Stražilovo

1503

СТРАЖИЛОВО

1504

их ваљда дегијама разапгаљемо ио народу; нити је данас наш спас у сдепцима, па ма то били све сами Вишњићи, илити гуслари као онај Подруговић, кога Вук опако дичио спомиње; нити сам ја зато ово потегао, да ваљда јога сада позивам, како би се, не знам, дигао Томи слепцу споменик. Добро је пеко приметио недавно за наше задруге, није сада више питање, »како да се сродпичке задругекод нас одрже већ чим да се замене, каквим установама и удруженима?« Сасвим је природно, да се многе старинске особине народне, ма како оне карактерне биле, морају изменити пред цивилизацијоном струјом; тому се, дакако, не може стати па пут. Па са измењеним особинама, мењају се и падају, наравно, и старински типови. Али дужност нечија мора бити то, да гледи, како би се те особипе увеле у струју, па да се култура прицепи уз народни дух, да овај с њом даље иде, а не да се једно другом коси. Ради л' се у нас око тога? Ту треба добро засукати рукаве, на добро покуцати алате. да се скрегае и раскрсти. што се све накаламило на јако стабло племенитог српскога народа. Тако је занемарен, тако забатаљен живот и обичаји његови, као оно кад ужасна бујица намуља с брда и с дола ђубревите и песковите сметове, па заропи најлепше леје и ливаде. Ако за времена не одгрпеш тај муљ, те га не отиснеш, да га носи мутна вода

у неповрат, или га не употребиш, па не нагојиш нам леју или ливаду, пропаде ти најплеменитији цвет, најслађи плод, пропаде основ. Него пренимо се мало. Одахнимо душом, па да се спремимо за огроман, за спасоносан рад. Окренимо очи Веограду. Тамо се креће српски дух подмлађен, поткрепљен, оживео у српској мисли. Није Србин, кому не заигра срце од радости. Није Србин, кому не порасту крила. Али није и не био Србин, ко не пружи братску руку! »Друштво светога Саве« оснива се тамо са задатком: да шири просвету и негује национално осећање и врлине у ерпском народу. »Другатво светога Саве« не ће се мешати у политику и политичне странке. Чланови другатва као појединци могу нрипадати ма којој политичној странци. »Другатво светога Јеронима« у браће Хрвата броји до седам хиљада чланова. »Другатво светога Мохора« у браће Словенаца броји преко тридесет и две хиљаде. »Друштво светога Саве« треба да прикупи стотинама хиљада члаиова, јер и надничар може приштедити 2 фор. 50 нов. годигање, да приложи тому друштву својега и својих ради спасења. Така уједињена сила знаће и моћи ћ е заменити слепе гусларе, те ће Србин отворепа и будна ока да по свету ходи, па да »пева и спомиње Марка«. - ј .

->т<-

ПИСМА 0 СРШЖО-БУГАРСКОМ РАТТ г— џ е, х,

ПИШЕ ДАНИДО ПИСМО IV. Б. 17. јунија 1886. Поштована госиођо, Слушали сте толико и толико пута, да код Словена, а нарочито код нас Срба, влада тежња за завичајем — Нсштећ. И сами сте можда толико пута то и сами осетили. Ако сте само на путу били, јелте да вам је више пута долазило да идете кући. Мало но мало па је то осећање овладало сасвим вама. А како ли је тек онима, које околности одведоше далеко од завичаја, да тамо и остану? 0 тој тежњи за завичајем даје се много и много говорити. Ио ја ћу само нешто да вам приповедим. Једнога дана шетао сам се по вароши и дођох

НЕДЕЉКОВИЕ. до жељезничке станице. Враћајући се натраг кога видех? На обичним таљигама, са маленом лулом у зубима, седио је Банаћанин један. Кад га угледах, обрадовао сам се, као да сам видио кога од своје најближе родбине. Нисам могао одолити срцу, него га зауставих: „Одакле си, сељаче?" — Из Александрова. Алекеандрово је село надвасатаод Ниша, идући Прокупљу. Улица једпа дели га од другог села, коме сам име заборавио. У оба села живе чисти Банаћани. Преселили се онамо пре неколико година. Школејош немају. Место зидане цркве моле се богу на обележеном месту.