Stražilovo

607

СТРАЖИЛОВО

698

„ЈЈет егбуе1 уевгјк е1 8агас20(1". Те^е(3е1;, ћоз Магко. ћба пет о1 те^, Е1ев каг(1 зе уезг(; е1, ћагс21 1апоза, 8от-с1огоп^ вет, зеттг ћбз! 1е§ууег, Ме^ ке11 ћа1по(1 терв, јо 1еуеп1е, Рогћа зиј(;уа 1з4епек (!) кег6(;б1 Мепј, и°;езз свак Ш а ћегсг1е4бге Ез кект(;8 ћа1 кегге .јоћћ кегеаШ, Кагсви ке!; {епу№ {о^аг 1а1;п1 оИап, МуИ ви(3агга1 тт(1еп 1ак 1о1биГ4, 26Ш 1еуе11е1 тјп(1пе1 екевећће*. КеНојок кох* те1у ки1а1; ^аШапЛзг; УЈзвга&гЉкз^ јб 8агасго(1' оИап. 8га11ј 1е го1а в коа(1 тер; а &пубћог. Ез ћајоЦ о(Л а т61у ки1 У12еге, К6ре<1е(: ћо|?у те§1а8(1 1ик6гећеп, Но11о(1 парја(; те#1а(;ап(1о(1 аћћап." Марко од речи до речи уради тако, као Мепк и§;е1,уе, К1 а ћего2(;е1;6ге, Јоћћ кег6(;61 пеге ћа1 кегеге, Кагсзи ке1 &пуб82а11: 1а4а о(;(;ап, Ку11-аи(3агга1 т1пс1еп Гак ГоШкбК;, 2614 1еуе11е1 т1п(1пе1 екебећћек; КеМбјок кбг(; те1у ки!а(; (;а1а1а, 8 у1882а&Г(И(;а о(;1 ћи багасгак, Ез 1е.ч2а11уа коМ;е а ^епубћбг, ЕећајоН; а те1у кикпак У12бге, Тикбгећеп гпе^рШапка кере(; 8 ћо1(а парјак те#Ша а У1гћеп Кбпуе отНк Магкбпак з Јт1§;у вг61: „Нејћ С8а1аг4 уИа§; ке, 82в|Ј У1га§от! 82ер уаШ, ћајћ, ^уогзап е1ћегуа(1(а1, Кигка, ћајћ гбуМке ћаготзгАг еу; 8 К;(; аг бга, ћо§у уаНзак уЦа§;о(;!" Ез к1гап(;ја ћбз к1га1у6 Магко, Ез 1агап(;ја кагс1ја(; буе те1Ш1, 8 0(1а 1ере јо 8агасг 1оуаћог Ез ("еје); 1еуа§;ја 8агасгапак, Но&у пе јизбоп а (бгбк кегбге, Но§;у пе 1е§уеп гаћја уас1 (;бгбкпек, У1ге(;, (;га§-уа(; гај(;а аг пе ћогЈјоп. {■"агасг тепе(; а тШбп 1еуа^1а, 8агаег теп6(; згереп еНетеМе, 8гећћеп тепеб, т1п(; Ап(1газ(; аг бсзсзе!;. КагЛуабаС 08г(;' п6§;у (1ага!јга (;бг(;е, Но§;у пе јиззоп а (;бгбк кегбће, В1сзеке<1уе а 4бгбк пе топ(1ја: „1т е кагдуаз Магко(;61 тага<1(; гат." 8 а(;ко(; га аг е°;ућа2 ћо§;у пе тохкЈјоп Затим сломије бојно копље на седморо на УеМе уе^ге (;о11аз ћиго^апуАк, Ме&га§;ас1(;а 1гтоз јоћћ кегеуе!, ЕМоћа аг(; ХЈгу1па ће§уег61 Кеку1ги (;епкегпек те1у У12бће, 8г61уа ћогга ћбз к1га1уб Магко: „Теп#егћб1 ћа У1332а(;ег82, ћи2'§апуот, Акког кеЦеп ћоз, ћоггат ћааоп1о!" Ова црта нодсећа на краља Артура у бритс ровни мач, Екскалибур.

„Тебе нико Шарца отет 1 неће, Нит' ти можеш умријети, Марко, Од јунака ни од оштре сабље, Од тоиуза ни од бојна кошва; Већ ћеш, болан, умријети, Марко . . . Ако л' ми се вјеровати нећеш, Када будеш вису на планину, Погледаћеш с десна на лијево, Опазићеш двије танке јеле, Сву су гору врхом^надвисиле, Зеленијем листом зачиниле, Међу њима бунар вода има, Онђе хоћеш шарца окренути, С коња сјаши, за јелу га свежи, Наднеси се над буиар над воду, Те ћеш своје огледати лице, На ћеш виђет, кад ћеш умријети." што му је рекла вила. Кад је био вису на планину, • Погледао с десна на лијево, Опазио двије танке јеле, Сву су гору врхом надвисиле, Зеленијем листом зачиниле; Онђе Марко окренуо Шарца, С њега сјао, за јелу га свез^о, Наднесе се над бунар над воду, Над водом је лице огледао ; А кад Марко лице огледао, Виђе Марко, кад ће умријети, Сузе проли, иа је говорио: „Јажив свјете, мој лијени цв^јеге! Д'јеп ти бјеше, ја за мало ходах! Та за мало, три стотин' година! Земан дође, да св'јетом иромЈеним." Па иовади Краљевићу Марко На повади сабљу од појаса, И он дође до коња Шарина, Сабљом Шарцу осијече главу, Да му Шарац Турком не допадне; Да Турцима не чини измета, Да не носи воде ни ђугума; А кад Марко посијече Шарца, Шарца коња свога укоиао, Боље Шарца, нег' брата Андрију; Бритку сабљу иреби на четворо, Да му сабља Турком не допадне, Да се Турци њоме не поносе, НХто је њима остало од Марка, Да ришћанлук Марка не ирокуне. комаде баци у јелове гране; Узе Марко перна буздована, Узе њега у десницу руку, Па га баци с Урвине планине А у сиње у дебело море, Па топузу Марко бесједио: „Кад мој топуз из мора изишЧ) Онда 'ваки :1)етић постануо!" шј скасци, који исто тако у мор'е баца свој ча-