Stražilovo

341

СТРАЖШ10В0

342

вачевом вели уредник: „Данас, кад се Милетићу навршило 60 година а „Застави" двадесет, ја не знам, како бих боље са своје стране прославио тај дан, него даучиним предлог:нека се пгго пре склоии одбор, који би узео на се дужносг, да прештампа и изда најважније чланке и говоре Милетићеве, јер има у љима таквих племенитих и дивних мисли, које ми крај, све наше сиротиње не смемо оставити, да пређу лагано у заборав." Стални сараднип;и и главни сауредници, које од првог доба које данас, били су ови: Глиша Гершић., кашње проФесор права у великој школи у Београду; Мила Манојловић, адвокат у Суботици ; Јован Живковић, негда секи,иони шеФ у Загребу; Ђорђе Димитријевић; Драг. Петровик; Милован Јанковић, сада управитељ нар. зајма у Београду; др. М. Полит-Десанчић; Лаза Костић, сада на Цетињу; Исидор Павловић, сада вел. бележник у Митровици; пок. др. Стеван Димитријеви : ћ, адвокат и кр. јавни бележиик у Гуми; Владимир Јовановић, кашње ми' нистар у Београду; Даиило Лрица, сада свештеник у Сењу; Панта Поповић, бивши уредник „Гласа ГЈарода", а сада нарох у Бачком Петровом Селу; Ђока Петровић, сада др. мед. и лечпик у Србији; Јован Павловић, бивши уредник „Панчевца" у Панчеву, и „Граничара" у Земуиу и „ Нове Србије" у Београду, а сада министар просвете у Црној Гори; Бранко Мушицки, иреводилац разних романа; Ђорђе Бекић, сада проФесор у вишој дев. школи у Панчеву; Живко Булетић, агроном. — У 27. и 28. бр. има три чланка од „Једног свештеничког члана саборског": „Како би се Назаренству, том новом и најопаснијем непријатељу народа српског, доскочити могло ?" Писав, 1е ствар добро промислио. И јесте, збиља, грозна оиасносг ио нашу народност, што та нова секта прети. Писан, је дошао до овог убеђења: „да зарази тој несретној но наш иарод друкчије се доскочити не може, но што пре да наше духовне власти, а наиме архијерејски синод умолимо, — да им на срн;е метнемо ову озбиљску ствар, да што скорије ириступе превађању, у први мах молитава, те онда тропара, кондака, а читање Јеванђелија и Апостола ићи ће лако, пошто је цело свето иисмо на српски по Даничићу и 13уку преведено." Жао нам је, да не можемо и ми отштампати п,ео овај врло ваљан чланак, као што писап, умољава све листове српске; али озбиљио и ми од своје стране упозоравамо како на ту оиасну болест тако и на овај искрени лек. Наше доба иаставља у 11. бр. заночети роман Јакова Игњатовића: „Патницу". — У 18. броју доноси знатан прилог биограФији сриског негда капућехаје у Цариграду Јована Антића, који је умр'> 27. јан. о. г. у Београдуу 93. години својој. Прилог је тај саоппггио Јован Димитријевић, иарох у Шимуновцих (у Срему;, из сталне ризнице писама канцеларије кнеза Михајила, које чува у својој писмохрани, те из ње саопштава исто тако знатне разне ирилоге и у „Бршљану". На позоришне реФерате, који излазе у овом листу, имамо ириметити, да су гдекоји пут сувише онако од ока, да не рекнемо: негледуш ианисани. Нримера ради паводимо ово: у бр. 3. оцењујући Халмову драму „Стрелана" у два маха вели оцењивач, да се „Стрелан" зове Адела а овамо му је име Ренеј, даље у 24. бр. реФеришући о ириказу „Шоље теја" саопштава, да се у том комаду „кушала гђца Бранићева у улози СоФке собарице", а то не стоји, јер у „Шољи теја" и нема никакве СоФке, него је то било у ТриФковићевој шаљивој игри „Честитам" на једно вече пре тога. У продужењу реФерата о том вечеру пЈзелази на оцену Савићеве шаљиве игре „На добротворну цељ", на ту погрешно иитира поенату ону латииску изреку „ив Дезт^ у1геб —"; реФерент вели: 1затеп ез!: 1аи(1аи(1а V114 и з (! ?) а сав свет зна, да је: у о 1 и п I а з.

