Stražilovo

1299

СТРАЖИЛОВО. БР. 41

1300

расправљању о добрим и злим странама у васпитавању и изображавању наше женске омладине; па шат за том мањином иође и занесена оманута, непоучена, неука и преварена већина. Па сад се намеће питање: Како стоји женска страна у нас са образованошћу ? Ево како се суди у нас од прилике, штаје изображеност у женскиње, које је женскиње „марљиво изображено." Слушао сам за младу једну Српкињу са вигае странн, да је тако и тако изображена; да је много и много читала; и много лепих ствари сам се наслушао. Али некако сам и ја имао прилике да упознам из ближе иашу Српкињу; да је добро упознам. По том сам дошао до закључка: Мса тШ! сопкс1еп1ла гаа^јз ез! диат ошшит зегто т. ј. ја тврдим одлучпо, да та женска није никако образована, није ни омирисала правог изображења! Или је зар то, то „одабрано и „марљиво" васпитање и изображење" у женскиња, да (кад год би дошла у друштво па нашла две три друге, све би јој било несносно. („фад" гато сама вели): и разговор о песми, о свирци. о књижевности, чак и омиљени женски разговори, него једва чека, да се донесу — карте, и остала би с драге дугае и дан и ноћ. Јадно је то „марљиво" васпитање и изобразкење. Изгледа, да су много боље женскиње без таквог „марљива" изображења!... Тако се од нрилике суди у пас, шта је изображеност! Ко је крив ту понајвећма? На ово добро одговара једно место из писма друге погатоване Српкиње, гато се изволела изразити о том питању: „Наше српске матере ретко се кад држе златне средине; оне су или у мажењу или у занемарењу увек једнако нретеране, и отуда долази неприродно понашање снецијално наших српских девојака. Од претеране љубави мати у место да угуши у детету сујету, сама баш подстиче пажњу дететову на оно. чим је од природе обдарена. У место да обрпти сву аажњу, да јој изобрази ум. и душу и срце, опа се само брине за тело : тако направи од детета лутку. која ће временом бити и сама несретна а унесрећиће и.евоју* околину." Ето одгбвора, ко је понајвећма кривац: мати. Мати је главна особа у васпитавању домаћем Већ сам у почетку наћтасио тај чин. Особито вреди то за женску децу. Па и мушкарци, ма да су слободнијих руку, у млађих година су ипак вигае око матере, него ли око оца. Ако се не варам, то се доста јасно исказује и у народној песми: „Јетрвица адамско колено:" Старија јетрва је на самрти, па оставља свог јединца Мирка у аманет млађој јетрви

својој. Песма ништа не вели о оцу; не вели ни да је умрво; него све бриге, негу, васпитање оставља на јетрви, као помајци. Честита помајка, честито неговање, честит човек. Доцније мушкој деци није могуће да буду ни уз једно ни уз друго. Са свим је пак разлика са женском страном. За малена је уз матер. Ако се за време школовања и растави од матере, дође оиет на негу материну и то је главно доба, где треба мати да даје ггравац и удари темељан основ за даљи живот свом детету. Какав је то темељ у наших матера, бар у замашне већине, показа нам мало час поштована Српкиња. . . Него сам рад да уметнем мало о изображапању женскиња, омладине женске, ио школама. Како је у нас данас, то човек не зна, шта већма да куди: да ли то нешто мало завода за тај посао; или читав системат не само у нас, него у читавој држави. Што се добије изображења но вигаим девојачким заводима, то је доста — слабо. Узрок тому је или нагомиланост, те од много предмета похватају негато и то врло површно, да што пре забораве. Или начин предавања иредавачева. Или темељитост самог предавача. Кад се узме сад, да се тешко добије образованосги отуд, иа се уз то дода, да је у нас број и тих завода мален, ето онда слике готове, колико ћемо имати женскиња темељно образованих, колико „образованих", колико — та на ту нрилику се и односе речи оне прве Срнкиње, кад вели: „Узроци логаем образовању и васпитању женскиња држим, да леже поглавито још и у оскудици у вишим заводима за женски свет; па с тога грдна маса нашег иарода мора да се задовољи са оним образовањем, што га у основној гаколи прими." И то је образовање! Не научи честито ни читати ни нисати, иа ту. Јест, али смо заборавили на нешто, чиме се многа мати поноси. а многи отац поносећи се (иред светом) уздигае (тајом). Као што мало час напоменух, оскудни смо до зла бога у вишим заводима за женски свет; а то што имамо, чудно испуњава задатак, те дакле наши родитељи (особито се одликују, као што поменух, матере у том, а и са свим наравно), шаљу женску децу у — „инштитуте." Куд ће ивер од кладе. (Не мислим овде ни физичне ни моралне компарације, већ само онај тренутак у чину.) „Моја мати је била у „инштитуту"; ја сам се такођо. ту изображавала, па не ће бити зла ни мојем детету, да научи немачки, француски и т. д. и већ ти збори. Но ту ћемо мало застати. Некзнају, али многи не знају, шта вреде ти „инштитути," „воспитателни заводи." Ево шта вреде: да девој-