Stražilovo

1311

ОТРАЖИЛОВО. БР. 41.

1112

тебе за ту свеску добио сто Форината. (Тако ми неба, мене је стала скупље !ј... Јула месеца био сам на Балатонском језеру и завирио у моје родно место, Весприм. По тражим кљижара и заиштем од њега четир књиге мојих песама. Распродато!" рече тај племенити човек Распродато! Заиста прекрасно! На то нисам био спреман. Како ли ми је то годило. Свака варошица воли своју децу, те гле, мене воле овде, воле и читају, и кад преврћу листове, сећају ме се . . . Па колико сте имали примерака? ако смем гштати. — Један. — И распродан! викнем и побледим. - Распродато! О слатка варошице! Да бог поживи твоје синове, кћери и читаонице!" Заиста, грозна сатира! Али зар је нама боље? Рожданици, сановници и вечити календари иду још које како, друго шго с тешком муком. Сећам се разговора са Стеваном Ј ЈеФтићем. Он ми приповедмше, како је сам продавао своје „Сито и решето" и заврши реч: „И тако ми је остало још 75 комада." „А ја сам продао толико од мог превода Гетеовог „Фауста", рекох и куцнем се с њиме. ЈеФтић је даље приповедао, како је продавао своје „Сито и решето" и сит сам се насмејао његовој причи; обрекао ми је затим, да ће описати своје трговање. И то би био прилог за културну историју нашег доба.

АФОРИСМИ. (Старо-грчки.) Ти си смртан, не исмевај дакле смртних! Шенапдар. Не затајавај ништа: време све види и све чује и износи сваку сгвар на видик. Софокле. Један потомак старог оног и чувеног Атињанина Хармодија иребацивао ИФикрату, што је био ниска порекла, а овај му одговори: „Истина је, племиштво моје лозе почиње од мене, али племиштво твоје лозе завршује се тобом." Плутарх. Неки човек са острва Хиоса, по имену Ономадем, после крвава преврата, у коме је његова странка одржала превагу, световаше својим пријатељима, да ни пошто не изагнају са острва све чланове противничке странке, већ да оставе бар неколицину од њих. „Иначе", рече, „не имајући противника, ми би се лако могли завлдити између себе." Плутарх. Поглавита особина, којом се одликује човек мудрац јесте то, да зна чинити све у своје време Арлесила. Што је срамота радити, то је, веруј, тако исто срамно и говорити. Исократ. Гледај на политичке букаче: док су сиромашнл, правда руководи њихово делање спрам народа и државе; а чим се обогате на јавни рачун, одмах постају неправични, издају народну ствар и нападају демократију (народну владу). Аристофан. Нека нико не гомила блага за своју децу, да би јој након себе оставио обилато наследство. То ни деци а ни држави није на корист. Иметак од средње руке, који младе наследнике не изнаша ласкању, а не даје опет с друге стра-

не, да трпе никакву невољу. то је зацело најбоље и нај нрикладније за њих. Не треба деци оставити у наслеђе гомиле злата и сребра, већ стида и чедности. Платон. Не примај ни све, ни свуда, ни од снију. Народно. Зауздавај свој језик — особито при трпези. Хилон.

Ч И Т У Љ А, Нашега књижевника, надзорника Текелијиног завода, Огевана В. Лоповића, задесио је тежак удар. Стара и мила мати његова, гђа Софија В. Поповића, преминула је 27. септ у Сегедину. Вечна јој памет!

РАОПИС НАГРАДА, „Матица Српска" расписује ив задужбине Јована Остојића и жене му Терезије за год. 1886. награду од 50 дуката с роком до 31. децеибра 1886. за тему: „Да се расправи какво сувремено економско или здравствено питање, које би имало посебну важност за наше крајеве." Уједно се наиомиње, да су из исте вадужбине с роком до 31. децембра о. г. расписане ове награде: 1. Историја срнске новије књижевности од како се у њој појавио Вук Ст. Караџић па до данас. — Награда 50 дуката. 2. Расправа о Буњевцима. — Награда 100 дуЈ^гта 3. Популарна естетика за одраслије Српкиње. — Награда 50 дуката. 4. Историја Срба у Угарској од најсгаријих времена па до данас. — Награда 100 дуката. Ако на те расписане награде не стигне ни једно дело, главна скупштина овластила јо књижевни одбор, да наново распишу те награде с роком до 31. децембра 1886. Самостална дела за расписане награде не могу гшсци послати нод својим именом, већ вал»а да на делима својима метну какав натиис или знак. Име, превиме, карактер и место, где станује с.писатељ ваља у особитом писму написати, писмо запечатити и обележити га оним истим натписом или знаком, који је с поља на делу. Под именом писаца послана дела неће се узимати у обзир нити издавати наоцену. Само ће се она писма отворити, на којима је исти натпис или знак, који се налази и на делима, којима се награда досуди. Остала ће се писма спалити. Рукописи се не враћају. Награда се издаје тек онда, кад писац поднесе дело наштампано, осим ако с „Матицом" о томе што друго не уговори. Писац је дужан од свог награђеног дела, кад га штампа, уступити „Матици" 25 комада. Из главне скупштине „Матице Српске" у Новом Саду 31. августа (12. сегггембра) 1885. Председник „Матице Српске." А. I а ц и ћ, Др. Ђор^е Натошевић. секретар.

САДРЖАЈ: Поеледњи гост. Песма од Војислава. — Успомена. Приповегка и8 живота. Написала Милева Симића. (Наставак ). — На прагу живота. Написао А. Михајлов. (Наставак). — Ив књижевних успомена И. С. Тургењева. (Свршетак). — Васпитавање и изображавање наше омладине. Написао Лчва Секулић. (Наставак.) — Књи жевност: ВегНасће БхсћШп^еп. Оцена М. С -ћа. Јистак: „Мн^ жалБ теба." Листићи: Смесице. — Афорисми. •— Читуља. — Распис награда. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шал>у уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СР11СКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.