Stražilovo

1085

1086

једе, јер јој је вели запријетио. — „Е, не дам ни ја теби јабука"! одговори сиромашак. Послије жена оде и те вечери побаци дијете. Муж се чудио, шта би, а она му исприповиједа, шта се догодило са сиромашком, како јој није дао јабука, па је с тога вели побацила. Кум завиче сиромашку : „Ти си крив да је моја жена побацила, идем и ја каднји, да те тужим", и пође с богаташом. — У путу наиђу на једног чојека, ђе. му се магаре иод товаром углибило у блато. Кад ови наиђу, чојек их замоли да му помогну, да извуче магаре, али они и ие гледају па н>. Сиромашак рекне: „Ја би ти брате помого. али сам свезан". — Кад чују ова двојица одријеше га, да помогие ономе чојеку, те он приђе, увати магаре за реп, а чојек за главу, па иотегни, повуци, извуку магаре, али му сиромашак ишчупа реп. Чојек се ражљути на њега, „Идем те, вели, и ја тужити кадији", па се придружи оној двојици, свежу сиромашка, па пођу даље. У том наиђу преко једне планине. Сиромашак помисли: три тужиоца, кад дођем кадији, одма ће ме објесити, па онда се закотрља низ оно брдо. Доље случајно био накав манастир, па изишли калуђери са игуманом у башчу, па вијећу вијећали. Како се сиромашак закотрљо ни.з оно брдо, ила машала па посред калуђера, те убије игумана, а љему ништа не буде. Свежу га ома калуђери, док стигну и она стара три тужиоца, па га сад сви поћерају пред кадију. Кадија угледа издалека људе, види једап свезан, а пуно за њим тужилаца, па пошље слугу, да свезанога сама пусте унутра. Кад стигну у суд, момак пусти само свезанога пред кадију. Сиромашак уђе, поклони се кадији, и све му по реду иеприча, шта се и како се догодило. Кадија му рече да изађе напоље. Уђе богаташ, брат сиромашков. Кадија га запита: што је дошао? аон рече: „Онај несретникпродао ми вола, ја му дао ко брату четири вола, да узоре земљу, а ои ми доћеро три, једног супурисо". „Па шта оћеш ти сад ш њиме" ? упита кадија. „Оћу, вели, да му судиш, но ћитабу, 1 ) како је право". — „Е добро, ево овако је најправије", узме ћитаб, па гледа, „треба да му даш она три вола, да ш њима ради, док не изради четвртог, па онда нек ти врати сва четири, ко твој мал, или ако нећеш, а ти дај амо сто дуката". „Ама бош је то кадија, не море то бити тако". „Тако ти је, и није

друкчије". — Богаташ, шта ће куд ће, већ извади сто дуката, па их да кадији. Уђе онај што му је жена побацила. Кадија га запита, што је дошао ? и шта ће са оним свезаиим? „Није шћео да да јабука мојој жени, па ми жена због тога побацила и дијете умрло, па оћу да му сад судиш по ћитабу како је право". „Ево овако је право," загледа у ћитаб, „да му даш жену, па нека је код њега, док не буде опет онако тешка као прије, па онда нек ти је поврати". — „Лма кадија не море то бити, зар је топраво?" „Шта ћу ја кад у ћитабу тако пише, већ ако не пристајеш, а ти дај сто дуката." Онај. шта ће, куд ће већ потегне сто дуката и даде их кадији, па оде. Уђе онај, што му је магарцу ишчупо реп. Кадија га упита: што је дошао? а он рече: „Онај свезани ишчуио ми магарцу реп, па сам дошо, да му судиш, како је ираво по ћитабу." Кадија узме ћитаб, загледа, па рече: „Ево овако је најправије, подај му магарца нек је код њега док му не нарасте реп, па онда нек ти га врати натраг". ; ,Ама кадија то није право, како то море бити?" — „Е шта ћу ти ја, кад тако пише у ћитабу, већ ако нећеш, а ти дај сто гроша". Чојек, шта ће, куд ће, већ да сто гроша, па оде. Уђу калуђери. Кадија пита: „Које је добро? шта сге дошли?" „Онај несрећник заколуто се са стијена па нам убио игумана, па смо дошли, да му судиш како је право по ћитабу." Кадија загледа у ћитаб парече: „Треба да сједите опет, као што сте прије сједили, оног ћемо метнути на игуманово мјесто, па нек један од вас иде да се заколута ; на нек њега убије." — „Аман 3 ) ефендум, то није право! оће ли се онај прије сатрти, који се буде колутао?" „Шта ћу вам ја? — рече кадија — како се није он сатро ? тако је право, тако у ћитабу пише — ако ли нећете а ви дајте двјеста дуката." Калуђери, куд ће, шта ће, већ даду двејста дуката, па оду. Сад дозове кадија еиромашка, свезанога, па му рече: „Купи те паре ома, то су све твоје паре!" — „Ама кадија, хм, хм" стане сажимати раменима. — „Купи бре ома," рече кадија. „Ама, нека буде напола," поче опет сиромашак. —• „Купи бре! све је твоје, иа купи, што немаш, па кад купиш и имаднеш, мореш ми онда какав пешкеш 3 ) учинити." — Сиромашак покупи паре, те оде весело кући..

*) Законик. 2 ) Јао! 3 ) дар.