Stražilovo

355

СТРАЖИЛОВО

356

сити, ти си нешто мало више од мајсторице, а ја могу носити и вал, — рече поносно Мица. — И ја га иосим, па ко ће ми стати на пут! одгонетне Алка. — Бацимо то на страпу, кажи ми, кога ради долази к вама Свилокосић, тебе или Јефте ради ? : — А кога ради долази овамо ? — Марка ради, Свилокосић му помаже, он је код њега јурат, да се поучи. Али кога ради к вама долази? Јер ако тебе ради, онда је у тебе слабост, што примаш њега, који те нрезрео; ако пак Јефте ради, то не може бити, он није Јефтино друштво, и ти не би требала то да трпвдн, па пи Јефта. — Сваки нек чисти пред својом кућом, најбоље ће бити, одговори мало љутито Алка. — Па баш да видиш, Алка, није никаква ни срећа с тим Миливојем, бекрија, карташ, ноћиик, окукао у кафани, Марко мора но њега пандура да шиље, брани ко за њега. — ћути, Мицо, знаш шта каже Немац: \\ т ег 8с1пшрЛ <1ег каиЛ. Зато се радо с њим исиод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али најпосле који јурат није бекрија! Бадава кад му добро стоји. Тако се кошкају њих две које из шале које полуозбиљно. Растале се иривидно као пријатељски, али обе дишу за осветом. Алка в итгт е неће Мици одлазити. Свилокосић стоји међу њима као демон, пе да им се више приближити. Алка кад види брата, онтужује Мицу, како много троши, луксус тера, а он сирома дању иоћу ради, само страсти њене да засити; како се ио варотпи свашта говори о њој и Марку, како мрзи родбину ; Марко Алку не слуша, пего јој вели, да му у кућевтш мир не задире, и најбоље би било, да му не долази. Већ је од Мице набрушен. Алка му неће досађивати, али Зте Мици

тиме иркосити, што ће све лепше дочекивати Свилокосића. * * '!• Време пролазн. Марко Роговић, ттремда већ сенатор на као судац магистратски дрма са вароши, није задовољан, каријеру је себи због бербера нокварио, болује често; онај горостасни јурат погурио се, скуњио, ирса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза. Презрео је родбину, сирочад, браћа му не смеју праг прекорачити, не да Мица, иа цео свет приповеда, како је Рогозића зауларила Мица, но он је непристуиан, пико му не сме то спомињати. Рогозић живи за иосао, а Свилокосић му је подручан као какав адвокатски калфа. Већ се и Свилокосићу досади бити матор јурат, иа памисли, да положи испите адвокатске. Праксе је доста ирибавио код Рогозића, но термин јуратства је прошао те је тешко добити дозволу. Но преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом врати кући. Од старог јурата поста млад адвокат. Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб. Свилокосић тера нроцесе, но неће ии корака чинити а да пе занита Рогозића. Тако нролазе године, а Свилокосић се не жени. А и шта ће да се жени, кад је код Рогозића као код куће, осим сгана сваке угодности има ту, лепа храна, фино ииће, гостољубива, .пријатна домаћица. Одлази он и у ћирковићеву кућу, то му нико не забрањује, па ни сама госпођа Мица, шта више воли, бар јој се тим повод даје, да може пред светом Алку боцкати, а да буде сама завесом сачувана од подлих језика. Ипак јој Алка дужна не остаје, па ту падају ситне и круцне речи. Неописана мржња међ њима двема,' једиа Френегонда, друга Брунхилда. Никад се ие састају, а ужасап рат међу се воде. II све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте ћирковића. (Наставићс со.)

VI/)/)/?/•), ГТТХ 1 ј\Ј\Ј\ГЈ .- ј - г -

о ноћи тихој, немој, Са плавих висина Анђелак зваше душу Из земских долина:

ОДЛЕТЕЛИ АНЂЕЛАК. (НА СМРТ еИНОВИЦЕ 3.0РКЕ.) „Душице, ходи мени. Где вечни треити рај, Овде те мајка чека И њезин загрљај!"