Stražilovo

333

ОТРАЖИЛОВО

или чист нож. Ако је било у пекмезу бакра, нахватаће се после сат два на те ствари леиа црвена кожица од бакра. Још брже ћемо наћи бакар у соку од укуханог воћа. Узећемо мало тога сока, окиселићемо га као горе и спустићемо у њега чисту иглу нлетицу. На њу ће се нахватати црвена кожица, ако је било у соку бакра. Пошто бакар тако лако рђа (оксидише се), те тада за здравље опасан постаие. обичај је, да се бакарни судови изнутра калајишу. Ако се за тај посао узме довољно чист калај, онда он бакар добро штити, док је год калајна навлака неновређена. Али ако се од дугог употребљавања калај гдегод повреди, онда је такво посуђе још горе него некалајисано, јер кад је бакар у додиру са калајем, онда се он утицајем течности много брже оксидише ио обично. Због тога треба јако пазити на калајисане судове и калајисање одмах ионовити, чим се покаже потреба. Да дознамо, је ли бакаран суд добро калајисан, кухаћемо у њему оцат, у који смо спустили чист гвозден клин (ексер). Клин не сме своју боју променути, нити сме оцат после кухан.а имати кус на бакар, а унутрашња површина мора остати лепо бела и сјајити се као сребро. Лепо је за око и постојано је и тосуђе од месинга. Месинг се састоји из бакра и цинка и још се брже оксидише него чист бакар. Киселе и масне ствари не треба у том посуђу остављати. Трпезни прибор и нарочито аосуђе за кафу и теј прави се сад много од британског метала. Тај ме-

ИКОНОСТАС НИШКЕ ДРКВЕ. — За иконостас нишке цркве свршио је сликар г. ђорђе КрстиК и другу велику слику, која се у свему може мерити са оном првом, што му је стекла хвале и признања међу знаоцима, кад ју је месеца марта прошле године изложило било уметничко друштво у Београду. Сад ради већ и на трећој, која се као и прве две одликује новим, али уметнички истинитим схваћајем представљенога нредмета, лепим складом у распореду његових иојединих делова и сјајним сложајем боја. Но новој замисли, црпљеној из историје и народног схваћања изведена је споменута прва слика смрт цара Лазара, и друга ■— слика св. Саве. Лазар на слици за нишку цркву није цар, са чијом смрти и српска држава пада, но је цар хришћанин,

тал је смеса калаја са антимоном. Изгледа скоро као сребро, а тврђи је од калаја. Можемо сматрати, да није шкодљив, само ако нема у њему олова, што као да чешће бива. Ново сребро (аргентан, иакфонг) изгледа скоро сасвим као сребро, а смеса је од бакра, цинка и никла. Ма да су сва та три метала отровна, ипак се ново сребро употребљује много за посуђе (кашике, дршци за ножеве и виљушке и т. д.), јер га слабе киселине наших обичних јела веома мало расгварају. само ако се не осгављају одвећ дуго. Нарочито напомињемо, да кисео купус не треба грабити из чини.је кашиком од новога сребра или пакфонга; ако немамо пгго лепше и згодније, онда се служимо за ту цељ чистом дрвеном кашиком. Чинско или иеруванско сребро, алиака, алфенида и Христофлов метал. нраве се од новога сребра, које се измегаа са 2 постотка правога сребра. Сем тога се јога на иовршини галвански посребре. Посуђе од тих смеса није шкодљиво, док је год на њему читава кожица од сребра. Од чистог сребра не прави се посуђе, јер је оно за тај носао сувигае меко, него се меша са мање више бакра. Обична кисела и слана јела не наједају то посуђе. Златно иосу-ђе било би од свега металнога посуђа најздравије и најлепше, али како је мало људи тако сретно, да могу њим да се служе, то га нећемо сувише прецоручивати. Велика већина мораће да бира између мање скупоцених ствари, а иа које моменте ваља при том пазити, то је напред изложено. Желимо само, да се гато више њих забаве и користе овом малом поуком. с - 3 Н © € Т. бранилац вере своје нротив ислама, Св. Сава није представљен само као архијереј, како га врло често видимо на сликама, у крутом сакосу, са штаком у левој, а десном да благосиља, но је замишљен и изведен као прави учитељ народа свог и утврдилац правоверја и као глава цркви српској. Трећа слика, која се сад под кичицом Крстићевом развија, представља Богородицу са Христом. али не по обичном стереотипном обрасцу, но у лепо смигаљеном и уметнички изведеном односу Христовом, као Спаса, према варопга, у којој је иконостас. К овој похвалној тежњи, да се у наш живопис унесу што више народни схваћаји и осећаји, придружује се неусиљеност и природност у цртежу и врло вешта употреба живих и топлих боја, које својим распоредом