Stražilovo

1303

СТРАЖИЛОВО

1304

гласом поче да приповеда све по реду. Ах! куд се она, сиротица, упутила! Ето, дошла да тужи кнеза и писара, — коме.. . кнезу и писару. „Преварили га, говорила, обећали му шуму ако потпшпе, и он потписао. Дали му педесет рубаља а он био пијан, па није знао да продаје и своју и мо.ју и детињу срећу. Пијан је био, славни суде, пијан као мајка!" говорила је даље већ у јецању. „Та пијан човек не зна шта ради, та и на суду гледају кроз прсте, кад пијан човек што скриви, јер, веле: није знао, шта ради. Имена вам божјег, зар би трезан човек продао срећу своју за педесет рубаља? Ој, смилујте се мени, њему и невином детепцету! Куд ћу, несретница, сама, самохрана на свету без њега, без њега сиромаха! Ој, Бог ће вам дати среће, Бог ће да вас награди за нас бедне!" Од плача не могаше даље да говори. И Репа је плакао и брисао сваки час прстима нос. Одборницима се ражалило, погледали једаи на другога, па опет на кнеза и писара, не знајући шта да чине. Међутим се Репина наново сабрала и почела да говори: — Сиромах лута и говори као луд. Тебе ћу, вели, убити, дете удавити, колебу запалити, ал на војску нећу, па нећу. А шта сам му ја, јадница, крива? Шта је дете криво? Не мари сад ни за кућу, ни за косу, ни за сикиру, већ само седи у соби па уздише, боже, уздише, а ја сам само чекала суд; та ви имате и Бога и душе, ви иећете допустити толику неправду. Исусе Назарјанине, о мајко божја ченстоховска, смилу.ј се, помози нам! Неко време чуло се само јецање Репинино, док најзад не прогунђа један стари одборник. — Бо'ме то није лепо човека опити, па га нродати. — Јест, то је гадно! прихватише остали. — Бог вас благословио и мајка божја! — повиче Репина клецајући на праг. Енез поцрвенио, мргодио се и одборник Гомула, обојица погледаше на писара, који је свеудиљ ћутао, али кад је Репина свршила, осече се на одборнике : — Ви сте будале! Настала тишина, чуо би како трава расте, а писар настави: — Дрно на белом стоји, ко од своје воље потпише уговор, томе суди морски суд, а знате ли ви, будале, шта је морски суд ? Ви то, будале, не знате. Морски суд је . .. Ту извади мараму, убрише нос и ладним званичним гласом продужи: — Који глупак не зна, шта је морски суд, нека само забада нос у то, па ће знати, гата је морски суд, чак ће га седма кожа заболети. Тешко ономе,

ко се уплеће, кад се ко од своје воље нотнише. Уговор је потписан, сведоци су ту па готов пос'о ! Тако је то у јуриспруденцији, а ако не верујеш, гледај у процедуру. Па и ако си пијан, шта онда? А зар ви, будале једне, не пијете свагда и свагде ? Да је сама главом богиња правде с мерилом у једној руци а голим мачем у другој измилила иза пећи и изненада стала међу одборнике, не би их већма застрашила, него тај морски суд, јуриспруденција и процедура. Неко време владала глува тишина и тек у неке одазва се Гомула тихим гласом, на који се сви тргли, чудећи се чисто његовој смелости: — И није друкчије! продаш коња, попијеш; продаш вола, попијеш; продаш свинче, попијеш. Таки је то адет. — Па ни онда се није пило друкчије, него по адету, умеша се кнез. Одмах се и одборници смелије окренули Репи: — Није вајде, како си скувао, онако кусај. — Зар си ти дете ? Зар ти не знаш, шта радиш ? — Та неће ти тамо главу откинути. — А кад одепт на војску, можеш код куће најмити слугу; нек те он замењује у господарству и код жене. Смех се разлегао по целој скупштини. — Ви ни сами не знате, настави Золзикјевич, у што се смете мешати, у што не. Ето на прилику, Репа је претио жени и детету, зарекао се, да ће запалити колебу, ту се, на прилику, можете умешати а и треба да спречите, да се тако што не догоди. Кад је Репина дошла на тужбу, не треба да оде одавде без правице. — Није истина! није истина! зајауче очајно Репина — ја се нисам тужила, он мени није ниптта криво учинио. 0 Исусе! 0 Боже милостиви! Је л' ово смак света? Но суд се" није на то освртао, већ је доконао овако: Репини, не само да се нису ништа номогли, него још суд, старајући се по правди за сигурност Репине жене, осуди Репу на два дана затвора у свињцу. А да му не би више таке мисли долазиле на памет, одређено је, да плати „на канцеларију" две сребрне рубље и педесет копјејака. Али Репа ђипи, цикне као бесан, да неће у свињац, а „на канцеларију" баци не две, него педесет рубаља, што их је добио од кнеза, рекавши: „нека их узме ко хоће!" Сад је тек настала галама и гужва. Подворник хтеде да одвуче Репу; Репа њега песницом, — он Репу за косе; Репина у дреку а један је одборник дохвати за врат и избаци на врата испративши је песницом по крстима; остали одбор-