизми не, тај би ме већ дотерао у велики теснац. Морао бих му признати. да та разлика, истина, стоји за све организме, који сада постоје; али да је велико питање, да ли та разлика важ.и и за све оне организме, који ће од сада постојати, и за све организме, који су до сада већ постојали. Кад бисмо то признали за ове носледње организме, дошли бисмо до тога закључка, да су све врсте организама, које сада постоје, од вајкада постојале, а тај је закључак противан сваком искуству. Нашли су се костури такових животиња, каквих сада више нема. Наведене разлике ее.стоје дакле за све организме редом, не могу се применити на све организме редом. По чему се онда битно разликује живи створ од рукотвора? Сваки живи створ, на и најједноставнији, има то својство, да прими у себе страае честице с иоља, те да их претвори и претопи у честице, у састојке

свога тела и да на рачун тих претопљених честица напредује и расте. То је сваком организму својствено док живи, јер се на том оснива цео органски живот. Живот органски својствен је биљкама и животињама. И биљке и животиње примају у себе стране честице, претапају те честице у састојке свога тела и расту усљед тих претопљених честица. Само што нретаиање страних честица у састојке телесне није једнако у биљака и у животиња Биљка се храии водом, коју усисава из земље, или добија из облака, угљеном киселином, која је растворена у води и у ваздуху, солима, које су растопљене у води и неким свезама кеје се праве при трулежу органских тела, које свезе зовемо азотним свезама, и које се лако распадају тако, да им је један од саставних делова амонијак. Штаградибиљка из те хране, из чега се састоји биљка? Биљка је састављена понајвише из т. з. угљених хидрата (разне врсте скробовине и шећера), из мање више беланчевине, из масти, смоле и из мирисавих уља. Кад упоредимо спојеве, из којих је биљка састављена, са састојцима хране биљкине наћи ћемо: да су спојеви, којима се биљка храни доста једноставни, да садрже много кисеоника, док су биљке састављене из таквих сиојева, који су прилично сложени, а имају мало кисеоника. Кемија нас учи, да се прибира снага при таковим процесима, при којима постају из доста једноставних спојева, који имају много кисеоника, прилично сложени спојеви са мало кисеоника. Кемија се изражава, да се при тим процесима претаји топлота. Пре него што ћемо ићи даље, да видимо на неколико примера, како треба да схватимо, шта је то прибрана снага, шта ли зкива снага, снага што покреће; шта је притајена топлота, а шта развијена топлота, топлота, која се осећа и види. Кад запнемо стрелу за тетиву, обавили смо иеки рад снагом наших руку, пренели смо снагу наших руку на тетиву. Да је то тако, уверићемо се, кад одапнемо тетиву. Тетива ће одбацити тада стрелу. Снага, којом ће тетива одбацати стрелу, биће равна снази, коју смо потрошили, док смо је запињали. У запетој стрели имамо прибране снаге, и ту прибрану снагу примећујемо ми тек у онај пар, кад стрелу одапнемо, па се прибрана снага покаже у њој као жива снага, снага, што покреће и тера, Други пример. Сваки зна да у баруту има и снаге и топлоте, .јер је већ више пута видео, да барут све, што је око њега поразбаца и сажеже, кад га потпалимо. У баруту је дакле прибране снаге и притајене топлоте. Искрицом, коју иод барут подметнемо, измамимо из њега и снагу и тонлоту. Прибрана снага