Stražilovo

344

Бачванин наставља у подлиску 6. а завршује у подлиску 7. броја саопштавање писама нокојног Богобоја Атанацковића. У 6. броју осим тих писама доноси у подлиску још и цртицу из ђачког живота од Г Б. С. ТТГ. под насловом „Ђак" а у седмом броју почиње и у осмом наставља из Ламартинове историје Жирондиста о јуначној ТПарлоти Кордејевој, што је убила силника-јакобинца Марата. Српски лист има у 4. и 5. броју подлистак: „На бадњи дан" из пера Шибеничанина С. Матавуља, а у 6. и 8. броју из пера ваљанога књижевника Марка Цара „Слике из новије талијанске књижевности". И у нашем је „Стражилову" прошле године пет пута Марко Цар изнео тих занимљивих слика. У ове последње две слике изнео је Кардућија и његова последника Стекетија (Гверинија). Панчевац доноси на челу 3. и 4. броја животопис пок. Јована Суботића а у подлиску наставак „Телезиле." Глас Црногорца наставл»а у подлиску 6. броја Гербељеве „руске песнике у бијограФијама" у преводу Марка Драговића; реч је у том броју о Н. М. Карамзину. У истом се броју под рубриком „Књижевност" осврће Марко Драговић на чланак Јована Мишковића „Опис Јагодинског округа", што је изашао у 64. књизи „Гласника српског ученог друштва". У 7. и 8. броју у подлиску прештампано је слово пок. Јована Суботића, што је у Бечу 1851. год. држао у сномен владици Петру Његошу приликом парастоса, који је приредио свом пријатељу иеснику кнез Михајило Обреновић. Србобран је овог месеца у подлиску сем неких превода с немачког донео и с руског од Н. В. Гогоља „Поседнике старог кова" 5 у бројевима 36—38. нриповетку истинитог догађаја под насловом „Отмице". Гудало има и у другом броју леп с.тручаи чланак од Младена под насловом: Јавна нега глазбе у нас. Даље се укратко приказује музикални прилог, који је додан том броју. Приказане су осим тога и музикалије Роберта Толингера, које су издала браћа Јовановићи у Панчеву а приказане су биле и у нашем листу у 2. броју. — У овом је броју саоиштен и извештај о раду панчевачког певачког друштва за годину 1885. Саопштено је и мњење Немаца о Славјанском и дружини му. „Песма на божић", коју је по старинском напеву Димитрија Поповића у два гласа сложио Ј. К. Борјановић и која је била штампана у 24. броју „Невена" нрошле године, претресена је у овом броју „Гудала" и замерено јој је понешто са гледишта композиторске теорије. Под „Пабирцима" су саопштене занимљиве новострт из уметничког света а На крају су штампани програми разних беседа, што се у последње време — највише о св. Сави — држале свуд по Сриству. •* Месеца Фебруара изашла је и .145. књига „Детоииса Матице Српске", прва свеска за ову годину, са овим садржајем: I. Физика у Срба. Написао ироФ. Стева Милованов. II. Учитељска школа у Црној Гори. Од Мите Нешковића. 111. Појаве при грађењу бермета и одређивање екстракта Од Мите Петровића. IV. Златоуст деспота Лазара. Опис старог рукописа. Од Стојана Новаковића. V. Владислав, краљ угарски. Историјска трагедија у пет чинова. Написао Иикола В. Ђорић. VI. Српеке народне приповијетке из Горње Крајине. Скупио их Владимир Красић: 1. Царев син и Оштар дан. 2. Моћ бурме. VII. Књижевност: Закон за основне школе у књажевини Црној Гори од 13. септембра 1884. "Оцена М. Нешковића. VIII. Читуља: ХристоФор ТПиФман. IX. Матица Српска. Изводи из записника књижевиог одбора и одељења 1884. године. Саопштена су ту мњења Мите Петровића, дра Ђорђа Дере, дра Ђорђа Натошевића, Ђорђа Рајковића и Ст.

