Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

448

ДРАГИЊИ РУЖИЋКИ 0 ПРООЛАВИ ДБАДЕСЕТПЕТГОДИШЊИЦЕ ГЛУМОВАЊА ЈОЈ.

уну четврт века гледамо те тако Свак је од нас с тобом и пев'о и плак'о, Гледећи на теби живот нам васдели: Шта нам усуд једном, шта пак другом дели. Четврт века, увек ти си горе тамо, А ми сви те само од доле гледамо ; Право је, да и ти сиђеш доле данас, Да ти нас потражиш, да погледиш на нас.

После четврт века право је да буде, Да запиташ: да л' ти признајемо труде ?_ Да нас видиш, еда л' не седимо немо, Да л' те разумемо, да л' те поштујемо? Ох, тешко је, мучно, на даскама отим! . . . Ми смо благодарни глумцима сиротим, Што, кад нас веселе, себи муке праве, А за какву плату? Све за парче славе.

Све вас поштујемо ... А да ли и тебе, Тебе, која и нас дижеш поред себе? 'Геби, дични стубе, уметниде права, Двострука је хвала, двострука ти слава!... Влагоје Бранчик.

ДИМИТРИЈУ РУЖИЋУ УМЕТНИКУ,

мож ми машта, не могу мисли До непрелетне оне висине, До које си се на моћних крилих Вештине красне славом дигнуо, 1'ода ми малог дико велика! Ако си вољан, да чујеш мене, Који под стегом признања стунам Пред тебе, да се њим ти поклоним: Спусти се, сиђи са крила славе, Која те кругом звезданим носе, Рода ми малог дико велика! Ја ти се дивим, ја ти се клањам, Јер ти си велик, ти си савршен На позорниди кад приказујеш. Славуј си сетан и чедна врула, Кад ти с' усана љубав беседи, Гром си, што грми, када повреду Јуначког, мушког поноса сликаш, Верни си одјек очаја, бола, Живи си тумач слабосги, страсти, А мученик си душевне борбе

И страшне гриже грозних убица, На позорници што их престављаш. Спусти се доле, чуј ми беседу: У њој ми срце, у њој ми душа, Молитва чиста и жеља жарка, Да, кад настане и педесета, Да будеш удиљ сретно и здраво, Да будехп десно крило, тврди стуб Мезимчета нам, позоришта нам, Рода ми малог дико велика! Спусти се, сиђи, остави виле, Виле те доста грле и љубе. Спусти се, сиђи са крила славе, Амо те хвала народна зове А чиста љубав на руке чека, Што лаворове сплела ти венце, Поносно чело да ти крунише И тиме ода признање своје Твом творилачком духу бесмртном, Рода ми малог дико велика!

Мпта Ноиови!..