Stražilovo

459

СТРАЖИЛОВО

460

ви, када је Софија ухвати за руку, да је у говору прекине, „бива и то у свету, па људи за то опет живе". „Мани се„ молим те, не упадај ми у реч. Чекај, док будем готова па онда примећуј, шта хоћега ; ти бар тек имаш стрпљиву нарав." „Хајд, хајд, говори само." „Та слика била је тако налик на нашег „келнера", да друкчије не би могло бити ни онда, да му је то млађи брат. Разумеш ли, шта је то: два сасвим једнака лика, само што је овај на слиди био доста млађи". „Та је ли могуће?" „На моју поштену реч. У највећем чуђењу приђем Мари, поднесем јој сиоменуту слику, и заиитам је, иа кога је налик. А она готово занеми од чуда, на једва мога изустити: ,Но, такве сличности нисам скоро видела'. Драга госпођо', рекох нашој домаћици, показујући јој слику, ,ко је ово?' ,Е, дете моје' рече оно благо, ,да сте ме запитали ма за коју слику, што су у оним другим албумима, ја бих вам била на услузи, али тај албум, што вам је у руци, својииа је мога сина; о тим сликама знао би вам само он дати извешћа. Ја знам само толико, да су то све сами његови другови. А најпосле све да ми је њихова имена и изређао, та ту их има толико, да не би чудо било, и да сам их заборавила. А чини ли вам се, да сте наишли на ког познаника ?' заврши најиосле. ,Не баш на познаника', одговорим ја, ,али на неког, који је врло налик на нашег једног сапутника'. ,Па могуће је, да је то једна и иста особа,' рече она. ,А, то сумљам', одговорим јој ја, ,јер наш сапутник је куд и камо старији од оног, кога ова слика приказује'. ,0 баш ми је врло жао, што не могу да вас задовољим', изусти она и после још неколико најобичнијих речи кренусмо се ја и Мара кући. Да смо целог пута говорили о нашем „келнеру" и тој слици, не треба ни да ти кажем, та то се по себи разуме. Тако у разговору стигосмо до пиваре. Нреко од ове је, као н1то знаш, рукавичар. Па како сам ја хтела да купим рукавице, замолим Мару, да сврнемо унутра. Уђосмо. Ја сам са избором била брзо готова, и већ се хтедосмо кренути, кад и Мари паде на ум, да и она за себе наручи рукавице. Док је њој рукавичар узимао меру и док јој је износио свој велики избор кожа, дотле сам ја седила крај прозора игледала свет, што је туда пролазио. Наједаред ме из мисли трже неки доста јасан глас: ,Здраво, докторе, чуо сам да си ту, а камо те мени?' Радознала, да видим како тога што пита, тако и оног, коГа се тицало то питање, пригнем се јаче прозору. А тај ословљени, који ми је случајио окренуо леђа, приђе оном првом, тако да се баш код прозора са-

стали, пружи му својски руку и рече: ,А гле Пере, а ја баш сад пођох к теби'. Па у тај мах се окрену тако, да сам га сасвим добро видила. Већ кад је проговорио, учини ми се, као да сам тај глас чула, али кад сам му погледала лице, онда, но, укратко: замисли, како ми је било, кад сам у том доктору познала нашег „келнера". У тренутку било ми је све јасно. Она слика у албуму код М—ћевих, иа сад овај случај — у осталом што даље и казујем, та ти си бистра жена, па знаш и сама, на што све то излази". „Та је ли могуће," узвикну .Тела. „Можда си се ти и преварила?" „Иди збогом, шта преварила! Ја ти кажем, да је натп „келнер" и тај доктор једна и иста личност." „Иди, молим те, како можеш тако на памет судити". „Не судим ја на намет, већ баш онако, како јесте. Ја ти рекох, а теби стоји до воље, да мислиш, шта хоћеш." „И ти мислиш, да је она слика његова?" „Наравно, само из пређашњих година. Али слушај даље иа ћеш одмах видити, имам ли право. Само ме немој прекидати." „Да чујем, а обећајем ти, да ћу ћутати, догод пе свршиш". „Мени је у тај мах било тако, да с почетка нисам умела ни на шта да мислим. шта више нисам ии Мару, која се с рукавичарем упустила у најопширнији разговор, хтела да буним, јер сам се бојала, да ће ми се можда из њихова разговора омаћи која реч; а свакојако ми је ваљало да што више знам о њему. Па морам признати, ја сам чинила .оно, в1то би без сумње чинила и свака друга, ко.ја би била на моме месту. Сакрила сам се за завесу и прислушкивала сам, на сад ћу ти од речи до речи изређати њихов разговор: ,Но то ми је баш мило, али иричекајмо мало, сад ће из пиваре доћи и Паја Т. Он ће ми данас о ручку бити гост, па ако нам се још и ти придружиш, могла би се рећи која иријатељска.' ,Хвала, брате, иа ручак ти не могу доћи; чекаће ме сеја, него ћу доћи на каву.' ДГрима се, нрима се. Но баш волим, што ћемо се састати.' ,1Га како је иначе?' ,Као увек.' ,А јеси ли обогатио знање каквим новим анекдотама?' ,Ха, збиља, кад баш спомену, данас ћу вам доиста приповедати иешто врло занимљиво.' ,Гле, молим те, та ти баш као да те измишљотине вадиш из рукава.' ,А, шала на страну, данас ћете чути нешто истинито.' ,Без сумње је опет ко насео ?' ,Е ту је тешко пресудити' ,А како то?' ,Та не могу ти овако укратко рећи. Док будеш чуо све по реду, онда ћеш и сам пресудити. ,Хајд, хајд, видићемо. Али немој пре заночињати, док ја не стигнем.' ,Не води бриге'. „Па