Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Не да се порећи, да се и овде у нас могли похвалити неком | врстом успеха. Друго је питање, које су чињенице- ту радиле те се успех постигао. 0 томе не би згорег било, коју искрену и отворену нрозборити и ми ћемо то што скорије на засебном месту у свом листу и учинити. Ради смо у опште говорити о те .»рији праве глуме из народног живота према особеној некОј врсти, што је код Мађара у новије доба ушла у моду и одметла се у неки т. зв. первитпш особеног кроја и соја. Додирнућемо том приликом и значај музике у таквим глумама те гледати да расветлимо питање, да ли је Јован Пачу добро схватио дух те музике, која ваља да буде речит тумач осећајима и мислима „наших сељана", и да ли је у таквих глума из народног живота музика ту глуме ради или глума музике ради. О свему том опширније првом приликом а сад још само треба да споменемо, да је приказ комада био прилично округао; било је по гдечега и ћошкастога али тога није било у толикој мери, да је могло кварити целокупног учинка. „Старе куће" у позоришној нашој дружини вешто су и мајсторски удануле живота појединим типовима. Драга Ружићка и Јеца Добриновикка печене су у свом послу. И једној и другој иде то од руке. Ружић и Добриновић имали су такођер лака посла па опет би вредно било запитати се, да ли је Ружић. првог швабу дигао к себи горе или је њега први шваба повукао за собом доле. Од осталих је још канда највише крви и меса било у Димитријевићевог Стевана писара. Певање није могло задовољити ни скромније захтеве; кор у првој промени трећег чина и коло на завршетку дало се некако и слушати али су самопеви и двопеви доказивали, да је у овај мах певање у нашем позоришту девета брига. 0 ономе, што се зове сигурност у такту, нема ту ни трага, а где ли би се могла тражити још и укусност у начину певања и нужна изразитост! Велики је то недостатак и тим се већма осећа, што би Фонда било ту. Како ли би н. пр. дивота било слушати Марковићев лепи глас, само да је обраде, умења. — На св. Стевана дошла је била на ред ТриФковићева „Избирачица" и то као надопуна Николић-Шлезингеровом „Краљевићу Марку и Арапину". У „Избирачиии" је Денка Хаџићева играла насловну улогу а некадања њена Савета допалаје сад Милке Максимовићеве, која ју је симпатично приказала. Даринка Бандобранска је у Милици мало нашла градива за промишљен приказ а у томе није имала право. Тим је више Добриновић нашао на Тошици а што је нашао, с тиме нам се похвалио баш својски. — „Краљевић Марко и Арапин" од новије је доба после многогодишње почивке поново увршћен у репертоар и добро је дошао као комад, што се даје недељом и свецем. — Тотов „Сеооски лола", што је приказан био у недељу после божића, познат је овдашњој публици од прекларвашња два приказа. Улоге су додуше од то доба многе прешле у друге руке, али је и ова нова подела улога удесна те се комад игра живо и складно. Марковић је Стеву Драгића певао овога пута нешто слабије, јер није био особито диспонован. Од Милана је Ђурђевић створио сасвим пријатан лик а Добриновићевом смо се Крадићу опет сити насмејали. — У понедељак 30. децембра пр. г. давана је први пут овде Вилбрантова „Робијашева ћерка", коју је дружина још пролетос у Панчеву научила. СоФија Вујићка, која је том приликом после дугог времена први пут опет ступила овде на позорницу, Драга Ружићка, Јеца Добрииовићка, Ружић, Миљковић и Добриновић, све је то од реда имало благодарне улоге и свако је то знало благодарност своје улоге употребити на то, да целину попуни и таквом је начини, каква се ретко виђа на мањим позорницама. У Вујићкиној и Ружићевој игри било је одиста момената савршено лепих. — Нова је година донела Суботићевог „Милоша Обилића" са Мил>ковићем у наслов-

ној улози. Миљковић је био баш управ оно, што песник у уста меће царУ Мурату: красан јунак, господска прилика. Сваке је хвале достојан пијетет, с којим је Миљковић играо свога Обилића; издижемо то изрично, јер знамо прилика, где се тај пијетет губио из вида па се, као тобоже пред самом галеријом, играло прилично вашарски. -— На иојутарје нове године била је друга представа у претплати а давао се први пут Халмов „Стрелан". „Стрелана" даје дружина наша такођер већ од године дана амо, али је младој Милки Максимовићевој насловна улога дошла у руке тек пре четир месеца и то у Вуковару. Од то је доба играла у Осеку и Сомбору и толико ју је тиме проучила, да је овде у Новом Саду изашла пред публику са смишљеним и према снази својој добро изведеним приказом. Публика јој је са симиатијом изашла на сусрет и показала јој, да с интересовањем прати њен напредак. ( Представа је сем неких прилично крупних грешака, које редитељство има на души, текла складно. Ружић је давао Марсела-Жерара, Ружићка гроФицу Аделу а Милојевић Пјера. За прво двоје не морамо ни рећи изрично, да су задатцима својим одговорили добро но за Милојевића, као новог глумца у дружини, с радошћу изрично спомињемо, да је био честит Пјер. (Чешко народно позориште у Прагу). Ове ће се године наврпшти сто година, како се у Прагу у садањем земаљском, тада Ностицовом позоришту први пут давао чешки изворан комад, Тамов „Вге1лз1ау а ЈКзка". Успомена на то прославиће се у народном позоришту нарочитом једном предсгавом. Управа је мислила, да баш тај комад Тамов даде приказати, али како га нигде није могла добити, то ће по свој прилици узети Тамову глуму: „ОМогет Ргаћу 0(1 &у^(М и у преради Стјепанековој. (Мађарско народно позориште у Вуднмпегати). Одбор за пресуђивање драма, које стигну народном позоришту мађарском на приказ, препоручио је у својој седници неки дан Доцијеву „Сечијеву Мару", затим шаљиву игру у једној радњи иод насловом „ТелеФон" од Беле Капошије и оиет шаљиву игру једној радњи под насловом „А к18 тата Ј од В. Карцога. („Рањен СОКО"). Млади сликар М. Танковић израдио је по Љубинковој приповетци, коју у данашњем броју нашег листа саопштавамо, лепу, живописну слику у боји. Слика је та дуже времена била изложена на углед у књижари II. Ћурчијића у Београду. Слика приказује Косово-поље о сутону, као што се казује на једном месту у приповетци. Сунце залази; румени зраци пали на Ситницу а украј ње стоји Косовка-девојка те гледа у крваво тело свога родитеља а мало даље веран коњиц сагао тужио главу. Неће да пије воде из крваве Ситнице, већ полагано умире од туге за својим госпо дарем. (Мункачијева нова слика). Прошле смо године у 6. броју нашег листа јавили читаоцима, како се поговара, да је Мункачија наумио, дамоцартов последњи дан узме као иредмет за нов свој рад. (Неки су говорили, да ће предмет слици му бити м о ц а р т о в а с м р т, но најновија и најпоузданија вест опровргава то.) То поговарање поче мало по мало бивати све истинитије, јер се у последње време велики сликар све више и више почео бавити том идејом. Од летошње скице данас је постао већ прави основ за слику, јер су већ и групе распо_ ређене. Држимо, да ће наше читаоце занимати, да чују, како је Мункачија схватио призор из последњег дана у животу великог музичара. Ево, овако га описује париски дописникједних бечких новина: Сасвим напред, насред слике, седи у наслоњачи бони Моцарт. Бледо, опало лице нагнуто је наиред, уста су му малко отворена, а испод умориих очних капака очи се једва виде. Једна му се рука млптаво опустила низ