Stražilovo

(ЛГЛЖ11./НЖО

Турака као војници »Острогонске милидије«. И данас се овде иомињу јуначка дела ђорђа Радића из год. 1549. Но свему овом нре би било места у иотањој монографији Острогона а не у овој летимичној нутонисној цртици. Испред турске навале преместили су острогонски примаси столицу своју у Трнаву а затим у Пожун. Годипе 1820. вратио се примас Александар Руднаји опет у Острогон са каптолом заједно и решио, се да на острогонскоме вису озида садању базилику. Што смислио то и урадио. Базилика, што стајасмо пред њоме разгледајући њезине огромне размере, грађена јенеких 34 године дана. Примас Руднаји зидао је од год. 1822—1831. и подигао јој зидове до кубета — дело његово наставио је примас Ј. Коцачи године 1839, довршио је грдно кубе, почео је цркву изнутра марморисати и иснисивати но оде год. 1847. богу на истину —након њега довршио је базилику примас Јован Сцитовски и осветио је год. 1856. Од дана када је ударен овој базилици темељ па до дана освећења јој утрошено је на ову грађевину 2.051,527 фор. Заиђосмо базилици с ирочеља и успесмо се на 12 басамака у трем, који је 139 стопа широк а 36 стопа дубок — а држе га грдни стубови. Ту су у томе трему прибележена имена Руднајево, Копачево, Сциговскога и садањега примаса Шимора — који се овековечили овом грађевипом. У томе трему имаде и два велика кипа : св. Адалберта, бискупа прашкога, апостола хришћанства у Угарској, и краља Стевана. Острогонска базилика је грдан неправилан четворокут и сва јој је лепота у дивноме положају јој на брегу и огромности њезииих размера, јер је осим трема дугачка 251 стопу а широка 151 стопу. Зидови су јој 107 стопа високи, а над средином јој се издигло грдно кубе. Уђосмо у цркву са леве руке на мала вра-та. где се обично улази. Бијаше на свртпетку Д^тургије а последњи звуци грдних оргуља брут |аху\ кроз огромне просторије готово празне цр*кВјО--ј— јер оно мало побожних жена једва да <н:Ш(Г испунило неколико скамија. Богос-лови се•'мцц^рци отпојаше складно још једну и то по;СЈгедњу црквену песму па пођоше редом из цркве. Застадосмо још за неколико тренутака, да разгледамо по цркви. У средини цркве дале се високе скеле, јер се нешто оиравља око кубета. Прекорачисмо преко гредица на сред цркве

па нођосмо у »сакристију«. Ту затекосмо двојицу каноника и др. Цобор нас приказа канонику дру Јулију Меслењију и замоли, да нам покаже хранилницу базилике. Каноник се одазва врло радо жељи нашој и уведе нас лево у високу одају на свод, која опасује олтар исто онако, само много шире, но у карловачке саборне цркве. У одаји овој бијаху две грдне гвоздене Вертхајмовке. »Као знаоце црквених утвари источне цркве« — окрете се каноник Меслењи Валтровићу и Милутиновићу — »знам да ће вас највећма занимати ове две древности«. Каноник извади из ормана прво г р ч к у иконусв. Константина и Јелене на емајлу и оба наша археолога приметише, да је живопис иконе много старији од оквирајој. За иконом овом извади другу мању — беше то српска православна портатилаза расклапање па олтару и на њој беше исписан Христос, мати божија и свети Јован са српским натиисима. Валтровић и Милутиновић разгледаше портатилу пажљиво и познаше у њојзи срнски рад из XVI. века. Још нам показиваше каноник Меслењи у овоме орману гољпије за чување св. мошти, путире из XV. века, реликвиаре од кристала и рогове за чување »св. јелеја«. Све то могосмо да узмемо у руку и да разгледамо по вољи. У другоме гвозденом орману беху ствари, којих се по изричном налогу примасову нико није смео дотицати. Беху то разни златни крстови још из времена краља Матије, стари наирсни крстови разних примаса, инфуле окићене бисером. Међу овим утварима бцјаше и крст, на који се закљину угарски краљеви, кад но се крунишу, и уљарница, у којој се чува свети миро, којим се миропомажу. Обрнусмо се на другу страну. Ту беху у три ормана силне одежде старинске по врло скупоценој изради талијаиској из XVI. века, златоткани стихари — затим одежде новије рађене по узорцима хришћанске ренесансе а по нацртима примасовога архитекта Ј. Липерта а везле су их дувне из Деблинга крај Беча. Међу старим књигама, што се чувају ту у хранилници, показаше нам златан пТ8а1е из године 1511. у Мљецима и ропШса1е са дивни м ипицијалима из год. 1543., илустрован лепо колорисаним дрворезима.