Stražilovo

419

420

— Да знага, како је мени; на рукама смо га носили, живио је боље код нас него ико у вароши: сад да могу, рашчунала бих га. — Није ми сад до тога, већ може ми наудити, зна моје тајне, и у твом процесу може шкодити. Морам се с Бабоњом састати, да се ствар на, зло не преокрене. Марко и Мида Седе тако па се брижљиво разговарају. Међу Алком и Свилокосићем свршена је ствар, да ће се узети, но дочекаће годишњи парасгос; не би лепо било, да се пре тога вепчају. Ипак Миливој Алку сваки дан посећује, из цркве је испод руке прати. Мица кад то види, онај дан не може да једе, мука јо.ј, мора да узме »хофманише тропфн.« Бабоња, кад је чуо, да је умрво Јефта, ражали се, био је добар клијент, но неће рђав бити ни Алка. Бабоња је више сматрао Јефту за клијента него Алку, јер је онај плаћао. Марко оде Бабоњи, да с њим уговара. Бабоња га светује, да не тера, јер што се тиче пункта повреде части, биће обе кажњене, јер се на једну форму вређале. Марко на то пристане, само му то још препоручи, да гато боље Алку новчано одрапи. Марко се врати, а Бабоња позове Алку. Место Алке дође Свилокосић, и ои са Бабоњом ствар удеси. Бабоња ће к њима у варош доћи, па ће се изравнати, начиниће »амику«, тојест: свако ће од тужбе одустати, иа јемир. Бабоња дође у варош, те он с једне стране за Алку, Марко с друге стране за Мицу склопе »амику.« Тужбе натраг повучене. Нре амике је Бабоња рачун Алки ноднео. Ни више ни мање, само х и л> а д а ф о р и н а т а, не рачунајући амо дукате, вино, ауспрух и баклаве. Марко није томе противан. Шта је то за кућу

Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен! Повраћена је и Мицина тепсија. Само љубав Рогозићевој кући пије повраћена. Прође годишњи парастос Јефти, по вароши се говори, како Алка црнину скине, венчаће се са Миливојем. Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавна казао, да Марко неће дуго живити. И доиста, Марко је већ у здрављу прогрижен, неће ни он дуго, већ мири на кољиво. Мица је обрекла Миливоју, да ће одмах за њега поћи, како Марко умре. Миливој Мицу надмудрио. Неће Мицу, воли Алку. Мица има родбине, братовљеву децу, те их држи за своје, Алка пак богата а самцата.

Чује се, да се Миливој са Алком покрај дишпензације венчао, и већ је у кући код Алке. 0 сватових мало друштво али весело. Наздравица једна другу стиже. Миливој извади из кутијице кригаку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкипу, полак у своју чагау ауспруха на наздрави Алки за дуга века и здравља. То је та иста кригака, која је улогу играла у нроцесу. * * * Марко умре а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сирома Марко, таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живио. Вигае вреди често срећа него мозак. Мица умре без порода, Алка остави накоп себе дичан пород. Тако се живило пре седамдесет година. Давпо било, сад се тек приповеда.

А П 0 С Т 0 Л. (ПЕТЕФИ.)

XVII. л епав'о, па се сад пробудио ? Ил сишав с ума сад се вратио?

_-Ж.ех

Је-л један часак ил више месеци Ван себе био? Ни сам не знаде, Премишљао је и премигаљао, Шта ли се збило, шта се збива с њим; Обазир'о се — ништа не виде,

Свуд помрчина, свуд је црни мрак. И рече: Ноћ је заиста, Ја спавах па сам сањао, А сна се сећам само у полак. Али је био то страховит сан! Ни причати га не ћу љубавци, Узбунио бих је. По што не свити већем?