В. Поповића о издавању библиотеке за народ из Фонда Пере Коњевића. Даље су штампане оцене Јована Бошковића и А. Сандића на „Малу поетику" дра Стевана Павловића и оцена дра Ђорђа Дере на „Науку. о песништву" од дра Стевана Павловића. Најпосле је у ову свеску ушла и критика Мите Петровића на расправу Стеве Милованова: „Шта се досад радило и урадило на науци физици у Срба".

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Српско народво позоршвте.) ГГрошле се недеље у Среду ириказао Мозер-Шентанов „Рат у мирн.о доба", у Четвртак Ларонжева „Очина маза" („Мет БеороШ"), у Суботу Шекспиров „Отело" а у Недељу Сигетијев „Вамиир и чизмар" — „Рат у мирно доба" чврсто се држи на репертоару већ од четири године амо.. Глумци га наши и глумице ириказују живахно те му тако осигуравају и надаље опстанак. Бранка Јовановића Муше преради дало би се додуше рећи и која немила, но како је то већ у своје време било и учињено па ииак остало „глас ваиијућег у пустињи", то сад дабогме мора отиасти већ и као закапгњено. — Ларонжеву карактериу -слику „Ме1п Ееоро1сГ 4 покојни је Сава Рајковић само превео а то је Добро и урадио; још само да нревод није покрстио, него да је оставио, да „Мет ^еороМ" осгане „Мој Леополд" иане би било замерке Ме:1)утим је могао баш и Еми Вилнеровој рећи, да своме оцу свечани дан не честита на начин, који је сиротовх недужном свечару морао на муке ставити стрпљење и — уши; а најиосле је још могао и куплете и јодлер-кор оставити бечким „локалсенгерима", нек се њима башкаре без конкуренције. За ириказ се иначе мора рећи, да је био врло добар, са Миљковићеве стране чак и изврстаи. Миљковић је наиме играо старога Вајгла и то баш мајсторски. — Најзанимљивије је без сумње било прошле недеље вече у Суботу. То је вече било одређено за први приказ „Отела", на који је српска иозорница толико морала чекати. Енглезима је, вели Боденштет, трагедија о Отелу са скроз јасне мотивап,ије своје, са чврстог свог и јединственог назида најсавршенија између свију I Иекспирских драма. Енглези јесу особењаци, али. баш у том свом особењаштву погоде хсадгод у црно. Ко им бар не би дао за ираво, што тако мисле о Отелу? 1Та ипак га и оии — Боденштет нам бар тако казује — приказују поиајвише зло осакаћена — „за позорницу удешеиа", а то Боденштет налази да је неопростиво. Но у то се сад не мислимо упуштати, колико је нужно било још и за српску иозориицу засепце удешавати, доста то, да Отела сад имамо у красном преводу, у прози додуше, али у течпој, пееничкој прози. ТТрва је четир чина превео Гига Гершић а иети чин А. Хаџић. А имамо и на срећу контингент глумачки, из којега се могао одабрати и чес/гит Отело, и ваљан Јаго, и љупка- Дездемона, и угледан Касијо, и срчана Емилија. Ружић је свог Отела темељно замислио, као јуиака слободне душе, без трунка сумње и сумничења, а не као слаботињу, од нрироде већ љубоморна човека. Сцени у сенату дала је особите дражи простодушна нека црта у његовог Отела, мирна нека надмоћност, којој би цену само могао био дићи мало одмеренији, сиорији, тиши збор. А кад је чудовиште зелеиих очију, љубомора, разиграло ђавољу своју игру у Отеловој души, ту је у Ружића силно избила „она урођена дивљина црнчева, коју је донде могао зауздати само строг зантитешком муком извојевана власт над самимсобом". Том смо Отелу морали поверовати, да је „частан убица, који није наклон љубомори, али, кад је раздражен, изгуби намет". Ева-