Stražilovo

1305

1306

ници помогли подворнику, да одвуку Репу за косе у свиаац. За то време писар је записао: Од Ваврона Репе „на канцеларију" 1 рубљу и 25 копјејака. Репина се упутила пустој колеби, као ван себе. Ништа није видила пред собом, спотицала се о сваки к амен на путу, ламала руке над главом и запевала:

— Јао ! јао! јао! Кнез је био иначе добра срца, па идући полако с Ромулом у крчму рећи ће: — Чисто м"е мало и жао те жене. Треба да вам дам још једну мерицу пасуља, је л' те? (Наставиће се.)

Н0В0 КУПАТИЛО У БАЧКОЈ. ОД М ПЕТРОВИЋА.

, расна ти је и лепа наша Бачка. У њој је пуно свега, што може срце да зажели. Пуно је веселих момака и лепих девојака, старих слободњака и младих настражњака, пуно је у њој вина и смока. Не каже се бадава: богата Бачка, нит се чезне без узрока: весела Бачка! Једно нема Бачка, нема величанствену природу око себе. Нећу тим да кажем, да је Бачка са свим без природних красота. Ео уме, да их цени и кад су мале, ко има очи, да открива лепоте и тамо, где су скривене за обичне гледаоце, тај ће и на бачком земљишту наћи и ако не пуно, али наћи ће доста ствари, које ће га моћи раздрагати.и дух му уздићи. Та природа је свуда распрострла своје чари, и на вечном леду и у жаркој пустињи, само свуда у својој форми. Гледати је треба само и разумети је. Невероватно ће то дакако изгледати ономе, који не зна себи Бачку друкчије да нредстави, него као непрегледну равницу, покривену монотоним њивама, које овде онде, а гдегде и иочесто, прекидају велике и мале баре. Ради тих бара ставили би многи Бачку скоро под оптужбу. Боже мили, као да је Бачка крива, што има бара! И зар су Бачкој њене баре на одмет? Нема ли зар она ншпта од својих бара? Има! рећи ће с уздахом можда и гдекоји Бачванин. Има пуно јутара необрађене земље, има заходних путова, комараца и мупшца, густе магле и многе грмљавине! Али такви су људи. Учини им какво добро, учини им пуно добра, све ће заборавити и једва ће се кроз сан тога сетити. Али ни најмање зло неће никад с ума сметнути и вечно ће бити прекор на теби. Тако пролазе и бачке баре. А није баш ништава корист, коју има од њих Бачка. Баре дају без икаква трошка трску, дају лов и од велике су вредности при одрањивању гусака и патака, од које живине има Бачка лепу корист. Многе бачке баре врло су згодне за. обрађивање конопље и врсноћа бачке кудеље има много њима да се захвали. Пређатпњих година, док још нису знали фабрички да производе соду, није била незнатан бачки произ-

вод ни сода, која се побирала око многих бара. И данас нобира доста њих ту соду за домаћу потребу, кад кухају сапун. Пуно је сиромашнијега света, који пере рубље у барама и оне су им замена за сапуњавицу. Некоје од бачких бара сматрају се још од старих времена као лековите. У њима се куиају болесници и с успехом се лече од многих недуга. Већ то, што бачке баре могу да служе за толике цељи, показује, да оне нису обичне баре, да нису просто устојана кишница, огњиште трулежи и смрада. И збиља је посведочила хемијска анализа, да су многе бачке баре богате минералним честицама и да су ио своме квалитативном и квантитативном саставу сличне многој минералној води, која долази из извора. Скоро у свима налази се обично соде. На том основу назвао их је писац у својој расправи о бачким барама*) управо „алкаличним" водама. Неке од тих бара имају у себи поред соде још и знатнију количину кујнске соли, те по томе одговарају тако званим алкалично-муријатичним изворима. Саразмерно је мало бачких бара, у којима се као трећи главни саставак налази још и Глауберова со или натријум-сулфат. Тим својим минералним саставцима разликују се бачке баре битно од обичних бара но осталим крајевима наше земље. Зацело би било интересантно дознати, откуд долазе поменути саставци у бачке баре. И соду и кујнску и Глауберову со донесе у њих киша са земљишта велике угарске равнице, на којој се та тела све до данас налазе као последњи трагови некадањега мора, које је пре много векова покривало овај крај Европе. У том погледу су бачке баре истина неми, али за онога, који уме из лица да чита, ипак речити споменици давне, различитим променама богате нрошлости. Где се данас простиру плодне њиве, ту се ширило дакле некада море и у место тешких класова

*) Види „Алкаличне баре у сомборској околини" у Летопису 1883. Свеска I.