Stražilovo

331

СТРАЖИЛОВО

332

Ретко се где употребљује иосуђе од самога оловк. Ипак се виђају по неким кујнама оловне сланице, у којима држе со. Чим се со навлажи, раствара она по мало олово и постаје од тога нездрава. Зато бацајте на поље оловне сланице, где се још задржале од старине! Од цинка (тутије) се граде мере за пиће, канте, лонци, и т. д. Цинк растварају све киселине, а сва цинкова једињења љути су отрови. С тога није саветно, да се у носуђу од цинка готове јела, нити да се у њима држи вино, оцат и друге ствари, које су киселе или могу да ускисну. 0 томе може писац да прича нешто и из свога искуства. У једној пријатељској породици овде позлило ми је једном жестоко, што сам пио шша, које је нреноћило у канти од цинка. Како у овој певољи имадох и састрадалника, то сам одмах сумњао на отров и збиља је за тим анализа доказала, да у вину беше растворено цинка. Честита домаћица избацила је одмах из своје куће проклету канту, коју је тек пре неки дан купила и која је била на око тако лепа и красна. Али нека отуд и друге домаћице црпе поуку, да не купују за госте вино или пиво у канти од цинка, иа ма како она била велика и лепа. Други случај могу спокојније да приповедам, јер нисам био сам од оних, који су страдали. Било је то пре две године, а у Харкању, тој досадној купци у лепој Барањи. Повеће друштво мојих дичних Бачвана свих вера и језика одлазило је радо на пиво у гостионицу „господара Кона." Једном се шта више договорише, да тамо и вечерају и „гђа Кон" спремила је за ту цељ неке говеђе питије. Нисам учествовао на тој вечери, јер сам се тога дана промене ради вер'о под земљом у рудокопњама у печујској гори. Али кад се сутра дан у зору појавих опет у Харкању, чух од доктора, да је читаво купалиште било минуле ноћи у узбуни. Сви Бачвани, који су вечерали код Кона, иоболели се и повраћали су сву драгу ноћ, а доктор — који нам је и иначе увек приговарао за одлазак у ону гостионицу, јер није разумевао слабост Бачвана за ;,најзлове" — нашао је одмах, да су узрок изненадној невољи мојих нових земљака биле говеђе нитије „гђе Кон." Али кад сам за тим отишао на лице места, нађох са свим други узрок. Одмах су ми очи пале на велике канте од цинка, у којима Кон држи вино. Да су оне биле узрок ноћашњим мукама, беше евидентно још и по томе, што су женскиње, које су биле у друштву, прошле на миру, а и оне су као и господа, кусале питије, али — нису пиле вина. У Барањи је била тада антисемитска струја у иуноме јеку и тешко Кону и Коновици, да се прочуло, да су давали гостима отровано пиће, С тога сам оста^

вио публику у неизвесности, него сам само Кону насамо разјаснио ситуацију и опоменуо га, да не држи више вино у кантама. Добра Чивутска душа захвалила ми се на ћутању и савету, ког се јамачно и сада држи на благо и без тога несретних харкањских гостију. Многе газдарице држе особито радо млеко у посуђу од цинка. Као узрок наводе, да је кајмак у том иосуђу бољи и да млеко при иреносу теже ускисне. Да то може да буде и опасно, номенуо сам већ у свом чланку „Млеко као храна."*) Особито мала деца повраћају лако, кад се у млееку налази цинка. Омиљени су послужавници од цинка за воће, слаткише и т. д. Они су увек премазани уљаним бојама, под којима је цинак сачуван од оксидације и због тога није то посуђе шкодљиво. Посуђе од бакра лепше је и трајније од калајног и гвозденог. Али бакар не растварају само кисела, слана и масна јела, него и она, која су према другим металима неутрална, па и сама вода, То се дешава нарочито онда, кад се какво јело у бакарном суду хлади, а ваздух може слободно да приступа. Том приликом се бакар лако оксидише, што ће у толико брже бити, што је посуђе прљавије. Зато се мора посуђе од бакра увек у највећо.ј чистоти држати. Обичај наших вредних Српкиња, да своје котлове и остало бакарно посуђе држе чисто као огледало, није сам) дакле леп, него је и са здравственог гледишта оправдан и добар. Због тога треба и од сада да буду у том послу неуморне. Ако је бакарно посуђе сасвим чисто, онда се могу у њему без икаквог страха кухати сва јела, која нису кисела; наиме се може слободно топити у њему и маст. Али добро ваља запамтити, да се никако јело не сме оставити у том посуђу, да се охлади. Док траје кухање, не да водена пара ваздуху да приступа, а кад се престане кухати, онда је одмах ваздух ту, а ш њим и онаеност оскидисања. Чешће се већ догодило, да је пекмез од шљива нримио у себе бакра из казана, у ком је кухан. Такав један некмез из наших крајева дошао је пре неке године чак до Магдебурга. Ту нађоше у њему бакра. По немачком закону није се смела та роба продавати и враћена је натраг препродавцу у Пешту. Берза у Пешти бавила се дуже времена са тим случајем, који је стао многих непријатности и штете како препродавца, тако и продавца. Да дознамо, има ли у пекмезу бакра, искухаћемо малу пробу истога са нешто воде, коју смо најпре окиселили са кап две соне киселине. За тим ћемо воду оцедити и ставити у њу чисту иглу плетицу *) В. „Стражилово" 1885. бр. 39. стр. 1236,