Stražilovo

241

СТРАЖИЛОВО

242

не може бити ваљаи песиик, ако не зна скроз свој језик. Има право; само, дакако, уз то треба јопх бити — песник, Милан Савић пак то није. Што сам споменуо код „Ањегина", дапесму треба иреиевати, понављам и овде. Фауст, Грета нису Немци, него људи. Гете је ђеније; ђенпји припадају човечанству. Човечанство не зна за народносне особине; а и ђенији су их бар у многоме збрисали., Дакле, „Фауст" се да препевати. Превађач, дакле, „Фауста" не мора се уживити у особине неког народа, и ипак да има све особине свог народа, нити то иде, бар не и једно и друго у једнакој мери. Него превађач „Фауста" треба и сам да је дорастао ђенију, ако ће да ђенијално дело препева. По томе ће ко рећи, да ја осуђујем превод и замерам Милану Савићу, што је превео „Фауста". Не замерам. Да чекамо и ми каквог српског Гетеа, ко зна, кад ћемо га добити? А добијемо л' га, зацело нећемо од њега тражити, да превађа, него ствара. Узморамо л' чекати толико, колико су Немци чекали свог, родиће се и прославиће се, умреће и потавниће много мањих ђенија. За сада се тешимо

тиме, што је у нас највећи ђеније сам наш народ. Годи л' се, који ће њега наткрилити, надајмо се, да ћемо, ако не што прече и нужније, добити дотле бољи и превод Гетеовог „Фауста". Ево, после неколико покушаја покојног архимандрита Саве Павишеви!] а, који је преводиб Гетеа, па, у одломцима, и самог „Фауста", нађе се човек, који се усуди, да изнесе целог „Фауста", и то бољег; а бољег бар у толико, колико је у опште напредовао народни језик од оног степена, колико га је знао Павишевић, до онога, колико га је ипак Савић могао себи присвојити. Еолико би се винуо ЛавишевиЛев дух до Гетеовог, могло би се пресудити тек онда, да је и Павишевић изнео целог „Фауста". Другом, односно трећем српском преводиоцу ићи ће већ лакше помоћу оних Павишевићевих одломака и Савићевог нревода. Када је СавиЈ! огласио свог „Фауста", натукну Дјепас", да се и један хрватски песник подухватио тога посла. Добро нам дошао! Свакако није погрешио Савић, што се латио тога посла, и ако му није испао за руком. „Без муке се песма не испоја!" п. А—в.

ПИОМО ТОДОРА ПАВЛОВИћА САВИ ТЕЕЕЛИЈИ, САОПШТАВА СВЕТОЗАР МЛ. БАЈИЋ.

Внсокороднни Гоеподинт, Кралћвскш СовћтникЂ, Господине истино внсокопочитаемш! И самв неколико дана одлежао, пакт. тако се догодило, да на драго писмо Ваше прошавше поште отговорио нисамв, и зато садт. хитимђ лвити Вамт., да самБ рекурсЈма ВашгогБ у трагт. ушао, кои су забачени бвии кодђ Секретара Шпецв као реферрента, кодт. кога смо и мн лично онда бнли, и кои е одт> дужегт. времеиа боловао, а и садт. мштт. болуе. Онаи едант. рекурст. збогт. 100 ф. кодђ Палапна е подђ ревхзтмт.; Консчлјумт. е стварв одобрио и подноси Нб . Величеству ради потвержденЈл; Л ћу старати се, да се што пре отправи. Другш пакт. збогт. дома Пештанскогт. и заведешл сооб]циће се Мапстрату Пештанскомт. и Матицн, и изискати овн декларац1е, гди можете сасвиит. безт. брв1ге бнти. Одђ стране Матице можете напред г Б увћрени бвии, да ће се наиболл декларацха дати, а да се тои согласна и одђ Маистрата (даде) мол ће брнга у споразумћнно сђ Господиномђ ДамановичемЂ бнти. ПроцесЂ сђ МихаловичемЂ ние се овогђ термша 1 оштђ нредузео, нит' е надежде, да ће се предузети. Владвша никако не дае декларанде; сваколко ћу гледати, да се стварв и безЂ ове садЂ већЂ еданпутЂ прекине. Л вллмђ ВамЂ, да нит' е Тиханви нит' Станковичка до садЂ 10 штђ 1нтересса платили. КаменосечацЂ свои посао ради и добро напредуе. ПриликомЂ овомђ имао бн и едну усердну молбу кодђ ВашегЂ Внсокородјл, ако не ћу сђ таквомЂ досаданЂ бнти. Обш,ество мћста Карлова, ( могђ рођенл мћста), ЗБ1да цркву и већЂ е иззндало, и садЂ бн му © овогђ пролећа довршити требало, али се у тескоби налази, не имагоћи, готова новца, пакЂ жели у залмЂ узети до есени, само да посао донде не стои, и надагоћи се, да ту помоћв нигди пре, него кодђ ВашегЂ ВБ1Сокород1л наћи неће, мене е за совћт питало и умолило за препоруку, ако му намћреше одобравамЂ. Л самв имђ отговорио, да е молити свагда дозволћно а особито таквогЂ благодћтелл нашегЂ, као што е Ваше Вн. окород^е, и обећао и одђ мое стране нт.ину молбу мбблости ВашегЂ ВБ1Сокород1Л препоручити, у колико мон молба месга има, и тако обећанћ ово а заедно и дужноств снповпу извршуемЂ, за нби Внсокород1е Ваше мо-