Stražilovo

1287 СТРАЖИЛОВО 1288

1 Ш С Т А К. ПИСМА БУКА СТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЈЕ К. БРАНКОВИИ.

X. У Бечу 24-га апршпл 1817. Иречестшћиппи Господине, мени лгобезн'1;иш1и и високопочитаемнп! Ваше писмо одђ 17-га априлјл примио самг гоче (на ђурђеш, дант>) посл1е подне, и прочитао самт, га са Гд. Копнтаромт,, кои ми га е донјо изђ града. Бала Ча Стеви! да е поштент,! Онђ е баш наумш да учини од мене некакво чудо (славно). Вала му, и опет му вала! Кадт, дође овђе, отићићу да га носЕтимт,. Не брините се, како ћу му се показати, а и ођевент, самЂ вала, не може л4пше ни бол г & бнти. Мнслимт, да сте већт, примили и вн мое посл г ]1дн'1; писмо (одговорг на ваше посл , ];дн , 1:,); и у н'];му сам г в вам' нисао за ф. т. ј. да у Српском' езнку слабо треба; или га можемо узети и за ове неколике р1ечи (макарт, и за само смјлш.е) а за туђе особито. Деде вн измислите е л г, и е н в. Л већт, видимт,, да сге вн наумили поправити наша иисмена. Не знамт, есамт, ли вам' писао, да ми е писао Сима Милутиновт, (СараилЈл) из г б Видина? Он учи ђецу (Грчки и Српски) у Видину, и пише Бугарску Грамматику и купи ићсме. Тако то треба! оће Вогами Србилнци и Бошници. Доказаћемо мн — вашему Ча Стеви, да е онт, ништа (према нама). Ево садт, среће и прилике! да васт, молимт, за едну стварт,, о којои сам г в се од ономадне разговарао са Гд. Копитаромг: Садт, кадЂ нема Ча Стеве у Карловцима, отидите у Карловце па узмите одђ Беницкога (мислим да е онђ у Карловцима, кадЂ е ћирЂ ђорђе са Ча СтевомЂ?) Душанову диплому и остале све Српске па однесте у ШишатовацЂ те препишите па онда пошљите мени и Гд. Копнтару. То Вн можете учинити, а ништа се не бопте нити сумнлите. Кадт, мн добнемо те дипломе одђ васЂ, онда ћемо писати Ча Стеви, да нам' и' он да преписати и да нам' и' пошље у ВечЂ, да и' мн напечатамо. Може бити да ће намЂ и' послати, одт, страа да сте знали и да сте см'1'.ли да му речете (кад вам' е рекао: како си могао онаког' бо-

галл међу свештеницима држати и пр.): а како сте вн, ваша ексцеленцјл, могли онаком' богалш показивати свое рукописе и читати и преписивати му п г ћсме ђевончке и дати? ако ли не пошлг.е а л ћу и' онда опетЂ печатати, иа ћу казати да самЂ и' добно одђ МаксимаЈакшића, а онђ и' онда могао ласно преписати. Само вн гледаите те п' садЂ препишите и пошлвите нама, на ћемо л и вн д1елити што добнемо на нвима. ВукЂ. XI. У Бечу 21-га ма1н 1817. Пречестн4ишЈи Господине, мени лтобезнМшш и внсокопочитаемни! Ваше писмо одђ 1 б-га мајп нрими ево башЂ садЂ, у Бечкоме граду, у двору Давидовићеву. Читагоћи о нашему Телемаху и о Савки мало ни есамЂ ночео илакати. СиноћЂ сам био кодђ Ча Стеве. Могу се повалити да ме лјепо дочекао; кадЂ самЂ га пол 10610 у руку, онда ми е рекао: тн већЂ постаде Бечл1а. А л: БечлЈл, ваша Екселенцил. Онђ . Како ти иду послови? Л. Добро. Онђ . А шта радишЂ? Л. • ПишемЂ Српсши Р^чникђ. Онђ . СловарЂ, СловарЂ, ние Р 4 чникђ! нотомђ е наставш предиковати о имену Словара и по свом обичаго говорш е о томђ читаво 7а сата. Отуда е нрешао на дјалекте Српскога езнка, но ту се осрамотш: зашто е говорш о ствари, к.010 н разум1емт, десетт, пута бол г 1, одђ н г Е га. СадЂ више не'мам г в кад писати; зашто ће отићи пошта. А одт, новина ниесамЂ имао кадЂ пр1е да напишемЂ иисмо. КопнтарЂ васЂ лгобезно поздравлл. СадЂ ја и онђ пишемо Српске нотвине. Како вамЂ се допадаго ове даиашн!) (од суботе, неделг.е, понеделЈ.ника и уторника) ? то е наша рукотворина. Вогђ ме е тешко Српскш писати, а особито преводити сђ Нћмачкога. Камо РецензЈн на Кинђелчево Естествослов1е? Пошлвите намЂ е, молимђ васЂ иокорно. Шта велите о Мркаилу? Будите здрави и поздравите све наше. 22-г ма 1 >1. ВукЂ. За дипломе гледанте, не шалте се.

-с~