Stražilovo

803

СТРАЖШ10В0

804

„никако није право, те песме именовати само српске, како се крстргле, а опет и не само хрватске, како је у најновије доба некима мило, него треба да их зовемо српске и хрватске — српско-хрватске или хрватско-српске; јер се оне певају тако у Срба како у Хрвата те су скупна нераздељива својина оба племена, која се Изак не дају строго лучити". Затим долазиг „Повесни преглед" (ту видимо, да имају и Словенци наших народних песама; издао их је за њих Јанко Иајк под насловом „1г1огапе паго(1пе бгТззке резт", у Горици 1865, друго издање у Љубљани 1881. са српском граматиком и српским речником. Пајк, као што се види, још није знао за Фекољину „средњу теорију".; даље је „Кагс1еН<}еу т о"ђИка", иа „0"ђбпа ггпака , па ,,^аго(1 коћ резтк", па „^патепИозЂ", иа „РгЈгпапје V 1зијс111, угДазЈп Кетс1ћ" и „Рге(1те1з 1п орзе# " Студија ће се та још наставити а кад буде свршена, гледаћемо, да је нашим читаоцима у преводу саопштимо па ћемо том приликом и приметити нешто, што би овако било нејасно. Засад само морамо признати, да се на свему огледа, да је Фекоња врло вредно проучио све, што му је за ту студију било нужно. — Накладом Ф. Рихтера у Хамбургу изашло је седмо поправљено издање „8тпеп игк! Мтпеп. Ет Ји§-еп(11е1зеп ]'п 1ле(1егп" од Роберта Хамерлинга, тога, као што га Ма&а21п називље, Макарта у појезији. У иетој је наклади изашао и красни спев Хамерлингов „Атог шн! Рзус-ће". Уоппгге се накладник Рихтер баш својски заузима за Хамерлинга; у 1. броју нашег листа ове године јавили смо, како је у особитом дивот-издању издао и Хамерлингова „Аћазуег т Е,от". — Мадачева „Аг етћег 1га#есНаја" преведена је на немачки. Превод је неки дан -изашао у наклади Вилхелма Фридриха у Љшском. Преводилац Александар Фишеррадиоје по Наулајевој преради за позориицу. — Ове смо године у 1. броју јавили, да ће почети излазити ново илустровано дивот-издање Шекспирових драмсгсих дела у мађарском преводу. Издање је то већ отпочело и то са „Отелом" у мајсторском преводу Карла Саса. У то ће издање ући и преводи великих народних песника мађарских: Арања, ПетеФија и Верешмартија. Иакладом Мавра Рата у Будимпешти почело Је излазити целокупно издање Тургењевљевих дела у ваљаном мађарском преводу. — Из XV. свеске органа антрополошког друпггва у Бечу нрештампана је расправа дра Фридриха С. Крауса под насловом: „Баз МипЗзсћаЊзгесМ ^ев Маппез ићег (Не Еће1гаи ће1 с!еп 8и(181ауеп". Од истога је изашла икњижица: „Ка18ег Копб^апНп аи^ (1ег 8 о п п е п ћ и г Е1п ћозп1зсћез Уо1кберо8 и . Ч Ж Т У Љ А, Алексапдар (Вранко) Копстантинови1», медикШ. године а један од највреднијих млађих сарадника на нашем „Стражилову", преминуо је у Панчеву 2. о м после дуге и тешке боље у 22. години века свог. Покојник је био даровит и необично вредан младић и да је којом ерећом поживио, не би народу рад његов на одмет био. Гимназију је учио у Кар- :

I ловцима и у Новом Саду, где је пре три године испит зрелости с одликом положио. Затим је слушао медицину у Грацу. Још се зимус са слабости морао саћи брату свом, Панчевачком учитељу Вељку Константиновићу, али му ето јаднику не поможе братовља нега. - Гимназистом се још окушао на књижевном пољу, преводио је много, нарочито с руског, а у друштву са неколико својих трезвених другова уредио је пре три године мали алманах за децу под насловом „Споменак". У нашем су листу лане у његовом преводу изашли Тургењевљеви, „Певачи"; пре две године изашао је његов превод једног дела „Лћвчевих записника" Тургењевљевих у наклади Бека и Косанића у Панчеву, а зимус је овдашња књижара Браће Поповића у Константиновићевом преводу издала пет Тургењевљевих приповедака. — У искреној тузи за честитим, на жалост тако прерано преминулим младићем вапијемо му из дубине душе : Л!ака ти црна земља и светао ти остао спомен! С ветозар Милети^, учитељ земунски, умрво је после дужег боловања у Падеју, месту свога рођења. Поживио је 34 године. Био је то одличан народни учитељ а урадио је доста и као књижевник, наиме је израдио леп број ваљаних школских књига. Лаза Лугумерски, члан краљевског српског народног позоришта у Београду а и нашој овосграној публмци. познат ваљан глумац, умрво је лицем на први дан Духова у 45 години свог века. Лутумерски је родом био Сомборац. Први пут је године 1868. у Вуковару изашао на позорницу као Раде неимар у „Зидању Раванице" и то као члан наше народне позоришне дружине. Од 1871. године амо па све до смрти своје глумовао је на позорници београдској и био вредан и истрајан радник у свом послу. АФ0РЖ0МИ. (Римски.) Има два начина, како да се несугласице међу људима решавају: расправа и сила. Расправа приликује човеку, а сила зверу. Ц и ц е р о н. Свако је ковач своје среће. Салустије. Срећа је слепа и којегод људе она обгрли, ти постају скоро увек слепи као што је и сама срећа. Цицерон Срећа нам не може отети оно, што нам иије дала. Сенека Лепота, богатство, телесна снага и сва добра од оте врсте иестална су; али дела духовна су бесмртна као што је и сама душа бесмртна. С а. л у с т и ј е. Мудраци, који нишу књиге, да нас уче презирати славу, мећу у њих своја имена Цицерон. Слава иде за врлином, као што сен следује телу. Ц и ц е р о н. Чудиш се, колико има различних болести! Ал изброј наше куваре колико људи гледамо, где се ужурбали зарад једног желутца. Сенека. Ако нам није дано да живимо дуго, оставимо бар накои себе какво дело, које ће сведочити, да смо живили. М л а ђ и II л и н и ј е.

САДРЖАЈ: Бура. Песма Мите Поповића. — Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Ноповић. (Наставак.) Полетарке Косте ТриФковића. Од Јована Симеоновића-Чокића. — Књ^жевност. Наше књижевне прилике и неприлике. Од Милана Савића. — Љстићи. Месечни преглед периодичне српске и хрватске књижевности. Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. — Афорисми. „СТРАЖШЕОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРДСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.