Браник доноси у 13. броју свршетак „Животописа дра Јована Суботића", по ономе, што је изашао у 5. и С. свесци „Српске Зоре" 1880. у Бечу из пера самог покојника са исиравцима неким и допуном до смрти му од X. У. То је, дакле, најпотпунија биограФија толико заслужног покојника. У броју 14. па даље наставља из 29. бројапрошле године ваљану историјску расправу И. Сопрона: „Срем и Земун у XII. и XIII. веку". (Сопрона, шгампара у Земуну, похвално спомиње Јаков Игњатовић у 3. броју „Бршљана" о. г. у својој црти с пута: „Два дана у Београду".) — У 14., и даље наставља из <3. бр. свог о. г. с другим писмом: „Писма будућој вереници". — У 14. приказује ~ романе Јулија Берна, што су у нас изишли издањем браће М. Поповића. Колико се радујемо ваљаним преводима ваљаних страних дела, што их ево све у бољем и бољем избору и нреводу добијамо, али не можемо да иретајимо бојазан, да су баш ти нреводи један од понајјачих узрока, што све мање и мање" добијамо изворних новитета у посебном издању. Ево за ово два месеца дана нисмо ама ниједне књиге добили, која би нам изнела какву изворну прииоветку или роман. Ово је врло, врло жалостан знак. Превађачи и издавачи треба добро да промисле о томе. А није истина, да нема тога у нас; ево толико белетристичних листова и толико нодлистака других листова пуни су све самих изворних приповедака и романа. Него ни писци, ни издавачи, који би и хтели, не смеју да их издају у посебним књигама, јер превода има много и боље иролазе; а боље пролазе не за то, што нам изворни радови не ваљају, иего што се преводи бирају или што пикантнији или од аутора што звучгшјег имена, а за тим се наша читалачка публика радо повађа. Промислимо! — У 14. и 15. броју два ваљана чланка од Станише из Бачке: „Како да подигнемо школу и просвету у народу нашем!" — У 15. броју под „Просвета" од М. С—ћа чланак: „Глумац и глумовање"; у .16. бр.: „Глумица и глумовање", и у 18.: „Глумаштво и глумовање". Наша је књижевност врло сиромашна у чланцима овакве врсте. Рецензије о позоришним представама и представљачима доносе често и непозвани, који нису ни сами увек најбоље верзирани у томе, како треба који комад или улогу схватити. Савић је рутиниран рецензенат. Препоручујемо ове чланке онима, на које су адресирани. ЈМарге(1ак доноси у 4. 5. и 6. броју чланак Лзуд. Дворниковића под насловом „Узгојни идејал и збиљност" а у 7. броју чланак Стјепаиа Басаричека: Ручни рад у пучкој школи. — К.пј12еупа зтсНга нак у свом 3. броју међу књижевним оценама оцену па Г/ХХУП. књигу „К-ааа ји^081ауеп8ке ака<1еипје", у којој је међу осталима. и преважни чланак: Религија Срба и Хрвата на главној основи песама, прича п говора народног, од Надка Нодила и Некролог Ђури Даничићу од Армина Павића. 1лесшскл ујез1;тк. У 2. броју читамо здравствена извешћа за месец јануар о. г. међу осталим из Митровице (саопштава др. Стева Пајић,) из Вуковара (саопштава др. Иван Рогулић) и из Земуна (саопштава др. Војислав Суботић . Међу „Ситним вестима" видимо, да су у збор лечника краљевина Хрватске н Славоније као редовни чланови ступили и ови Срби доктори: др. Миша Михајловић из Сремских Карловаца, др. Јован Муачанин из Осека и др. Светозар Бељански из Каменице. У Велико-Кикиндској Садашњости продужена је у 5. 6. 7. и 8. броју у нодлиску Кенигова приповетка „У последњем часу", која ће се довршити у 9. броју. Осим тога је у 5. и 6. настављена а у 7. завршена оцена прве три свеске Коњевићеве библијотеке за народ.