Stražilovo

403

ОТРАЖИЛОВО

404

НЈЕСМА 0 ХИЛДИБРАНДУ И ЊЕНА ОРОДНООТ ОА ЊЕКИМ ОЛОВЕНОКИМ ПЈЕОМАМА. (Свршетак.Ј

ад испоредимо српску нар. пјесму из Не?ретве са наведеним епским мотивима сродних народа, морамо признати, да се у главним тачкама подударају, али морамо и то признати, да има у н>ој и нешто самосталнога, У вемачкој традицији гони оца нека особена страст, да се огледа са сином у боју. У српској је пјесми баш напротив, јер ту се куне јунак сабљи, да ће је напојити крвљу нрвог јунака, кога сретне. Не треба да изгубимо из вида, што јунак говори сабљи и обећаје јој главу, јер такова шта не налазимо у ниједним другим пјесмама. Надаље, свуда надбија отац сина, у српској напротив надбио је син оца и тако га љуто ранио, да му се види џигерица. Према исходу борбе могло се очекивати, да ће бити отац присиљен рећи, ко је и од куда је, но пошто није, то се у томе не разликује српска пјесма од других. — У другим пјесмама. долази и мати на позорницу, но тога нема у српској пјесми, па за то је пластично приповјеђено, како син сам завија оцу рану. Дошавши у Прилии дозива Краљевић Матија два ећима млада, да му негују баба, а о матери нема ни спомена. Осим тога је и сама израда пјесме особена, а и многи епски изрази, које видимо у опште у српским пјесмама, Да ова пјесма није старог поријекла, не треба нам посебно наглашавати. Осим тога стоји она у опрјеци са епским српским назорима, јер се млађи јунак сакрива за штит, као какав кржљави романтички јуначић у њемач ким турнирима и тим му мање приличи, да надбије највећег српског јунака Краљевића Марка, ког пјесме баш тога ради и славе, што дочекује на њег управљено копље у бијелу руку и прелама га на двоје на троје. Но нека нико не мисли, да ја ради тих несугласности сумњам у самосталност ове српске пјесме. И ако ће можда овај или онај покушати, да јој нађе основу у грчким, њемачким и другим пјесмама, то мислим, да ће му бити мало потеже са доказима за ту своју тврдњу. Али манимо се разматрања о постанку такве епске замисли, већ боље да се дотакнемо питања: Да ли је оправдано, што пјева ова пјесма о Краљевићу Марку, или не? Замисао ове пјесме нема ослонца ни у историји, а ни у народној традицији. Историја зна врло мало о Краљевићу Марку. Био је син Вукашина и Јевросиме Бугарке, сестре Момчилове (| 1361.). Жена му бјеше Јелена, кћи Клапене, владаоца берхејског, коју замало ради развратна живота отјера. Невјер-

ница оде у Костур и преда тај град зетском кнезу Балши П. под условом, да отјера своју жену, кћер деспота бератског, и да њу узме за жену. Узалуд је Марко настојао да заузме натраг град Костур. Но и код Балше поније се Јелена тако, да је и овај послије неколико мјесеци најприје затвори, а онда отјера. Марко је као штићеник турски осим Костура управљао још и са Локридом и пелоионишким Аргом. Погинуо је у Бајазетовој војни против влашког кнеза Мирче 10. октомбра 1394. И ако је Марко био на страни Турака, то је ипак — како нека сувремена прича вели — рекао у очи битке свом другу Константину: „Молим Бога, да хртаЛани надбију, иа ма био ја ирва жртва у овој битци. 1 ) Пећемо се огријепшти о историјску истину, ако рекнемо, да Марко није имао дјеце. А и народне пјесме не спомињу нитита о Марковој дјеци. В. Јагић (Архив. V. 446.) слути, као да се у једној пјесми 2 ) спомињу Маркове кћери; али баш у тој се пјесми вели, да је њихова мати била вила, посестрима Марка Краљевића. А таква љубавна свеза стоји у опрјеци са народним назорима о побратимству и посестримству. Побратима, који се усуди да обљуби посестриму, удара стријела из ведра неба, јер вели се: Бог убио свакога јунака, Који љуби богом посестриму. 3 ) Да наметне народ свом највећем јунаку такав тежак гријех, изгледа и сувише невјероватно. Тога народ никако није могао учинити, јер у таквом случају били би строги назори о светости посестримства гола фраза. Било како му драго, али ни историја, нити народне пјесме не спомињу Маркова сина Матију. 4 ) Исто толико мора нам чудновато изгледати, да Матија иде по упутству својв матерв. да тражи оца, јер у колико познајемо из историје Маркову жену Јелену, чини нам се, да јој се овдје приписује сувише племенита улога, Пјесма суди о њој у неколико блаже, али толика брига и љубав према мужу никако није свејствена њеном характеру. Надаље, да је већ десет година, како Марко не виђе своје куће, и то се не да из историјских података извести — а не треба да нас забуњује ни то, што се у многим друЈеричек „Вејапу пагосЈа^ћиШагзкЉо." 290,310. стр Јагић Архив V. 439. - Ј. Г. Хан „Еејзе <1ш'сћ (Не Сгеђјеке с1еа 1)гт ипг! \\'аг(1аг." 2 ) Петрановић III. 136—153. 3 ) Вук 1.126. 4 ) Миладиновци „Балгарски народни пјесни" бр. 84. У тој се пјесмп опомжље Марков син.